Elektronsko plaćanje taksi i naknada obavezno do kraja godine, građani i privreda dobijaju transparentniju i bržu administraciju

Elektronsko plaćanje taksi i naknada u javnoj upravi postaje standard, jer su izmene Zakona o elektronskoj upravi stupile na snagu. Prema novim pravilima, svi organi javne uprave moraju omogućiti elektronsko plaćanje do kraja ove godine. To znači da je kraj papirnih uplatnica i ručnog dokazivanja uplate sve bliži za građane i privredu. Ključni podatak je da je već sada u sistem Jedinstvene evidencije neporeskih prihoda uneto više od 5.200 pojedinačnih taksi i naknada na državnom i lokalnom nivou.

Građani i privrednici više neće morati da prilažu papirne dokaze o uplati, jer će država proveravati svaku uplatu po službenoj dužnosti. Organi javne uprave na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou imaju rok do 16. septembra da registruju svoje službenike na portalu eUprava i sistemu Plati. Takođe, do kraja oktobra, svi organi moraju popisati i uneti sve svoje takse i naknade u centralnu evidenciju. Na taj način biće omogućeno automatsko povezivanje taksi sa odgovarajućim postupcima iz Registra administrativnih postupaka.

Elektronsko plaćanje taksi ubrzava procese i smanjuje greške

Ova reforma parafiskalnih nameta deo je šire strategije za optimizaciju naplate neporeskih prihoda, koju NALED podržava više od 15 godina. Ministarstvo finansija je prošle godine pokrenulo reformu kako bi sistem bio transparentniji i jednostavniji. Do sada je 93 od 145 lokalnih samouprava i 44 republička organa popisalo ili započelo popisivanje svojih nameta u okviru 383 propisa. Za organe koji kasne, tokom septembra biće organizovane dodatne obuke i podrška, kako bi se ubrzao unos svih podataka.

Cilj je da se ažurna evidencija poveže sa oko 8.000 postupaka iz Registra administrativnih postupaka, dok će više od 9.000 organa imati uvid u izvršene uplate. Trenutno je moguće elektronsko plaćanje taksi i naknada za usluge Ministarstva unutrašnjih poslova preko sistema ePlati, uz opciju „Opšta uplatnica“. Međutim, završetkom druge faze reforme, elektronsko plaćanje biće omogućeno za sve postupke i kod svih organa. Sistem će automatski prikazivati potrebne takse i naknade, kao i njihove iznose, a podaci za uplatu biće unapred popunjeni.

Krajnji cilj: transparentnost i smanjenje administracije

Prema rečima Jelene Bojović, programske direktorke NALED-a, „da bi novi sistem zaista radio od početka do kraja, organi moraju što pre uneti i povezati sve takse u sistem“. Ona naglašava da je reforma elektronsko plaćanje taksi i naknada važan prvi korak u transparentnosti i predvidivosti obaveza za privredu i građane. „Manje papira, manje odlazaka na šaltere i manje prostora za grešku, a više sigurnosti da je uplata pravilno evidentirana“, dodaje Bojović. Kao rezultat, za privredu je posebno važno što će troškovi biti transparentniji i predvidljiviji, što je više od 10 godina prepoznato kao problem.

Digitalizacija postupaka smanjuje prostor za greške i zloupotrebe, koji su česti prilikom korišćenja papirnih uplatnica. Reforma sistema neporeskih prihoda, koju sprovode Ministarstvo finansija, Kancelarija za IT i eUpravu, Republički sekretarijat za javne politike i Uprava za trezor uz podršku NALED-a, deo je Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Cilj je uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja neporeskim prihodima na svim nivoima vlasti, sa bržim i sigurnijim elektronskim obračunom i plaćanjem, bez potrebe za fizičkim popunjavanjem uplatnice.

Ograničena ponuda i pojačana tražnja u Kini i SAD podižu cenu bakra, dok tržište očekuje mogući rast ka 15.000 dolara

Bakar je ponovo dostigao rekordne vrednosti na svetskim berzama, jer je cena bakra porasla na 14.617 dolara po toni na Londonskoj berzi metala (LME). Glavni razlozi za ovakav rast su ograničena ponuda i snažna potražnja, posebno iz sektora data centara, obnovljive energije i elektroenergetskih mreža. U poslednje četiri sesije, cena bakra beleži stalni rast, a prema procenama trgovaca, bakar bi mogao bez većih problema da dosegne 15.000 dolara po toni.

Rast potražnje i ograničena ponuda bakra

Ove godine, cena bakra je porasla za oko 17 odsto, što je rezultat rastuće potražnje i smanjenja ponude iz rudnika. Kineska državna elektroenergetska kompanija State Grid Corp. of China povećava narudžbine, što dodatno podstiče rast tražnje. Osim toga, očekuje se da će SAD uvesti carine na uvoz rafinisanog bakra, pa su proizvođači preusmerili isporuke ka tom tržištu kako bi iskoristili trenutne više cene. Kao rezultat toga, zalihe bakra u skladištima LME-a značajno su smanjene. Ta situacija je izazvala pritisak na tržištu i povećala razliku između trenutnih i budućih cena ovog industrijskog metala.

Pozicija Kine i uticaj poremećaja u snabdevanju

Paralelno sa ovim trendovima, Kina kao najveći svetski potrošač bakra beleži pad zaliha na Šangajskoj berzi fjučersa, koje su prošle nedelje pale na najniži nivo od 2024. godine. Očekuje se da će kineska potražnja dodatno porasti kako se približava najintenzivniji period proizvodnje. Problemi u radu velikih rudnika stvaraju dodatne izazove za globalno snabdevanje, a postoje procene da bi svetska proizvodnja bakra iz rudnika mogla zabeležiti prvi pad od 2017. godine, osim ako ne dođe do oporavka u drugoj polovini godine.

Kretanja cena i situacija na tržištu metala

Tromesečni fjučersi na bakar na LME-u porasli su za 0,5 odsto, na 14.581 dolar po toni do 11.08 časova po singapurskom vremenu, dok je tokom dana zabeležen rast i do 0,7 odsto. Cink je zabeležio rast od 1,1 odsto, a aluminijum od 0,1 odsto. Fjučersi na rudu gvožđa u Singapuru porasli su za 0,8 odsto, na 101,10 dolara po toni. Jia Zheng, menadžerka za trgovanje u kompaniji Suzhou Chuangyuan Harmony-Win Capital Management Co., istakla je da pojačane narudžbine iz Kine ukazuju na nastavak pozitivnog trenda za bakar. Zbog svega navedenog, tržište bakra ostaje u fokusu globalnih investitora, dok analitičari pažljivo prate dalje kretanje cena i mogućnost da bakar dosegne nivo od 15.000 dolara po toni.

Najskuplji stan na Starom gradu prodat za 2,6 miliona evra, dok Beograd i Vojvodina prednjače po ukupnoj vrednosti tržišnog prometa

Republički geodetski zavod saopštio je da je vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila 4,2 milijarde evra. To predstavlja rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najskuplji kvadrat prodat na tržištu nekretnina iznosio je 12.000 evra i nalazi se u beogradskoj opštini Stari grad.

Najskuplji stan prodat je za 2,6 miliona evra, takođe na Starom gradu. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra. Najskuplje garažno mesto dostiglo je cenu od 77.000 evra, takođe na Starom gradu. Prosečna cena stanova u prvih šest meseci 2026. godine iznosila je 100.157 evra, dok je prosečna cena kuća bila 39.334 evra.

Broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu dostigao je 61.343, što je povećanje od 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tržište stanova zabeležilo je rast ukupne vrednosti od 11,4 odsto, dok je broj ugovora u tom segmentu smanjen za 1,9 odsto.

Promene po segmentima tržišta nekretnina

Pored stambenih nekretnina, tržišna vrednost poslovnih prostora porasla je 30 odsto, uz rast broja ugovora od 6,4 odsto. Tržište garažnih prostora beleži rast vrednosti od 16,8 odsto i rast broja ugovora od 9,6 odsto. U segmentu građevinskog zemljišta zabeleženo je povećanje broja ugovora za 14,9 odsto i rasta vrednosti za 3,2 odsto.

Kod kuća je zabeležen rast vrednosti od 7,5 odsto uz smanjenje broja ugovora od 2,2 odsto. Tržište poljoprivrednog zemljišta imalo je smanjenje broja ugovora od 14,1 odsto, ali je ukupna vrednost prometa porasla za 18,8 odsto. Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nekretnina investiran je u stanove, sa 2,5 milijardi evra i udelom od 61 odsto ukupno prometovane vrednosti.

Dominacija Beograda i značaj Vojvodine na tržištu

Za kupovinu kuća izdvojeno je 328 miliona evra, za građevinsko zemljište 282,8 miliona evra, za poslovne prostore 212,9 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 125,6 miliona evra. Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 55 odsto. U oblasti garažnih prostora ima 68 odsto, dok u poslovnim prostorima učestvuje sa 51 odsto ukupne vrednosti. Građevinsko zemljište u Beogradu čini 50 odsto vrednosti tog segmenta.

Region Vojvodine prednjači po vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća (43 odsto) i vikendica (57 odsto). Kreditno finansiranje zabeleženo je u 14 odsto ugovora o prometu nepokretnosti, što je porast od jednog procentnog poena u odnosu na prethodnu godinu.

Ovakva kretanja potvrđuju da tržište nekretnina u Srbiji nastavlja sa rastom, uz specifične promene u pojedinim segmentima i regionalne razlike. Podaci Republičkog geodetskog zavoda ukazuju da su investicije u stanove i dalje najznačajnije, dok Beograd i Vojvodina ostaju ključni centri prometa nekretnina.