Očekuje se prinos pšenice od šest i po do sedam tona po hektaru, izvoz agrara dostigao pet milijardi evra
Srpska poljoprivreda, posle četiri godine suše, ove godine beleži prosečan ili natprosečan rod, što prema analizama može generisati rast BDP-a između 10 i 12 odsto. Klimatske nepogode su izostale, pa su i ratari i voćari optimistični po pitanju rezultata u 2026. godini.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je da se ove sezone očekuje prosečan ili natprosečan prinos, što bi moglo da doprinese rastu BDP-a, jer poljoprivreda i agrar zajedno sa prerađivačkom industrijom učestvuju između 10 i 12 odsto u ukupnom BDP-u. “To bi značilo da bi naša poljoprivreda ove godine mogla biti generator rasta BDP-a, a ne kočničar”, naglasio je Galetin.
Voćar iz Ritopeka Zlatko Ignjatović ocenio je da je ovogodišnji rod znatno bolji nego prošle godine, ističući da su neke kulture čak i prerodile. Žarko Kovačević, proizvođač pšenice iz Pavlovca, procenio je da je situacija mnogo povoljnija i da se očekuje prinos od šest i po do sedam tona po hektaru.
Agroekonomisti potvrđuju dobre izglede i za ratare, posebno za pšenicu i suncokret koji su ove godine posejani na većim površinama u poređenju sa prethodnom godinom, dok su kukuruz i soja pokazali manju otpornost na sušu.
Prema rečima resornog ministra Dragana Glamočića, izvoz poljoprivrede u poslednjih pet godina prosečno iznosi oko pet milijardi evra, dok je uvoz oko tri i po milijarde evra. Suficit agrara iznosi oko milijardu i po evra, uz napomenu da taj iznos može varirati iz godine u godinu. “Prethodne godine su bile teške, verujemo da će ova biti bolja”, izjavio je Glamočić. Ministar je dodao i da je pad učešća agrara u ukupnoj privredi posledica bržeg rasta sektora infrastrukture i energetike, a ne smanjenja vrednosti poljoprivrede.
Iako su srpska polja ove godine u znatno boljem stanju, ministar upozorava da je poljoprivreda i dalje fabrika pod otvorenim nebom i da je potrebno ostati oprezan do kraja sezone.
