Kamate na nove stambene kredite u Srbiji dostižu 4,5 odsto, dok u Sloveniji i Hrvatskoj ostaju oko 3 odsto tokom 2026. godine
Građani Srbije i dalje plaćaju skuplje stambene kredite u poređenju sa susedima u Evropskoj uniji, pokazuju poslednji podaci centralnih banaka. Prosečna kamatna stopa na nove stambene kredite u Srbiji tokom 2026. godine iznosi oko 4,5 odsto, dok se u Sloveniji beleži prosek od 3,0 odsto, a u Hrvatskoj 3,03 odsto. Ove razlike značajno utiču na mesečne rate i ukupni trošak tokom otplate kredita.
Prema podacima Banke Slovenije, stanovništvo u ovoj zemlji može da računa na prosečnu kamatnu stopu od oko 3,0 odsto za nove stambene kredite. Hrvatska narodna banka evidentirala je za početak 2026. godine prosečnu kamatu od 3,03 odsto, uz napomenu da je tržište stabilno i da kamatne stope ostaju nepromenjene. S druge strane, Narodna banka Srbije navodi da su kamatne stope na novoodobrene stambene kredite na nivou od oko 4,5 odsto.
Naizgled mala razlika od 1,5 procentnih poena između Srbije i susednih članica EU značajno se odražava na dugoročne kredite. Ilustrativan obračun pokazuje da kupac stana u Srbiji za isti iznos kredita plaća oko 75 evra veću mesečnu ratu nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. Tokom perioda otplate od 30 godina, ova razlika može da iznosi više desetina hiljada evra, što predstavlja ozbiljan finansijski teret za prosečno domaćinstvo.
Slovenija, kao članica evrozone, uživa stabilno i konkurentno tržište finansiranja, a niže kamatne stope omogućavaju povoljnije uslove za kupovinu nekretnina. U Hrvatskoj je valutni rizik uklonjen uvođenjem evra, a prosečna kamata ostaje oko 3 odsto. Dodatno, hrvatske banke finansiraju do 90 odsto vrednosti nekretnine, pa kupci često mogu da dobiju kredit uz 10 odsto sopstvenog učešća.
Nasuprot tome, u Srbiji banke uglavnom finansiraju do 80 odsto vrednosti nekretnine, što znači da je potrebno najmanje 20 odsto sopstvenih sredstava za učešće. Iako je Narodna banka Srbije uvela regulatorne mere za ograničavanje rasta kamatnih stopa, razlika u troškovima zaduživanja i dalje ostaje značajna u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju.
Ove razlike ne utiču samo na statistiku, već i na mogućnost mladih porodica da reše stambeno pitanje i na ukupan životni standard. Za građane Srbije, čak i mala razlika u kamatnoj stopi može tokom nekoliko decenija otplate značiti znatno veći finansijski pritisak.
