Poslodavcima i izbeglicama dostupne smernice o zapošljavanju, pravima i procedurama na tržištu rada Srbije

UNHCR je predstavio dva nova priručnika koji omogućavaju zapošljavanje izbeglica bez radne dozvole u Srbiji. Ovi priručnici sadrže ključne informacije o pravima na rad i procedurama za poslodavce i izbeglice, saopštila je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice. Priručnici su pripremljeni uz stručni doprinos Nacionalne službe za zapošljavanje, Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije i Kancelarije za azil Ministarstva unutrašnjih poslova.

Pregled prava i olakšica pri zapošljavanju izbeglica

Prvi priručnik, “Zapošljavanje tražilaca azila i osoba kojima je odobren azil ili privremena zaštita”, poslodavcima nudi pregled relevantnog pravnog okvira, potrebne dokumentacije i procedura. Pre svega, tražioci azila i osobe kojima je odobren azil ili privremena zaštita mogu raditi bez radne dozvole, što predstavlja značajnu olakšicu za kompanije. Dovoljno je da poseduju ličnu kartu izdatu od Kancelarije za azil.
Osim toga, tražioci azila moraju poslodavcu dostaviti potvrdu o svom statusu. Pravo na rad ostvaruju šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil. Kao rezultat toga, integracija na tržište rada postaje brža i efikasnija. Priručnici su dostupni u digitalnom formatu na sajtu UNHCR Srbija i prevedeni na pet jezika, uključujući srpski, engleski, ukrajinski, arapski i francuski.

Podrška poslodavcima i izbeglicama kroz edukaciju i informacije

Publikacija “Zaposlenje u Srbiji – vaša prava i mogućnosti” namenjena je izbeglicama i tražiocima azila. Ona objedinjuje ključne informacije o traženju posla, pravima iz radnog odnosa, obavezama zaposlenih i osnovnim elementima ugovora o radu. Ove informacije su od suštinskog značaja za razumevanje tržišta rada i unapređenje ekonomske samostalnosti izbeglica. S druge strane, poslodavci dobijaju praktične smernice za zapošljavanje kandidata sa različitim znanjima i iskustvima.
Na konferenciji “Zaposlenje u Srbiji – mogućnosti za izbeglice i poslodavce” predstavljeni su ovi priručnici, a organizovane su i obuke za tražioce azila i izbeglice. Tokom sesija koje su realizovali Infostud, Nacionalna služba za zapošljavanje i Komesarijat za izbeglice i migracije, učesnici su dobili informacije o pripremi prijava, mogućnostima podrške i traženju zaposlenja.

Izjave i značaj za tržište rada Srbije

Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, naglasio je važnost dostupnih i praktičnih informacija za olakšavanje procesa zapošljavanja. “Poslodavcima želimo da približimo mogućnosti i procedure zapošljavanja, dok izbeglicama nastojimo da olakšamo razumevanje tržišta rada i njihovih prava na radu u Srbiji”, izjavio je Ađali. On je istakao da je dostojanstveno zaposlenje ključ za ekonomsku samostalnost i uspešnu integraciju izbeglica.
Ova aktivnost deo je projekta “Sigurne procedure. Prava za sve. Jačanje upravljanja migracijama i sistema azila u Srbiji”. Projekat sprovodi UNHCR Srbija sa partnerima, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova, Komesarijat za izbeglice i migracije i IOM Srbija, uz podršku Švajcarske. Na taj način, unapređuju se procedure i podrška za zapošljavanje izbeglica bez radne dozvole, što doprinosi i razvoju domaćeg tržišta rada.

Država planira rasprodaju vlasništva u 81 firmi, uključujući 25 odsto Luke Rijeka, prema obavezama za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Hrvatska će do kraja 2028. godine sukcesivno prodati udele u ukupno 81 firmi iz državnog portfelja. Najznačajnije je da prodaja obuhvata 16,56 odsto državnih akcija u Podravki, 30 odsto u Croatia osiguranju i 25 odsto u Luci Rijeka. Ova odluka deo je šire strategije restrukturiranja državne imovine i ispunjavanja obaveza prema Organizaciji za ekonomsku sigurnost i saradnju, u koju Hrvatska planira da pristupi naredne godine.

Detalji prodaje državnih udela

Prema planu Centra za restrukturiranje i prodaju (CERP), od 118 preduzeća u portfelju, udele u 81 firmi država će prodavati u etapama tokom ove i naredne dve godine. Tokom 2026. godine planirana je prodaja udela u 35 firmi, u 2027. godini u 25, dok se za 2028. godinu predviđa prodaja još 21 preduzeća. Ova rasprodaja ima poseban značaj za hrvatsko tržište kapitala, jer se prvi put prodaje ovako veliki broj državnih udela u kratkom vremenskom periodu.

Podravka, Croatia osiguranje i Luka Rijeka u fokusu

Kada je reč o Podravki, država planira da proda 16,56 odsto akcija, dok ukupno kontroliše 19,72 odsto. Preostalih 3,16 odsto akcija država koristi kao garanciju za kredit preduzeća Borovo, pa nisu predmet prodaje. Takođe, paradržavni Kapitalni fond poseduje dodatnih 5,7 odsto akcija u Podravki, ali taj udeo trenutno nije na prodaju. Kada je u pitanju Croatia osiguranje, biće ponuđeno 30 odsto vlasništva, dok je za Luku Rijeka predviđena prodaja 25 odsto državnog udela. S druge strane, Končar trenutno nije obuhvaćen ovim planom, jer 28 odsto javnog vlasništva drži Kapitalni fond, a ne CERP, dok država ima dodatnih oko 2 odsto koji nisu raspoloživi za prodaju.

Regulatorni okvir i ekonomski kontekst

Prodaja državnih udela u Podravki, Croatia osiguranju i Luci Rijeka deo je šire ekonomske politike usmerene na povećanje efikasnosti privrede i ispunjavanje međunarodnih obaveza. Pre svega, prema izvorima iz Vlade, Hrvatska mora prodati ovih 16,56 odsto državnih akcija u Podravki najkasnije do kraja 2028. godine, što je uslov za pristupanje Organizaciji za ekonomsku sigurnost i saradnju. Kao rezultat, ova privatizacija može značajno uticati na strukturu vlasništva i investicionu dinamiku u ključnim sektorima hrvatske privrede. Uporedo sa tim, najavljena rasprodaja otvara pitanja o dugoročnim efektima na tržište rada, dividende za postojeće akcionare i mogući interes stranih investitora. Istovremeno, proces prodaje državne imovine može poslužiti kao model za druge zemlje regiona koje razmatraju slične poteze na putu ka članstvu u međunarodnim organizacijama. Očekuje se da će detaljni uslovi prodaje i potencijalni kupci biti poznati u narednim mesecima, dok će tržište pažljivo pratiti uticaj ovih transakcija na vrednost akcija i ekonomski rast Hrvatske.

Jugoistočna Evropa ulazi u investicioni ciklus, a regionalna saradnja i nova znanja ključni su za razvoj industrije

Energetski sektor Jugoistočne Evrope ušao je u veliki investicioni ciklus, sa potencijalom ulaganja u infrastrukturu koji premašuje 700 milijardi evra do 2035. godine. Ovaj podatak predstavljen je na konferenciji “Energetika Jugoistočne Evrope 2025/2026 – prezentacija studije i izazovi energetskih tržišta” održanoj u Privrednoj komori Srbije. Glavni nalazi studije „Energetski pregled Jugoistočne Evrope 2025/2026“, koju je izradio Energetski institut za Jugoistočnu Evropu iz Atine, ističu da su investicije u energetski sektor regiona najveće do sada, sa značajnim mogućnostima za jačanje domaće industrije i unapređenje regionalne saradnje.

Regionalna energetska ulaganja i razvoj infrastrukture

Prema rečima Ivane Vuletić, direktorke Sektora udruženja industrije PKS, predstojeći investicioni ciklus donosi prilike, ali i izazove. “Pred nama je veliki investicioni ciklus. Ko će projektovati, ko proizvoditi, a ko instalirati? Ko će obučavati ljude? Tu treba da shvatimo svi zajedno da smo jači i da tranzicija nije samo tranzicija u energetskom smislu, već i tranzicija industrijske sposobnosti, tranzicija u ljudstvu i tranzicija u tome da zajedno naučimo da radimo”, istakla je Vuletić. Dodala je da region ne može da proizvede sve potrebne komponente, ali treba da zadrži što veći deo vrednosti investicija unutar svojih granica. Osim toga, značajna pažnja posvećuje se razvoju znanja i veština u energetici, jer je to preduslov za održiv rast.

Jačanje regionalne saradnje kroz energetsku tranziciju

Energetska tranzicija u Jugoistočnoj Evropi ne može se posmatrati izolovano po državama, već kao proces koji zahteva zajednički pristup. “Odluke koje danas donosimo u institucijama i kompanijama odrediće kakvo će svetlo goreti 2035. godine. Svi treba da se potrudimo da to svetlo bude sigurno, pristupačno i održivo i da je bar delom napravljeno u našem regionu”, naglasila je Vuletić. Studija obuhvata 16 zemalja regiona i nastoji da ih posmatra kao jedinstven energetski prostor, naglašavajući važnost integracije tržišta i infrastrukture.

Razvoj ključnih energetskih projekata i tehnološki izazovi

Govoreći o razvoju energetske infrastrukture Srbije, Vuletić je navela nekoliko strateških projekata: gasni interkonektor sa Bugarskom, povezivanje sa Rumunijom i izgradnju Transbalkanskog koridora, koji će u trećoj fazi povezati Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Dodala je da se završetak interkonektora sa Severnom Makedonijom očekuje 2027. godine. “Problem više nije kako proizvesti zeleni megavat, već kako ga isporučiti”, istakla je Vuletić, ukazujući na izazove u prenosu električne energije. Takođe, više od 2.500 gigavata projekata širom sveta čeka na priključenje na mrežu, što dodatno komplikuje situaciju. Digitalizacija, razvoj veštačke inteligencije i data centara dodatno povećavaju zahteve za pouzdanom elektroenergetskom mrežom, koja postaje nova valuta konkurentnosti.

Kapital, tržišta i regulatorni okvir

Jedan od ključnih faktora energetske tranzicije je pristup kapitalu. Vuletić je istakla da su tržišta Zapadnog Balkana mala i da pojedinačno teško mogu privući velike investicije. “Zajedno smo tržište koje investitor može da vidi i prepozna. Zato regionalna saradnja nije slogan, već način na koji treba da funkcionišemo”, ocenila je Vuletić. Pored toga, cena kapitala za energetske projekte u ekonomijama u razvoju viša je nego u razvijenim zemljama, što dodatno naglašava potrebu za zajedničkim nastupom.

Perspektive i izazovi do 2050. godine

Studija „Energetski pregled Jugoistočne Evrope 2025/2026“ donosi analizu kretanja u sektoru i projekcije do 2050. godine. Razmatrani su geostrateški i geoekonomski aspekti razvoja, kao i transformacija energetskih sistema kroz elektrifikaciju, digitalizaciju i dekarbonizaciju. Poseban fokus bio je na obnovljivim izvorima energije, nuklearnoj energiji i niskougljeničnim tehnologijama. Diskutovani su i regulatorni izazovi, razvoj tržišta električne energije i gasa, kao i uticaj evropskog sistema za trgovinu emisijama i CBAM mehanizma na regionalno tržište.

Zaključak: Energetski sektor regiona pred novim izazovima

Energetski sektor Jugoistočne Evrope suočava se sa velikim investicionim mogućnostima, ali i izazovima koji zahtevaju zajednički pristup. Regionalna saradnja, razvoj znanja i jačanje industrijskih kapaciteta ključni su faktori za uspešnu energetsku tranziciju. Kao rezultat, investicije od preko 700 milijardi evra do 2035. godine mogu doneti održiv razvoj i veću konkurentnost celog regiona.