Poreska uprava omogućila elektronsko podnošenje prijava za prihode frilensera, uz automatsku generaciju uplatnica i QR kodova

Poreska uprava Republike Srbije objavila je da je danas počeo rok za podnošenje poreske prijave prihoda frilensera za treći kvartal 2026. godine. Prijava prihoda frilensera obuhvata sva fizička lica u Srbiji koja ostvaruju prihode od ugovorene naknade za izvršeni rad, kao i od autorskih i srodnih prava. Na ove prihode se porez plaća putem samooporezivanja. Krajnji rok za podnošenje poreske prijave je 30. oktobar, navodi se u saopštenju.

Poreska uprava ističe da podnošenje prijave prihoda frilensera može da se obavi elektronskim putem, koristeći portal Frilenseri. Kao rezultat toga, sistem automatski generiše uplatnicu sa svim relevantnim podacima i QR kodom, što dodatno ubrzava i pojednostavljuje proces uplate poreza. Ova inovacija omogućava brzo izvršenje plaćanja, uključujući opciju korišćenja aplikacija za elektronsko bankarstvo.

Elektronska prijava i olakšana uplata poreza

U saopštenju je naglašeno da je prijava prihoda frilensera moguće podneti i putem obrasca PP OPO-K, takođe elektronski preko portala ePorezi. Za one koji to žele, i dalje je moguće podnošenje prijave u papirnom obliku, lično ili putem pošte, nadležnoj filijali Poreske uprave. Kada se poreska prijava podnese elektronski i dobije konačni status “proknjižena”, korisnik automatski dobija podatke o nalogu za plaćanje. Nakon što sačuva nalog, na portalu se generiše QR kod koji olakšava izvršenje plaćanja.

Ovakav sistem, prema oceni Poreske uprave, predstavlja značajan napredak u digitalizaciji poreskog procesa za frilensere. Pre svega, smanjuje administrativno opterećenje i ubrzava celokupni postupak. Pored toga, upotreba QR koda i automatske uplatnice doprinosi tačnosti i smanjenju mogućnosti greške prilikom izmirenja poreskih obaveza. U međuvremenu, frilenseri su dobili mogućnost da u realnom vremenu prate status svojih prijava i izmirenih obaveza.

Posledice kašnjenja i značaj samooporezivanja

Poreska uprava podseća da prijava prihoda frilensera u propisanom roku ima ključni značaj za izbegavanje dodatnih troškova. U slučaju da obveznik ne podnese poresku prijavu do 30. oktobra, biće u obavezi da plati zateznu kamatu. Takođe, može snositi prekršajnu odgovornost zbog kašnjenja. Kao rezultat toga, preporučuje se da frilenseri iskoriste prednosti elektronskih servisa i blagovremeno podnesu prijavu i izvrše uplatu.

Samooporezivanje je sistem u kojem sami frilenseri izračunavaju i prijavljuju svoje poreske obaveze. Ovakav model je uveden kako bi se pojednostavio poreski tretman i omogućila veća fleksibilnost fizičkim licima koja ostvaruju prihode iz više izvora. Pored toga, digitalizacija procesa smanjuje administrativne barijere i doprinosi većoj poreskoj disciplini u sektoru digitalnih usluga.

Širi kontekst za sektor i digitalno tržište

Prijava prihoda frilensera i digitalizacija poreskih procedura deo su šire strategije unapređenja poslovnog okruženja u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina, broj frilensera i obim digitalnih usluga značajno raste. Zbog toga, unapređenje elektronskih servisa doprinosi transparentnosti i efikasnosti poreskog sistema. Osim toga, omogućava lakšu integraciju domaćih frilensera na globalno digitalno tržište. Konačno, Poreska uprava nastavlja sa razvojem novih alata koji olakšavaju izmirenje poreskih obaveza i pružaju veću podršku korisnicima.

Poslodavcima i izbeglicama dostupne smernice o zapošljavanju, pravima i procedurama na tržištu rada Srbije

UNHCR je predstavio dva nova priručnika koji omogućavaju zapošljavanje izbeglica bez radne dozvole u Srbiji. Ovi priručnici sadrže ključne informacije o pravima na rad i procedurama za poslodavce i izbeglice, saopštila je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice. Priručnici su pripremljeni uz stručni doprinos Nacionalne službe za zapošljavanje, Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije i Kancelarije za azil Ministarstva unutrašnjih poslova.

Pregled prava i olakšica pri zapošljavanju izbeglica

Prvi priručnik, “Zapošljavanje tražilaca azila i osoba kojima je odobren azil ili privremena zaštita”, poslodavcima nudi pregled relevantnog pravnog okvira, potrebne dokumentacije i procedura. Pre svega, tražioci azila i osobe kojima je odobren azil ili privremena zaštita mogu raditi bez radne dozvole, što predstavlja značajnu olakšicu za kompanije. Dovoljno je da poseduju ličnu kartu izdatu od Kancelarije za azil.
Osim toga, tražioci azila moraju poslodavcu dostaviti potvrdu o svom statusu. Pravo na rad ostvaruju šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil. Kao rezultat toga, integracija na tržište rada postaje brža i efikasnija. Priručnici su dostupni u digitalnom formatu na sajtu UNHCR Srbija i prevedeni na pet jezika, uključujući srpski, engleski, ukrajinski, arapski i francuski.

Podrška poslodavcima i izbeglicama kroz edukaciju i informacije

Publikacija “Zaposlenje u Srbiji – vaša prava i mogućnosti” namenjena je izbeglicama i tražiocima azila. Ona objedinjuje ključne informacije o traženju posla, pravima iz radnog odnosa, obavezama zaposlenih i osnovnim elementima ugovora o radu. Ove informacije su od suštinskog značaja za razumevanje tržišta rada i unapređenje ekonomske samostalnosti izbeglica. S druge strane, poslodavci dobijaju praktične smernice za zapošljavanje kandidata sa različitim znanjima i iskustvima.
Na konferenciji “Zaposlenje u Srbiji – mogućnosti za izbeglice i poslodavce” predstavljeni su ovi priručnici, a organizovane su i obuke za tražioce azila i izbeglice. Tokom sesija koje su realizovali Infostud, Nacionalna služba za zapošljavanje i Komesarijat za izbeglice i migracije, učesnici su dobili informacije o pripremi prijava, mogućnostima podrške i traženju zaposlenja.

Izjave i značaj za tržište rada Srbije

Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, naglasio je važnost dostupnih i praktičnih informacija za olakšavanje procesa zapošljavanja. “Poslodavcima želimo da približimo mogućnosti i procedure zapošljavanja, dok izbeglicama nastojimo da olakšamo razumevanje tržišta rada i njihovih prava na radu u Srbiji”, izjavio je Ađali. On je istakao da je dostojanstveno zaposlenje ključ za ekonomsku samostalnost i uspešnu integraciju izbeglica.
Ova aktivnost deo je projekta “Sigurne procedure. Prava za sve. Jačanje upravljanja migracijama i sistema azila u Srbiji”. Projekat sprovodi UNHCR Srbija sa partnerima, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova, Komesarijat za izbeglice i migracije i IOM Srbija, uz podršku Švajcarske. Na taj način, unapređuju se procedure i podrška za zapošljavanje izbeglica bez radne dozvole, što doprinosi i razvoju domaćeg tržišta rada.

Država planira rasprodaju vlasništva u 81 firmi, uključujući 25 odsto Luke Rijeka, prema obavezama za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Hrvatska će do kraja 2028. godine sukcesivno prodati udele u ukupno 81 firmi iz državnog portfelja. Najznačajnije je da prodaja obuhvata 16,56 odsto državnih akcija u Podravki, 30 odsto u Croatia osiguranju i 25 odsto u Luci Rijeka. Ova odluka deo je šire strategije restrukturiranja državne imovine i ispunjavanja obaveza prema Organizaciji za ekonomsku sigurnost i saradnju, u koju Hrvatska planira da pristupi naredne godine.

Detalji prodaje državnih udela

Prema planu Centra za restrukturiranje i prodaju (CERP), od 118 preduzeća u portfelju, udele u 81 firmi država će prodavati u etapama tokom ove i naredne dve godine. Tokom 2026. godine planirana je prodaja udela u 35 firmi, u 2027. godini u 25, dok se za 2028. godinu predviđa prodaja još 21 preduzeća. Ova rasprodaja ima poseban značaj za hrvatsko tržište kapitala, jer se prvi put prodaje ovako veliki broj državnih udela u kratkom vremenskom periodu.

Podravka, Croatia osiguranje i Luka Rijeka u fokusu

Kada je reč o Podravki, država planira da proda 16,56 odsto akcija, dok ukupno kontroliše 19,72 odsto. Preostalih 3,16 odsto akcija država koristi kao garanciju za kredit preduzeća Borovo, pa nisu predmet prodaje. Takođe, paradržavni Kapitalni fond poseduje dodatnih 5,7 odsto akcija u Podravki, ali taj udeo trenutno nije na prodaju. Kada je u pitanju Croatia osiguranje, biće ponuđeno 30 odsto vlasništva, dok je za Luku Rijeka predviđena prodaja 25 odsto državnog udela. S druge strane, Končar trenutno nije obuhvaćen ovim planom, jer 28 odsto javnog vlasništva drži Kapitalni fond, a ne CERP, dok država ima dodatnih oko 2 odsto koji nisu raspoloživi za prodaju.

Regulatorni okvir i ekonomski kontekst

Prodaja državnih udela u Podravki, Croatia osiguranju i Luci Rijeka deo je šire ekonomske politike usmerene na povećanje efikasnosti privrede i ispunjavanje međunarodnih obaveza. Pre svega, prema izvorima iz Vlade, Hrvatska mora prodati ovih 16,56 odsto državnih akcija u Podravki najkasnije do kraja 2028. godine, što je uslov za pristupanje Organizaciji za ekonomsku sigurnost i saradnju. Kao rezultat, ova privatizacija može značajno uticati na strukturu vlasništva i investicionu dinamiku u ključnim sektorima hrvatske privrede. Uporedo sa tim, najavljena rasprodaja otvara pitanja o dugoročnim efektima na tržište rada, dividende za postojeće akcionare i mogući interes stranih investitora. Istovremeno, proces prodaje državne imovine može poslužiti kao model za druge zemlje regiona koje razmatraju slične poteze na putu ka članstvu u međunarodnim organizacijama. Očekuje se da će detaljni uslovi prodaje i potencijalni kupci biti poznati u narednim mesecima, dok će tržište pažljivo pratiti uticaj ovih transakcija na vrednost akcija i ekonomski rast Hrvatske.