Izvoz pokrio 83,1 odsto uvoza, prosečna neto zarada u martu premašila minimalnu potrošačku korpu za 115,1 odsto
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije zabeležio je međugodišnji rast od 3,6 odsto u prvih pet meseci 2026. godine, prema najnovijim podacima iz Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Svi sektori privrede, izuzev građevinarstva koje je imalo blagi pad aktivnosti, ostvarili su realni rast proizvodnje u ovom periodu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji je uvećana za 0,6 odsto, dok je rast u prerađivačkoj industriji iznosio 1,6 odsto. U MAT-u se navodi da je proizvodnja osnovnih metala postala glavni faktor usporavanja prerađivačkog sektora, dok je proizvodnja koksa i derivata nafte izgubila primat u tom segmentu.
Spoljnotrgovinska razmena nastavila je da beleži rast, sa značajno bržim rastom izvoza u odnosu na uvoz. U periodu januar–maj 2026. godine, izvoz je pokrio 83,1 odsto robnog uvoza, što je poboljšanje u odnosu na isti period prethodne godine kada je pokrivenost iznosila 77,9 odsto.
Srbija je, prema podacima Evrostata, u prvih pet meseci 2026. godine bila među vodećim evropskim zemljama po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo. U martu 2026. prosečna neto zarada bila je za 10,9 odsto viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe i za 115,1 odsto viša od vrednosti minimalne potrošačke korpe.
Inflacija se kreće unutar ciljanih okvira Narodne banke Srbije, a privremeno odstupanje iznad gornje granice može se očekivati tek krajem godine. U maju 2026. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,8 odsto, dok je u Evropskoj uniji bila 3,3 odsto, a u evrozoni 3,2 odsto. Od 27 zemalja EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u maju imalo je osam članica, među kojima su Rumunija (9,7 odsto), Bugarska (6,3 odsto) i Litvanija (5,1 odsto).
Ovi podaci ukazuju na nastavak pozitivnih trendova u srpskoj ekonomiji tokom prvih meseci 2026. godine.
