Rast javnog duga nastavljen i u septembru, dok je odnos prema BDP-u ostao stabilan u poređenju sa avgustom

Javni dug Srbije iznosio je 41,96 milijardi evra na kraju septembra 2026. godine. Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) bio je 43,3 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. Ovaj rezultat pokazuje stabilnost odnosa duga prema ekonomskoj aktivnosti, uprkos nominalnom rastu ukupnog iznosa.

Detalji kretanja javnog duga i poređenje sa prethodnim periodima

Na kraju avgusta 2026. godine javni dug dostigao je 41,93 milijarde evra, što je takođe predstavljalo 43,3 odsto BDP-a. Time je u septembru zabeležen blagi nominalni rast duga od 30 miliona evra. Ipak, procentualni odnos prema BDP-u ostao je nepromenjen. Krajem prethodne godine, javni dug iznosio je 39,34 milijarde evra, što je tada predstavljalo 43,7 odsto BDP-a. To ukazuje da je u poslednjih devet meseci došlo do povećanja nominalnog iznosa duga za više od 2,6 milijardi evra. S druge strane, učešće duga u BDP-u smanjeno je za 0,4 procentna poena, što sugeriše da je domaća privreda ostvarila određeni rast.

Javni dug Srbije i širi fiskalni kontekst

Javni dug predstavlja ukupne obaveze države po osnovu uzetih kredita, izdatih obveznica i drugih finansijskih instrumenata. Ovaj indikator je ključan za procenu fiskalne stabilnosti zemlje. Udeo javnog duga u BDP-u se često koristi da bi se ocenila održivost državnih finansija. Prema međunarodnim standardima, granica od 60 odsto BDP-a smatra se pragom fiskalne održivosti za zemlje Evropske unije. Srbija se, prema podacima za septembar, nalazi ispod ovog praga. To ukazuje na relativno povoljnu poziciju u poređenju sa mnogim zemljama regiona i Evropske unije.

Analiza trendova i značaj za ekonomski sektor

Kontinuirani rast nominalnog iznosa javnog duga posledica je potreba za finansiranjem budžetskog deficita i servisiranjem postojećih obaveza. Ipak, stabilan odnos javnog duga prema BDP-u sugeriše da je ekonomski rast uspeo da apsorbuje deo novog zaduživanja. To je posebno važno za investitore i rejting agencije koje prate fiskalnu disciplinu zemlje. Kao rezultat toga, održavanje udela javnog duga ispod 45 odsto BDP-a ostaje važno za očuvanje poverenja investitora i stabilnosti državnih finansija.

Perspektive i ključni fiskalni izazovi

Očuvanje stabilnog odnosa javnog duga prema BDP-u zahteva nastavak fiskalne discipline i pažljivo planiranje budžetskih rashoda. U narednom periodu, kretanje javnog duga će zavisiti od rasta BDP-a, dinamike budžetskih prihoda i troškova servisiranja postojećih obaveza. Ministarstvo finansija redovno objavljuje podatke o kretanju javnog duga, omogućavajući praćenje fiskalnih trendova i procenu dugoročne održivosti javnih finansija.

Institucija očekuje očuvanje fiskalne discipline, rast ulaganja u istraživanje i razvoj i nastavak evropskih integracija

Bank of America ocenila je u najnovijem izveštaju da promena vlasti u Srbiji ne predstavlja rizik po ekonomsku stabilnost zemlje. Ključni ekonomski pokazatelji, kao što su fiskalna disciplina, javni dug i monetarna politika, prema analizi ove američke banke, trebalo bi da ostanu nepromenjeni. Izveštaj je objavljen 5. novembra 2026. godine.

Bank of America: promena vlasti u Srbiji

Analitičari Bank of America smatraju da su investitori preterano zabrinuti zbog decentralizovanog odlučivanja u studentskom pokretu. Prema njihovoj proceni, institucionalne reforme koje najavljuje nova vlast mogu ubrzati evropske integracije i poboljšati investicionu privlačnost Srbije. Banka je zadržala pozitivnu preporuku za srpske državne obveznice denominovane u stranoj valuti i ponovila strategiju kupovine obveznica koje dospevaju 2033. godine. Dalje, ova institucija očekuje da Srbija početkom 2027. godine može dobiti investicioni kreditni rejting od agencije Fič (Fitch), koja je trenutno ocenjuje sa BB plus uz pozitivne izglede. Međutim, unapređenje rejtinga je malo verovatno pre 20. novembra, jer se do tog datuma možda neće formirati nova vlada.

Fiskalna politika i javni dug ostaju stabilni

Strahovanja investitora zbog necentralizovanog rukovodstva studentskog pokreta, prema proceni Bank of America, nisu utemeljena. Ovaj pokret je, tokom dve godine protesta, pokazao sposobnost organizacije i transformacije građanskih inicijativa u izbornu pobedu. Analitičari ne očekuju značajnije popuštanje fiskalne politike, jer izborni program ne uključuje konkretna obećanja o povećanju plata, penzija ili subvencija. Umesto toga, najavljuju se veća transparentnost javnih finansija i javnih nabavki, progresivnije oporezivanje dohotka i imovine, kao i ograničavanje vladinih ovlašćenja pri određivanju zarada u javnom sektoru. Jedini konkretan cilj povećanja ulaganja odnosi se na istraživanje i razvoj, čiji bi izdaci trebalo da porastu sa oko jedan odsto BDP-a na dva odsto do 2032. godine.

Rejting, monetarna politika i javni dug u dinarima

Bank of America predviđa kontinuitet u spoljnoj politici, nastavak evropskih integracija, protivljenje sankcijama Rusiji i nepriznavanje nezavisnosti Kosova. Najava poštovanja postojećih obaveza ukazuje na nastavak saradnje sa MMF-om. Očekuje se i stabilan kurs dinara prema evru, bez ugrožavanja nezavisnosti Narodne banke Srbije. Ipak, postoji mogućnost promene rukovodstva centralne banke zbog političkih veza guvernerke, čiji mandat traje do 2030. godine, dok mandati viceguvernera ističu 2027. i 2028. godine. Studentska lista predviđa povećanje udela javnog duga u dinarima sa 22,5 na 30 odsto do 2032. godine. Srbija bi to mogla da ostvari većim oslanjanjem na dinarske obveznice, uključujući hartije namenjene građanima. Tokom mandata nove vlade dospevaće evroobveznice vredne 5,4 milijarde evra, a refinansiranje polovine tog iznosa dinarskim zaduživanjem može doprineti ostvarenju ovog cilja.

Evropske integracije i glavni rizici

Kao glavne rizike za Srbiju Bank of America navodi moguće odlaganje formiranja vlade, populistički zaokret u ekonomskoj politici i rast cena energenata. S druge strane, ubrzanje reformi i evropskih integracija, kao i niži troškovi energije, mogli bi poboljšati investicionu poziciju zemlje. Najvažniji srednjoročni pozitivni faktor je mogućnost ubrzanja pregovora sa Evropskom unijom. Srbija je od 35 pregovaračkih poglavlja privremeno zatvorila dva, dok 13 još nije otvoreno. Evropska komisija ističe pravosuđe, slobodu medija, izbornu reformu i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kao ključne oblasti za napredak. Program studentskog pokreta, prema analizi banke, usklađen je sa zahtevima EU u najmanje tri od ove četiri oblasti. Ubrzanje evropskih integracija moglo bi da podstakne priliv stranih direktnih investicija i kapitala u Srbiju.

Italijanska bankarska grupa ostvarila je rekordne rezultate, najavila dividendu od 9,4 milijarde evra i nastavak rasta prihoda od kamata

Intesa Sanpaolo, vodeća italijanska bankarska grupa, ostvarila je neto dobit od 8,2 milijarde evra u prvih devet meseci 2026. godine. Neto dobit porasla je 8% na godišnjem nivou, dok je u trećem kvartalu zabeležen rezultat od 2,6 milijardi evra, što predstavlja najbolji treći kvartal u istoriji kompanije. Kompanija je saopštila da je po drugi put ove godine povećala projekciju neto dobiti za 2026. godinu na znatno više od 10 milijardi evra, uprkos poreskom efektu blizu milijardu evra prema italijanskom Zakonu o budžetu za 2026.

Prihodi porasli zahvaljujući diversifikovanom modelu

Rast neto dobiti ostvaren je zahvaljujući snažnim prihodima iz svih segmenata poslovanja. Prihodi od provizija i osiguranja porasli su 5%, dok su u trećem kvartalu povećani 6% u odnosu na isti period prethodne godine. Neto prihod od kamata porastao je 2%, a ukupni prihodi povećani su za više od milijardu evra. Očekuje se da će neto prihod od kamata u 2026. godini biti znatno viši od 15 milijardi evra, što ukazuje na nastavak pozitivnog trenda i u sledećoj godini.

Efikasnost i kvalitet portfolija među najboljima u Evropi

Operativni troškovi smanjeni su za 1,3% u odnosu na devet meseci 2025. godine, dok je odnos troškova i prihoda smanjen na 36,7%. To je najniža vrednost u prvih devet meseci za ovu banku i svrstava Intesa Sanpaolo među najefikasnije banke u Evropi. Anualizovani prinos na kapital (ROE) iznosi 21%, dok je prinos na materijalni kapital (ROTE) dostigao 26%. Zarada po akciji porasla je 10% na godišnjem nivou.

Pozicija na tržištu i planirane isplate akcionarima

Finansijska sredstva klijenata premašila su 1,5 biliona evra, što je rast od 100 milijardi evra na godišnjem nivou. Imovina pod upravljanjem porasla je 6%, krediti klijentima povećani su 4%, a direktni depoziti 8%. Intesa Sanpaolo je u prvih devet meseci odobrila 66,4 milijarde evra novih kredita, uključujući 15,1 milijardu evra za održivu tranziciju i 4,4 milijarde evra za inicijative sa pozitivnim društvenim uticajem. Banka će u 2026. godini isplatiti akcionarima ukupno 9,4 milijarde evra kroz dividende i otkup akcija, uz dividendni prinos od 7,5%. Privremena dividenda od 3,8 milijardi evra, odnosno 22 evrocenta po akciji, biće isplaćena 25. novembra.

Stabilnost, minimalan udeo nenaplativih kredita i akvizicija

Stopa osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosi 13,1%, uključujući otkup sopstvenih akcija vredan 2,3 milijarde evra i racio isplate dobiti od 95%. Neto udeo nenaplativih kredita smanjen je na istorijski minimum od 0,8%, dok je anualizovani trošak rizika 19 baznih poena. Karlo Mesina, generalni i izvršni direktor banke, istakao je: „Ovi rezultati potvrđuju snagu našeg poslovnog modela i našu sposobnost da u potpunosti realizujemo Poslovni plan za period 2026–2029.“

Planirano preuzimanje Monte dei Paschi di Siena

Bankarska grupa je ponudila akviziciju Monte dei Paschi di Siena. Mesina je izjavio da će transakcija ojačati kapacitet grupe za upravljanje štednjom i podršku italijanskim preduzećima u zemlji i inostranstvu. Očekuje se da će nova grupa u 2029. godini ostvariti neto dobit veću od 16 milijardi evra, uz ukupne isplate akcionarima od oko 61 milijardu evra u periodu 2025–2029. Integracija će omogućiti ostvarenje ciljeva poslovnog plana tri godine ranije od predviđenog.