Hektarski prinos pšenice premašio pet tona prošle godine, sa solidnim izgledima za još bolji rezultat ove sezone
Srpska poljoprivreda suočava se sa optimističnim izgledima za 2026. godinu, uz očekivanja značajno boljih prinosa i rekordnog roda pšenice, saopštio je agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Prema njegovim rečima, pšenica napreduje dobro zahvaljujući povoljnim junskim padavinama, dok su prošle godine hektarski prinosi iznosili preko pet tona, što je jedan od najboljih rezultata u poslednjih deset godina. Ove sezone, pšenica je zasejana na oko 630.000 hektara, uz mogućnost da Srbija u julu ostvari rekordan rod, pod uslovom da ne dođe do nepredviđenih vremenskih nepogoda do kraja juna.
Galetin ističe da su voćarske kulture već sada pokazale bolje prinose, dok se povrtarstvo takođe oporavlja u odnosu na prethodnu sezonu. Prošle godine, sunckokret, kukuruz i soja imali su veoma male prinose zbog visokih letnjih temperatura i nepovoljnih padavina. “Sve za sada govori da bismo ove godine mogli imati jedan solidan prinos, da ne očekujemo previše, ali da ne očekujemo ni malo. Ako se zadovoljimo nekim prosečnim prinosom, to će u svakom slučaju biti znatno bolji rezultat nego prošle godine”, naveo je Galetin.
Na globalnom tržištu, prema prognozama Ministarstva poljoprivrede SAD, očekuje se da pšenica podbaci za više od 200 miliona tona, što bi moglo dovesti do smanjenja zaliha i rasta cena. Galetin ukazuje da na cenu pšenice najviše utiču geopolitički faktori i logistika, i da je primetan blag rast cena žitarica, iako on nije toliko izražen kao na početku rusko-ukrajinske krize.
Kada je reč o inputima u proizvodnju, Galetin ističe da su dizel gorivo i mineralna đubriva ključni faktori koji trenutno utiču na troškove ratarskih kultura. On upozorava da visoke temperature mogu izazvati razvoj patogena i toplotni stres, što je prethodne godine rezultovalo pojavom aflatoksina u kukuruzu i problemima u proizvodnji mleka. “Treba pratiti razvoj biljaka kada su visoke temperature, kod povrtarstva, kada imate izuzetno visoke temperature, pa nagli pljusak i nakon toga opet visoke temperature, to je idealan scenario za razvoj patogena”, izjavio je Galetin.
Dodatno, proizvođačima se savetuje da pripreme skladišne prostore, poput silosa za kukuruz, kako bi sprečili mešanje zaražene i zdrave robe, što može izazvati veće gubitke nego eventualna suša. Galetin ističe i da su klimatske promene velika opasnost za poljoprivredu, jer Srbija prelazi iz umerenog kontinentalnog u blagi suptropski klimatski pojas, što utiče na strukturu setve. “Danas su manje prisutne kulture kao što su kukuruz i soja, one sada sve više ustupaju mesto pšenici i suncokretu, koji se pokazao kao otporan”, zaključuje Galetin.
