Indijska tehnološka kompanija sa 14,8 milijardi dolara prihoda kupuje hrvatsko-srpski Robotiq.ai, dok M&I Systems izlazi iz investicije

HCLSoftware, softverska divizija globalnog IT lidera HCLTech, planira preuzeti kompaniju Robotiq.ai, specijalizovanu za razvoj platformi za robotsku automatizaciju poslovnih procesa (RPA). Ova akvizicija dolazi u trenutku kada HCLTech ima prihod od 14,8 milijardi dolara i više od 223.000 zaposlenih u 60 zemalja, navodi se u zvaničnom saopštenju. M&I Systems Grupa iz Srbije bila je rani investitor u Robotiq.ai putem svoje platforme Kroog Ventures, dok se zatvaranje transakcije očekuje do kraja novembra 2026. godine.

Detalji akvizicije i tehnološka integracija u HCL UnO Agentic

Plan HCLSoftware-a je da tehnologiju Robotiq.ai ugradi u svoju platformu HCL UnO Agentic, namenjenu orkestraciji AI agenata i poslovnih procesa. AI agenti na toj platformi već mogu donositi odluke i koordinisati procese, dok će uz Robotiq.ai rešenja moći i da izvršavaju zadatke unutar poslovnih aplikacija bez funkcionalnog API-ja. Platforma Robotiq.ai, koja poseduje ISO sertifikovanu bezbednost i revizorske zapise, već je implementirana u bankama, osiguravajućim društvima i telekomunikacionim kompanijama. Kao rezultat ove integracije, klijenti će moći da prošire upotrebu AI agenata na celokupno poslovanje bez dodatnih rizika.

Uloga M&I Systems Grupe i značaj za regionalno tržište

Osim finansijske podrške, M&I Systems Grupa je Robotiq.ai-u obezbedila mentorstvo, iskustvo i prve velike klijente. „Ova transakcija potvrđuje našu sposobnost da prepoznamo pravu tehnologiju i partnera“, izjavio je Vladan Balaban, predsednik M&I Systems Grupe. On je istakao da je Robotiq.ai bio deo njihovih proizvoda još dok je bio tim sa idejom, a sada ga preuzima jedan od najvećih tehnoloških sistema na svetu. To šalje snažnu poruku regionu da se ovde razvijaju proizvodi koje žele globalni lideri.

Izjave rukovodstva i uticaj na dalji razvoj

Predsednik HCLSoftware-a, Kalyan Kumar, naglasio je da kompanije više ne eksperimentišu sa veštačkom inteligencijom, već traže bezbednu i pouzdanu automatizaciju koja funkcioniše u realnim uslovima. „Robotiq.ai dopunjuje HCL UnO Agentic upravo tim delom: našoj platformi, koja upravlja radom AI agenata, dodaje sposobnost da posao i izvrši na nivou velikih sistema. Klijenti tako mogu bez rizika da uvedu AI agente i prošire ih na celo poslovanje“, naveo je Kumar.

Širi kontekst: Pozicija M&I Systems Grupe i značaj akvizicije

Za M&I Systems Grupu ovo je treća strateška transakcija u tri godine i prva u kojoj izlazi iz investicije. U julu 2024. češki Seyfor postao je većinski vlasnik M&I Systems Co, dok je 2025. godine M&I Systems Co preuzeo NPS, vodećeg partnera za Microsoft Dynamics 365 Business Central u Srbiji. Grupa danas okuplja sedam kompanija, 400 zaposlenih u četiri zemlje i više od 500 klijenata iz dvadesetak industrija, uz rast prodaje od preko 15 odsto godišnje. Darko Jovišić, CEO i ko-osnivač Robotiq.ai-a, istakao je da ova akvizicija omogućava njihovoj tehnologiji pristup globalnom tržištu i velikim klijentima, dok korisnici dobijaju automatizaciju koja postaje deo orkestriranog i kontrolisanog procesa na nivou cele kompanije.

Pad komercijalnih zaliha dizela i benzina u Kini dodatno opterećuje globalno tržište goriva, dok domaća potrošnja ima prednost

Kina je danas uvela ograničenja na izvoz goriva, što dodatno povećava pritisak na svetsko tržište dizela i benzina. Ova odluka dolazi u trenutku kada su globalni tokovi snabdevanja već narušeni ratom na Bliskom istoku i ukrajinskim napadima na ruske rafinerije. Prema informacijama iz industrije, najveće kineske rafinerije nisu dobile dozvolu za izvoz nafte za oktobar.

Pad zaliha goriva uzrokuje ograničenja izvoza

Kompanija Kpler navodi da su komercijalne zalihe dizela u Kini oko 20 miliona barela ispod željenog nivoa. Kod benzina, manjak iznosi približno devet miliona barela. Zbog toga Peking privremeno stavlja akcenat na domaće snabdevanje, dok se međunarodne isporuke stavljaju po strani. Ograničenja su, prema dostupnim informacijama, vezana za pad domaćih zaliha i neizvesnost u vezi sa obimom prerade sirove nafte. Državna naftna kompanija Petro Čajna je otkazala više pošiljki benzina i avionskog goriva za oktobar. Privatna korporacija Džeiđijang nije planirala nijednu isporuku naftnih derivata tokom perioda praznika.

Uticaj ograničenja na svetsko tržište dizela i benzina

Odluka o ograničenju izvoza goriva iz Kine dolazi u trenutku kada su svetske zalihe već pod pritiskom zbog gubitka goriva iz Rusije i sa Bliskog istoka. Iako Kina ima najveće rafinerijske kapacitete na svetu, u segmentu izvoza goriva tradicionalno zaostaje za Indijom i Južnom Korejom. Međutim, u trenutnim tržišnim uslovima njen uticaj na regionalno tržište je znatno veći. Vlada u Pekingu, prema oceni Mišel Mejdan, šefice istraživanja kineske energetike na Oksfordskom institutu za energetske studije, daje prioritet stabilnosti domaćeg tržišta. „Međunarodne isporuke su na drugom mestu“, istakla je ona.

Ograničenja i dinamika odobravanja izvoza

Peking je prethodno, u martu, ograničio izvoz goriva zbog rata na Bliskom istoku i problema u snabdevanju sirovom naftom. Ova ograničenja su bila ublažena u julu, ali se sada odobravaju kvote za izvoz dizela, benzina i avionskog goriva na mesečnom nivou. Trenutno nije poznato da li će dozvole za izvoz biti obnovljene nakon završetka nacionalnog praznika, koji traje do 7. oktobra. Odluka će zavisiti od domaće ponude goriva i obima prerade u kineskim rafinerijama.

Širi značaj za globalno tržište energenata

Kao rezultat, ograničenja izvoza goriva iz Kine mogu dodatno destabilizovati svetsko tržište dizela i benzina. Pad zaliha goriva i neizvesnost oko daljih isporuka stvaraju dodatni pritisak na cene energenata. Ovo posebno pogađa zemlje koje su zavisne od uvoza goriva iz azijskog regiona. Kina, iako nije najveći izvoznik u ovom segmentu, svojim potezima može značajno uticati na raspoloživost goriva u regionu i šire.

Na kraju 2025. godine u Srbiji radilo 64.672 stranca, prevashodno iz Rusije i Kine, uz rast angažovanja na digitalnim platformama

Strani državljani u Srbiji najčešće su angažovani u građevinarstvu, ugostiteljstvu i na digitalnim platformama, a broj radnika iz inostranstva porastao je 24 odsto tokom 2025. godine. Prema analizi Sindikata migrantskih radnika Srbije, na kraju prošle godine u zemlji je, po osnovu zaposlenja, boravilo 64.672 stranca. Ovaj trend rasta radne imigracije rezultat je potreba tržišta rada i nedostatka domaće radne snage, naročito pri realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.

Najveći broj stranih radnika iz Rusije i Kine

Najzastupljeniji među stranim radnicima u Srbiji bili su državljani Rusije, sa skoro 23.000 zaposlenih. Slede Kinezi sa 12.300, Indijci sa 7.000, Turci sa 6.000 i Nepalci sa 2.700 radnika. Ostalih 13.000 čine državljani Bangladeša, Šri Lanke, Egipta i Uzbekistana. Kao rezultat povećanja broja stranih radnika, u junu 2026. godine osnovan je Sindikat migrantskih radnika Srbije, sa ciljem zaštite prava ove populacije.

Segmenti zapošljavanja i izazovi za strane radnike

Strani državljani u Srbiji angažovani su najviše u oblastima građevinarstva, ugostiteljstva i putem digitalnih platformi, što uključuje dostavu hrane i robe, kao i prevoz putnika. Zapošljavanje nije jedini osnov za dobijanje dozvole za privremeni boravak. Stranci u Srbiji ostaju i zbog školovanja, naučnih aktivnosti, spajanja porodice, obavljanja verske službe, kao i lečenja ili nege.

Problemi sa kojima se suočavaju migranti

Tara Rukeci Milivojević, inicijatorka osnivanja Sindikata migrantskih radnika Srbije, naglašava da je sve više radnika iz zemalja koje se svrstavaju u kategoriju “ostalih”, ali i dalje ih ima manje u odnosu na Ruse i Kineze. “Međutim, prema najmanjem procentu desnica usmerava svoju antimigrantsku propagandu”, izjavila je ona. Strani radnici često su izloženi eksploataciji i lošim uslovima života, dok se mnogi zadužuju već u matičnoj zemlji da bi došli do Srbije. Kao rezultat, dospevaju u položaj dužničkog ropstva, sa nadom da će dug brzo vratiti, ali ih u Srbiji neretko dočeka drugačija realnost od one koju su očekivali.

Prava i sindikalno organizovanje stranih radnika

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, na kraju 2025. godine najviše imigranata sa pravom privremenog boravka bilo je iz Rusije (59.917) i Kine (15.160). Slede državljani Indije, Turske, Šri Lanke, Nepala, Bangladeša i Uzbekistana. “Urušavanje radničkih prava nije došlo sa uvozom radne snage. Najveći je problem što se protiv takvog dampinga ne bori tako što bes zbog loših uslova života pripisujemo stranim radnicima, već udruživanjem sa njima, stvaranjem jakih sindikalnih struktura”, dodala je Rukeci Milivojević. Zbog toga, strani radnici retko se obraćaju zvaničnim institucijama, jer u njih nemaju poverenja.

Uticaj na tržište rada i ekonomski kontekst

Uporedo sa rastom broja migranata, dolazi i do promene strukture zaposlenih u sektorima sa deficitom domaće radne snage. S druge strane, angažovanje stranih radnika ima uticaj na troškove rada, kao i na dinamiku razvoja pojedinih sektora, posebno građevinarstva i usluga u urbanim sredinama. Očekuje se da će trend zapošljavanja stranih državljana nastaviti da raste, u skladu sa potrebama domaće privrede i infrastrukturnim projektima.