Gotovo 20.000 ispitanika iz 20 zemalja, 82 odsto Evropljana želi veću ulogu AI u zdravstvu, 56 odsto zadovoljno sistemom
Prema najnovijem STADA zdravstvenom izveštaju za 2026. godinu, više od polovine Evropljana – tačnije 55 odsto – koristi veštačku inteligenciju (AI) u zdravstvene svrhe, dok Srbija i Rumunija prednjače sa 74 odsto stanovništva koje koristi AI alate za zdravlje. U istraživanju je učestvovalo gotovo 20.000 ispitanika iz 20 evropskih zemalja, a rezultati su predstavljeni u kompaniji Hemofarm u Beogradu.
Ovogodišnji podaci pokazuju da je zadovoljstvo zdravstvenim sistemima na niskom nivou, s obzirom da je svega 56 odsto građana izrazilo zadovoljstvo, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na prošlogodišnjih 58 odsto. Najveći izazov prema mišljenju 67 odsto Evropljana predstavlja nedostatak zdravstvenih radnika i duge liste čekanja, dok 43 odsto navodi dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite kao glavnu brigu. Hronične bolesti su problem za 56 odsto, dok 53 odsto stanovništva ističe rast problema sa mentalnim zdravljem.
Kada bi bili ministri zdravlja, 58 odsto anketiranih bi prioritet dalo smanjenju lista čekanja kroz povećanje broja medicinskog osoblja, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Svega 78 odsto Evropljana se izjasnilo da su dobro pripremljeni za brigu o sopstvenom zdravlju, dok je u Srbiji taj procenat još viši – 80 odsto. Samolečenje koristi čak 94 odsto ispitanika, a 85 odsto prati svoje zdravlje preko digitalnih alata, od fitnes narukvica do kućnih mernih uređaja.
Pored toga, 82 odsto Evropljana otvoreno je za to da AI ima izvesnu ulogu u njihovoj zdravstvenoj zaštiti, dok 43 odsto građana ne bi imalo ništa protiv da njihovi kompletni zdravstveni kartoni budu dostupni AI radi unapređenja dijagnoze ili lečenja. Već 49 odsto ispitanih veruje ili bi prihvatilo dijagnozu koju postavlja AI.
Izveštaj takođe pokazuje da poverenje u ljudske stručnjake ostaje dominantno: 77 odsto građana navodi lekara opšte prakse kao glavni izvor informacija, a 57 odsto farmaceute. AI je najprihvatljiviji za administrativne i nadzorne zadatke (50 odsto), kao što je zakazivanje i praćenje, dok 36 odsto podržava AI u vođenju beleški ili praćenju hroničnih stanja. Međutim, 38 odsto ispoljava zabrinutost zbog smanjene ljudske interakcije, a 35 odsto zbog mogućeg pada kvaliteta komunikacije.
Ispitanici očekuju da zdravstveni radnici ponude više digitalnih i konsultacija na daljinu (41 odsto), da ostanu ključni ljudski kontakti (30 odsto) i da pomognu pacijentima u razumevanju sve većeg broja zdravstvenih informacija (26 odsto).
Generalni direktor STADA grupe Peter Goldšmit ocenio je da je istraživanje donelo značajna saznanja i naglasio: “Brinemo o zdravlju ljudi kao partner od poverenja, jer pratimo potrebe pacijenata i znamo kako da doprinesemo boljem zdravlju za sve.” Goldšmit je istakao da se diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima ubrzava, a uloga AI u zdravstvu postaje sve važnija. “Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode ovim promenama”, zaključio je Goldšmit.
