Više od polovine Evropljana koristi AI u zdravstvene svrhe, dok 56 odsto izražava zabrinutost zbog hroničnih bolesti
Zdravstveni izveštaj STADA grupe za 2026. godinu ukazuje da čak 82 odsto građana Evrope podržava veću ulogu veštačke inteligencije (AI) u zdravstvenoj zaštiti, dok 55 odsto ispitanih već koristi AI u vezi sa svojim zdravljem. Ove podatke je objavila STADA grupa, ističući promene u pristupu zdravstvenoj nezi širom kontinenta.
Samo 56 odsto Evropljana je zadovoljno zdravstvenim sistemom, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na 58 odsto iz prethodne godine. Glavni izazovi ostaju nedostatak zdravstvenih radnika, na šta ukazuje 67 odsto ispitanika, dok 43 odsto navodi dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite kao najveću brigu. Hronične bolesti predstavljaju problem za 56 odsto anketiranih, a 53 odsto ističe porast mentalnih zdravstvenih problema.
Kada bi imali mogućnost odlučivanja, 58 odsto Evropljana bi prioritet dalo smanjenju lista čekanja kroz povećanje dostupnosti zdravstvenih radnika, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U kontekstu sve veće samostalnosti, 78 odsto Evropljana smatra da je dobro pripremljeno za brigu o sopstvenom zdravlju, pri čemu u Srbiji taj procenat iznosi 80 odsto. Samolečenje za određene zdravstvene probleme primenjuje 94 odsto ispitanika, dok 85 odsto koristi neku vrstu alata za praćenje zdravlja.
Upotreba AI u zdravstvu jača: 55 odsto Evropljana već koristi AI u zdravstvene svrhe, a 82 odsto je otvoreno za to da AI ima određenu ulogu u njihovoj zdravstvenoj nezi. Građani Srbije i Rumunije prednjače sa po 74 odsto korisnika AI alata u zdravstvu. Takođe, 43 odsto bi bilo spremno da svoje kompletne zdravstvene kartone učini dostupnim AI kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija ili lečenje, dok 49 odsto već veruje ili bi prihvatilo dijagnozu koju uspostavi AI.
Generalni direktor STADA grupe, Peter Goldschmidt, izjavio je: „Diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima se ubrzava, a veštačka inteligencija pokreće ovaj razvoj znatno bržim tempom. Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode i deluju u skladu sa ovim promenama.”
Većina Evropljana (77 odsto) i dalje smatra lekare opšte prakse glavnim izvorom zdravstvenih odluka, a 57 odsto to isto misli za farmaceute. Pitanje poverenja ostaje aktuelno: 50 odsto građana prihvata AI za administrativne i nadzorne zadatke, 36 odsto za vođenje beleški i praćenje hroničnih stanja, dok 38 odsto izražava zabrinutost zbog smanjene ljudske interakcije, a 35 odsto zbog mogućeg pada kvaliteta komunikacije sa zdravstvenim radnicima.
Uloga zdravstvenih radnika se menja: 41 odsto očekuje više digitalnih i konsultacija na daljinu, 30 odsto smatra da će zdravstveni radnici biti još važniji kao ljudski kontakti, a 26 odsto očekuje da budu savetnici i tumači u velikoj količini informacija. Samo 20 odsto veruje da će se važnost zdravstvenih radnika smanjiti zbog AI. Prema nalazima izveštaja, veštačka inteligencija transformiše ulogu zdravstvenih radnika, ali je ne umanjuje.
