Vrednost franka porasla sa 0,62 na 0,93 evra, kurs dostigao 95 dinara od izbijanja sukoba Izraela i SAD sa Iranom
Švajcarski franak beleži značajno jačanje prema evru i dolaru nakon izbijanja sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država sa Iranom, potvrđujući svoj status sigurne valute u kriznim vremenima. Prema ekonomskim analizama, švajcarska valuta je zabeležila gotovo 30 odsto rasta još od početka 2015. godine, kada je Švajcarska narodna banka odustala od odbrane fiksnog kursa prema evru. U tom periodu, vrednost franka prema dinaru porasla je sa 50 na 95 dinara, dok je kurs prema evru skočio sa 0,62 na 0,93 evra.
Za građane Srbije i regiona, ovakve promene podsećaju na 2015. godinu, kada je naglo jačanje franka uzrokovalo rast mesečnih rata za stambene kredite indeksirane u ovoj valuti, a dugovi su premašili vrednost nekretnina i prihode klijenata. Tada je država reagovala serijom mera, uključujući subvencionisanje kredita od marta 2007. godine, a konačno je 2019. usvojen Zakon o konverziji, kojim je sistematski rešen problem vlasnika stambenih kredita u švajcarskim francima.
Švajcarska narodna banka je krajem ove nedelje saopštila da zadržava kamatnu stopu na nuli, ali i da je spremna da interveniše na deviznom tržištu u slučaju preteranog jačanja valute. Glavna prepreka ostaje politika Sjedinjenih Američkih Država, koje su ranije, tokom administracije Donalda Trampa, optuživale Švajcarsku za nelojalnu valutnu politiku, što je u jednom trenutku dovelo do uvođenja visokih carina na švajcarsku robu. Prema ekonomskim analizama, nova istraga američkih vlasti mogla bi ponovo pokrenuti ovaj spor, stavljajući Švajcarsku u složen položaj između očuvanja konkurentnosti izvoza i izbegavanja američkih kazni.
Analitičari procenjuju da su švajcarske vlasti već započele diskretne intervencije na tržištu, budući da investitori tokom ratnih tenzija na Bliskom istoku masovno ulažu u franak. Švajcarska narodna banka tako mora da bira između povratka na negativne kamatne stope i direktne prodaje franka. S obzirom na nisku inflaciju i pritisak na izvoz, očekuje se da će Bern ostati oprezan u javnim izjavama kako ne bi izazvao dodatne mere iz Vašingtona, dok ostaje otvoreno koliko dugo će moći da održava stabilnost kursa u ovako nestabilnom globalnom okruženju.
