Kina preuzima primat na tržištu humanoidnih robota, sa udelom od 97 odsto isporuka i izvozom vrednim 6,29 milijardi juana

Kineske kompanije ostvarile su dominaciju na globalnom tržištu humanoidnih robota u prvoj polovini 2026. godine. Prema izveštaju analitičke agencije Smart Analytics Global, Kina preuzima primat na tržištu humanoidnih robota, čineći više od 97 odsto svih isporuka u tom periodu. Tokom šest meseci isporučeno je ukupno oko 19.100 humanoidnih robota, što predstavlja rast od 272 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Kina je ujedno ostvarila više od 85 odsto globalne tražnje za ovim uređajima. Time je dodatno učvrstila svoj položaj lidera u industriji napredne robotike. Uporedo sa tim, kineski proizvođač AGIBOT pretekao je dosadašnjeg lidera Unitree Robotics, postavši najveći svetski proizvođač humanoidnih robota u 2026. godini. Kompanija Unitree, koja je 2025. godine isporučila 5.500 robota, trenutno je u procesu inicijalne javne ponude akcija na Šangajskoj berzi.

Rast izvoza i ključni ekonomski pokazatelji

Cena akcije kompanije Unitree u inicijalnoj ponudi određena je na 150,8 juana (oko 19,4 evra). Kompanija očekuje da prikupi oko 6,1 milijardu juana (783 miliona evra), dok je procenjena tržišna vrednost 61 milijarda juana (7,8 milijardi evra). Struktura kineske industrije robotike oslanja se na kompletne lance snabdevanja i veliku domaću potrošnju. Više od 90 odsto ključnih komponenti za humanoidne robote proizvedeno je u Kini, što omogućava veću kontrolu troškova i fleksibilnost u proizvodnji.

Izvoz kineskih industrijskih robota u prvih šest meseci 2026. godine dostigao je 6,29 milijardi juana (oko 807 miliona evra). Roboti su plasirani na tržišta u 141 zemlji i regionu, što je povećanje izvoza za 359 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Posebno je zabeležen rast izvoza hirurških robota, koji je porastao 3,3 puta.

Značaj za globalnu industriju i inovacije

Brzi razvoj sektora robotike u Kini podstaknut je i napretkom u oblasti veštačke inteligencije. Prema izveštaju kompanije Hugging Face, kineski AI modeli činili su 41 odsto globalnih preuzimanja u prethodnoj godini, prvi put premašivši američke modele. Analitičari očekuju da će Kina do kraja 2026. godine proizvesti više od 100.000 humanoidnih robota, što bi dodatno uticalo na globalnu ponudu i konkurenciju.

Uporedo sa tim, praktična primena humanoidnih robota posebno je izražena u kineskoj industriji električnih automobila, elektronike, skladištenja i logistike. Ovakav rast potvrđuje da Kina preuzima primat na tržištu humanoidnih robota, zahvaljujući kombinaciji domaće inovacije, velikog tržišta i izvoznog potencijala.

Cene hrane u ugostiteljstvu porasle 7,4 odsto, dok su prenoćišta jedina zabeležila pad od 3,4 odsto

Republički zavod za statistiku objavio je da su ugostiteljske usluge u julu ove godine bile za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine. Ključni rast cena zabeležen je kod hrane, koja je poskupela 7,4 odsto, dok su gotova jela imala najveće povećanje od 10,8 odsto.

Ugostiteljske usluge poskupele 5,6 odsto u julu

Poskupljenje ugostiteljskih usluga u julu ističe se kao jasan indikator inflatornih pritisaka u ovom sektoru. U okviru hrane, variva su skuplja za 9,1 odsto, a hleb za 8,4 odsto. Alkoholna i bezalkoholna pića zabeležila su rast od 6,8 procenata. S druge strane, jedino su prenoćišta pojeftinila, sa padom cena od 3,4 odsto.

Cene po regionima i segmentima usluga

Na području Vojvodine rast cena ugostiteljskih usluga prevazišao je republički prosek, iznoseći 10 odsto. Hrana u ugostiteljskim objektima Vojvodine skuplja je za 11,8 procenata, alkoholna pića za 8,6, a bezalkoholna za 9,7 odsto. Prenoćišta su u ovom regionu zabeležila najmanje povećanje cena, od 3 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da je rast cena izraženiji u pojedinim regionima, što može biti posledica lokalnih troškova i potražnje.

Analiza strukture poskupljenja i ekonomski kontekst

Značajan rast cena gotovih jela i variva signalizira promene u strukturi troškova ugostitelja, ali i promene u navikama potrošača. Povećanje cena može biti rezultat viših ulaznih troškova, inflacije na tržištu sirovina i povećanih rashoda za energente. S druge strane, pad cena prenoćišta ukazuje na konkurenciju i potencijalno smanjenu potražnju u segmentu smeštaja. Na tržištu ugostiteljstva, ovakve promene utiču i na krajnje korisnike, koji su u julu morali da izdvoje više novca za isti obim usluga u poređenju sa prethodnom godinom.

Implikacije za sektor ugostiteljstva

Rast cena ugostiteljskih usluga od 5,6 odsto u julu ima direktan uticaj na svakodnevne troškove domaćinstava i turiste. Zbog toga je važno pratiti kretanja u ovom sektoru, jer ona odražavaju šire ekonomske trendove. Uporedo sa tim, povećanje cena u Vojvodini iznad republičkog proseka može signalizirati regionalne razlike u ekonomskim uslovima. Republički zavod za statistiku nastaviće da prati ove pokazatelje, što je od značaja za poslovne odluke ugostitelja i potrošačke navike građana.

Na prodaju su Majevica Holding, tri zavisna društva i fabrički kompleks u Bačkoj Palanci, početna cena utvrđena

Majevica, poznata industrijska grupa iz Bačke Palanke, oglasila je prodaju četiri svoje kompanije u stečaju. Početna cena za celokupan paket iznosi 233,57 miliona dinara, a javno nadmetanje zakazano je za 10. septembar ove godine. Ova prodaja obuhvata Majevica Holding, Majevica-Pumpe i Cisterne, Majevica-Livnica i Majevica-Mašine Alatke, sve sa sedištem u Bačkoj Palanci. Prema dostupnim podacima, prodaja se organizuje prvi put i sprovodi javnim nadmetanjem.

Prodaja kompanija i imovine Majevica

Najvredniji deo imovine čini fabrički kompleks u Ulici Žarka Zrenjanina 123 u Bačkoj Palanci. Ovaj kompleks sadrži 53 objekta na parceli 475/1 KO Bačka Palanka-Grad. Osim toga, na prodaju su i dva dodatna objekta u Majevčkoj ulici bb, na parceli 67 KO Bačka Palanka-Grad. U ponudu ulaze i prava na individualni žig sa pravom prvenstva od 24. marta 2025. godine, kao i pokretna imovina koja se nalazi na adresi fabrika. Detaljna specifikacija pokretne imovine dostupna je u prodajnoj dokumentaciji. Kao rezultat ove odluke, potencijalni investitori stiču mogućnost preuzimanja celokupnog poslovnog sistema.

Stečajni postupak i značaj za sektor

Sve četiri kompanije iz sistema Majevica nalaze se u stečaju. Prema podacima o trajanju stečajnih postupaka u Srbiji, prosečan period za ovakve procese iznosi između tri i pet godina. Ova prodaja dolazi u trenutku kada je na domaćem tržištu u toku više od 1.500 stečajnih postupaka. Osim toga, prodaja Majevica sistema može imati širi uticaj na prerađivačku i poljoprivrednu industriju, imajući u vidu istorijsku ulogu kompanije u razvoju mehanizacije. U maju prošle godine, Majevica je najavila izlazak na međunarodna tržišta, sa posebnim naglaskom na afričke zemlje gde je srpska industrija nekada bila prisutna.

Proizvodni kapaciteti i planovi za razvoj

Na proslavi povodom 120 godina postojanja, direktor Radovan Komad istakao je da kompanija proizvodi više od 150 različitih priključnih mašina i tri tipa traktora. On je naglasio da je planiran dalji razvoj proizvodnog programa. Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izjavio je da je više od polovine delova za traktore koje Majevica proizvodi izrađeno u Srbiji. Prema njegovim rečima, to kompaniju čini važnim faktorom za ostvarivanje prehrambenog suvereniteta zemlje. Uporedo sa tim, prodaja imovine i žiga može značiti novu fazu reorganizacije za ovu industrijsku grupu.

Implikacije za tržište i investitore

Prva zajednička prodaja kompanija iz sistema Majevica predstavlja značajan događaj za domaće tržište. Potencijalni kupci dobijaju mogućnost sticanja kompletne infrastrukture, proizvodnje i brenda. S obzirom na to da su u pitanju pravna lica u stečaju, kupci preuzimaju i obaveze iz stečajnog postupka. Odluka o prodaji dolazi u trenutku kada se deo domaće industrije suočava sa izazovima likvidnosti i restrukturiranja. Na kraju, prodaja Majevica sistema može otvoriti prostor za nove investicije i potencijalni povratak srpske mehanizacije na međunarodna tržišta.