Fabrika u Poznanju koristi obnovljivu energiju i isporučuje žvakaće gume na više od 40 tržišta širom sveta

Mars, velika međunarodna prehrambena kompanija, tokom 2025. godine proizvela je 33 milijarde komada žvakaćih guma u svojoj fabrici u Poznanju. Ova fabrika, najveća u Evropi i druga po veličini na svetu, proizvodi žvakaće gume koje se izvoze na više od 40 tržišta širom sveta. Tokom poslednjih pet godina, Mars je uložio oko 120 miliona dolara u modernizaciju ove fabrike, sa posebnim naglaskom na automatizaciju i unapređenje proizvodnih procesa.

Investicije i održiva proizvodnja žvakaćih guma

Osim toga, Mars planira dodatna ulaganja od oko 26 miliona dolara u autonomno skladište i dalju dekarbonizaciju. Fabrika u Poznanju koristi električnu energiju iz obnovljivih izvora, što doprinosi smanjenju ugljeničnog otiska. Modernizacija uključuje i unapređenje linija za pakovanje, sa rešenjima koja omogućavaju potpunu reciklažu ambalaže. S druge strane, kompanija je bila prva u mreži Mars koja je uvela autonomno vođena vozila u proizvodni pogon. Roboti i autonomni transportni sistemi svakodnevno prelaze desetine kilometara kroz fabriku, podržavajući proizvodne timove.

Kvalitet žvakaćih guma i istorijski razvoj

Kvalitet žvakaćih guma pažljivo kontroliše tim od 27 „senzornih“ stručnjaka, koji svakodnevno proveravaju ukus i teksturu proizvoda. Proizvodnja jedne žvakaće gume traje čak 18 sati, što ilustruje složenost procesa i značaj kontrole kvaliteta. Mars konstantno ulaže u nove tehnologije kako bi unapredio održivost, dok brendovi kao što su Orbit® i Airwaves® ostaju deo svakodnevnih navika potrošača. Žvakaća guma ima dugu istoriju — od brezove smole u prošlosti do savremenih proizvoda koji se koriste i u svemirskim misijama.

Tržišni značaj i globalna prisutnost

Priča o žvakaćoj gumi pokazuje kako je ovaj proizvod prešao put od poklona uz prašak za pecivo krajem 19. veka do globalnog fenomena. Tokom Drugog svetskog rata žvakaća guma bila je deo vojničkih obroka, a danas je deo svakodnevnog života i astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Pored toga, istraživanja pokazuju da žvakanje može doprineti očuvanju oralnog zdravlja u uslovima mikrogravitacije. Istovremeno, žvakaća guma je deo pop kulture i globalnih trendova, a Mars povezuje njen razvoj sa inovacijama i održivom proizvodnjom. Na taj način, kompanija nastavlja da ulaže u tehnologiju i stručnost, osiguravajući visok kvalitet svojih proizvoda za potrošače širom sveta.

Tehnički pripremni sastanak okupio 253 delegata, više od 140 učesnica potvrdilo dolazak, završetak paviljona do kraja godine

EXPO 2027 Beograd ulazi u ključnu fazu realizacije, pošto je tehnički pripremni sastanak (Technical Preparation Meeting – TPM) danas svečano otvoren na gradilištu izložbenog kompleksa. Na sastanku su prisutna 253 delegata iz 43 zemlje, što potvrđuje globalni značaj ovog projekta za Srbija i međunarodnu zajednicu. Izgradnja paviljona u Beogradu napreduje prema planu, a primopredaja prostora počinje ovog meseca i trajaće do kraja godine.

Tehnički pripremni sastanak i izgradnja paviljona

Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), Dimitri Kerkences, istakao je da je EXPO 2027 zajednički projekat i pozvao delegate da strogo poštuju rokove izložbe. „Sada je trenutak kada koncepti postaju paviljoni, a planovi prelaze u praksu. Kao u muzici i sportu, uspeh zavisi od dobre pripreme i vežbe“, izjavio je Kerkences. On je upozorio da kašnjenja neće biti moguća, jer specijalizovana izložba traje kraće od svetske, pa je efikasna koordinacija ključna.

Detalji realizacije i organizacioni zahtevi

Jagoda Lazarević, komesarka za EXPO 2027 i ministarka trgovine u tehničkom mandatu, naglasila je da je od oktobra počela zvanična primopredaja paviljona, čime pripreme prelaze iz faze planiranja u realizaciju. „Sada počinje pravi posao“, rekla je Lazarevićeva, dodajući da su prisutna 253 delegata iz 43 zemlje, koji rade na nacionalnim paviljonima. Prema njenim rečima, naredni meseci donose intenzivnu koordinaciju instalacija, pregled crteža, organizaciju isporuka i sprovođenje bezbednosnih procedura.

Globalni značaj i ekonomski potencijal EXPO 2027

Direktor preduzeća EXPO 2027 d.o.o. Beograd, Danilo Jerinić, istakao je da se izgradnja kompleksa u Surčinu bliži završetku. „Izgradnja je sada u završnoj fazi. Vrlo brzo ćemo početi da predajemo prostore paviljona kako bi učesnici mogli da realizuju svoje ideje“, rekao je Jerinić. On je ocenio da je ovo uzbudljiv trenutak, ali i da predstoje zahtevni meseci za organizatore i učesnike.

Učešće i logistika izložbe

Za specijalizovanu izložbu EXPO 2027 Beograd, koja će biti održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, učešće je potvrdilo više od 140 učesnica, uključujući Sjedinjene Američke Države i Japan. U Surčinu je u toku izgradnja EXPO kompleksa, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture, uključujući nove saobraćajnice, železničke veze i stambeno-poslovne objekte. Pored toga, za organizaciju događaja biće angažovano više od 20.000 volontera, a prijave su otvorene od 15. maja. Kao rezultat ovih aktivnosti, EXPO 2027 u Beogradu predstavlja značajan ekonomski i infrastrukturni poduhvat za Srbiju i region.

Rast prinosa na američke i evropske obveznice povećava troškove zaduživanja, dok investitori očekuju duže zadržavanje visokih kamatnih stopa

Prinos na američke obveznice dostigao je 5,342 odsto, što predstavlja najviši nivo od početka 2002. godine, prema podacima agencije LSEG. Ovaj rast zabeležen je nakon što je prinos na referentnu desetogodišnju američku državnu obveznicu tokom septembra ostvario najveći kvartalni rast od 1994. godine. Kao rezultat, investitori su nastavili prodaju državnih dužničkih hartija, usled brige zbog inflacije, rasta cena energenata i neizvesnosti oko budućih kamatnih stopa.

Detalji rasta prinosa na američke obveznice

Prema dostupnim podacima, prinos na desetogodišnje američke obveznice povećan je za 87,1 bazni poen, odnosno 0,871 procentni poen u trećem kvartalu. Istovremeno, prinos na tridesetogodišnje američke obveznice premašio je 5,65 odsto. Rast prinosa znači pad cena obveznica, što automatski vodi ka višim dugoročnim kamatnim stopama. Zbog toga, kompanije i građani suočavaju se sa povećanim troškovima zaduživanja, uključujući skuplje stambene kredite i veće troškove servisiranja javnog duga.

Uticaj globalnih faktora i evropskih tržišta

Visoke cene energenata dodatno utiču na tržište obveznica, podstičući strahovanja od dugotrajnije inflacije. Takođe, snažna ulaganja u veštačku inteligenciju i centre za obradu podataka povećavaju potražnju za kapitalom. Zbog toga investitori procenjuju da bi kamatne stope mogle ostati na povišenom nivou duže nego što se ranije očekivalo. Pored Sjedinjenih Američkih Država, rast prinosa zabeležen je i na evropskim tržištima. Prinos na desetogodišnje francuske obveznice porastao je na 4,96 odsto, dok je prinos na tridesetogodišnje britanske državne obveznice dostigao 6,029 odsto, što je najviši nivo od 1998. godine.

Inflacija i očekivanja na tržištu obveznica

Najnoviji podaci o američkoj inflaciji ukazuju na slabiji rast cena od očekivanog. Kao rezultat, smanjena su očekivanja da će Federalne rezerve u oktobru ponovo podizati kamatne stope. Ipak, to nije bilo dovoljno da zaustavi dalji rast prinosa na dugoročne američke obveznice. Ova kretanja na tržištima obveznica ukazuju na rastuću neizvesnost među investitorima i povećane troškove zaduživanja na globalnom nivou. Dugoročno, visoki prinosi na obveznice mogu uticati na strategije zaduživanja država i kompanija širom sveta.