Zakon predviđa otkaz ugovora o radu i isplatu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana uz kamatu
Kada kompanija u Srbiji uđe u stečaj, ključni ekonomski procesi i zakonski rokovi postaju presudni za poverioce i zaposlene. Zakon jasno definiše da firma koja ne izmiruje obaveze 45 dana ili obustavi plaćanja na 30 dana može biti proglašena stečajnim dužnikom. Rok za prijavu potraživanja poverilaca iznosi tačno 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u Službenom glasniku Republike Srbije.
Prvi isplatni red u stečajnom postupku obuhvata neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, u visini minimalnih zarada, sa obračunatom kamatom od dana dospeća do dana otvaranja postupka. Drugi red obuhvata javne prihode iz poslednja tri meseca, dok doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih imaju prednost u prvom isplatnom redu. Treći isplatni red pripada ostalim poveriocima, a četvrti potraživanjima po osnovu zajmova nastalim dve godine pre otvaranja stečaja.
Postupak može pokrenuti poverilac, dužnik ili likvidacioni upravnik, a predlog se podnosi privrednom sudu koji odlučuje o osnovanosti u roku od najviše 30 dana. Otvaranjem stečaja nastaje otkazni razlog za sve ugovore o radu, a stečajni upravnik donosi odluku o raskidu ugovora. Prijave potraživanja poslate posle 120 dana ne priznaju se, što može trajno onemogućiti naplatu.
Stečaj može voditi do bankrotstva, kada se imovina prodaje i dugovi izmiruju prema utvrđenom redosledu, ili do reorganizacije, u kojoj se plan otplate dogovara pod sudskim nadzorom. Pravo prvenstva u naplati imaju troškovi postupka, zatim zaposleni i drugi poverioci prema utvrđenim redovima. Zakon je precizan u zaštiti osnovnih prava radnika, posebno u pogledu zarada i penzijskog osiguranja.
