Švajcarski proizvođač građevinskog materijala ostvario 4,41 milijardu franaka prihoda, EBIT porastao 13,1 odsto

Holcim, švajcarski proizvođač građevinskog materijala, zabeležio je rast prihoda od 6,4 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Prihodi su dostigli 4,41 milijardu švajcarskih franaka, što je iznad očekivanja analitičara. Ponavljajući operativni profit (EBIT) porastao je 13,1 odsto i iznosi 1,01 milijardu franaka. Kompanija je objavila da zbog ovih rezultata povećava prognozu za organski rast prodaje i profitnu maržu u 2026. godini.

Prihodi porasli 6,4 odsto, EBIT premašio milijardu franaka

Rast potražnje za proizvodima sa nižim emisijama ugljenika i veća upotreba recikliranog građevinskog materijala uticali su na povećanje profitne marže. Kao rezultat, Holcim je ostvario prihode u iznosu od 4,41 milijardu švajcarskih franaka u drugom kvartalu, što premašuje analitičke procene od 4,27 milijardi franaka. EBIT je dostigao 1,01 milijardu franaka, beležeći rast od 13,1 odsto u odnosu na prethodni period. Ovi podaci pokazuju snažan zamajac kompanije u ključnim evropskim i latinoameričkim tržištima. S druge strane, ovakvi rezultati omogućili su kompaniji da revidira očekivanja za organski rast prodaje sa prethodnih tri do pet odsto, sada procenjujući rast od oko pet odsto u 2026. godini.

Tržišni kontekst i izjave rukovodstva

Najveći rast prodaje zabeležen je u Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji i zemljama istočne Evrope. Takođe, potražnja za stambenim i infrastrukturnim projektima u Meksiku, Peruu i Centralnoj Americi dodatno podstiče poslovanje. Generalni direktor Miljan Gutović izjavio je: „Zahvaljujući snažnim rezultatima i otpornom poslovnom modelu, podižemo očekivanja za celu godinu.“ Kompanija sada očekuje organski rast prodaje od oko pet odsto u 2026. godini, dok bi ponavljajući operativni profit trebalo da poraste za deset odsto, što je iznad prethodne procene od osam do deset odsto. U poređenju sa konkurencijom, Heidelberg Materials je snizio gornju granicu prognoze profita zbog inflacije, visokih troškova finansiranja i skupe energije.

Implicije za građevinski sektor i dalje perspektive

Povećanje prognoze Holcima dolazi u trenutku kada se građevinski sektor suočava sa izazovima na globalnom nivou. Inflacija i visoki troškovi energenata negativno utiču na konkurente, ali rast potražnje za održivim materijalima omogućava Holcimu da ostvari konkurentsku prednost. Ovakav rezultat potencijalno može uticati na dalji rast investicija u inovacije i održivost u građevinskoj industriji. Pored toga, kompanija ističe važnost ekoloških proizvoda i reciklaže kao ključnih pokretača rasta. S obzirom na to, nastavak trenda rasta profitabilnosti mogao bi uticati na investicione odluke i očekivanja akcionara tokom naredne godine.

Benzin i dizel na domaćem tržištu skuplji za dva dinara, dok je prosečna cena nafte pala ispod 90 dolara

Cena goriva u Srbiji dostigla je novi rekord ovog petka, iako je cena nafte na svetskom tržištu pala ispod 90 dolara za barel. Litar benzina BMB95 sada košta 222 dinara (1,9 evra), dok je evrodizel dostigao 226 dinara (1,93 evra). Ovo povećanje iznosi dva dinara više po litru za obe vrste u odnosu na prethodnu nedelju, saopštile su nadležne institucije. Kao rezultat, cena goriva u Srbiji je premašila prethodni rekord od 225 dinara za dizel iz prošlog meseca, dok je benzin oborio nivo iz jula 2022. godine.

Rast cena goriva i uticaj na region

S druge strane, globalno tržište sirove nafte zabeležilo je pad prosečne nedeljne cene za oko 4%, odnosno za 12 dolara, uz prosečnu vrednost blizu 90 dolara za barel brenta. Međutim, regionalna berza derivata na Mediteranu beležila je dnevne skokove cene dizela i do 6% tokom poslednje nedelje jula. Tako je, primera radi, 29. jula cena dizela na londonskoj ICE berzi dostigla preko 1.300 dolara po toni. Prosečna cena dizela (ULSD 10 ppm CIF Med) bila je 1.258 dolara po toni (+7%), a premijum benzina 1.015 dolara (+6%).
U Hrvatskoj je Vlada odredila cenu benzina na 1,62 evra, dok je dizel poskupeo čak 16 centi na 1,75 evra po litru. U Crnoj Gori dizel košta 1,79 evra, a benzin 1,77 evra. U Bosni i Hercegovini dizel se prodaje po 1,8 evra, dok je benzin 1,53 evra. Na tržištu Severne Makedonije dizel je 1,6 evra, a benzin 1,51 evro po litru. Sve ovo ukazuje da su lokalne cene goriva širom regiona značajno porasle.

Administrativne mere i formiranje cena u Srbiji

Vlada Srbije je produžila umanjenje od 20% akcize na benzin i dizel do 9. avgusta, ali to nije uspelo da zaustavi rast cena goriva u Srbiji. Prema važećoj Uredbi o ograničenju cena goriva, maloprodajne cene na pumpama formiraju se na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji, uvećane za maržu i PDV. Ova veleprodajna cena se računa prema kotacijama sa berze za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), jer domaća rafinerija trenutno ne radi zbog dvomesečnog prekida dotoka nafte. Privredni subjekti su u obavezi da primene nove cene odmah po objavljivanju na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Kao rezultat, i pored pokušaja državne intervencije putem akciza i regulacije, cena goriva u Srbiji nastavila je da raste pod uticajem globalnih i regionalnih kretanja. Na primer, u aprilu 2024. godine, kada je cena nafte bila približno 90 dolara za barel, litar benzina u Srbiji koštao je 193 dinara, a dizel 206 dinara, dok je tada akciza bila viša za pet dinara. Sada su i benzin i dizel skuplji za više od 30 dinara po litru u odnosu na taj period, što dodatno opterećuje privredu i građane Srbije.

Bruto domaći proizvod raste iznad proseka EU, ali industrijska proizvodnja usporava dok trgovina i izvoz pokazuju pozitivne trendove

Republički zavod za statistiku objavio je da je privredni rast Srbije u drugom kvartalu iznosio 3,6 odsto. Ovaj rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ostvaren je u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, industrijska proizvodnja beleži znatno skromniji rezultat, sa rastom od samo 0,8 odsto u junu 2026. godine u odnosu na jun 2025. godine.

Privredni rast Srbije i ograničenja u industriji

Prema fleš proceni RZS, rast BDP-a Srbije od 3,6 odsto u drugom kvartalu izražen je u stalnim cenama. Detaljniji izveštaj očekuje se krajem avgusta. S druge strane, industrijska proizvodnja u periodu januar–jun 2026. godine porasla je za 0,7 odsto na međugodišnjem nivou. Najveći doprinos rastu industrijske proizvodnje u junu dale su proizvodnja motornih vozila i prikolica, proizvodnja električne opreme, kao i proizvodnja koksa i derivata nafte. Ipak, sektor rudarstva zabeležio je pad od 1,0 odsto, dok je snabdevanje električnom energijom i gasom palo za 10,4 odsto. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje u junu 2026. godine pokazuje pad ukupne industrije od 0,4 odsto u odnosu na maj, dok je prerađivačka industrija pala za 1,3 odsto.

Trgovina, spoljna razmena i turizam

U trgovini na malo promet robe u Srbiji u junu je bio veći za 6,6 odsto u tekućim cenama i 4,3 odsto u stalnim cenama u poređenju sa prethodnom godinom. U prvih šest meseci 2026. godine promet na malo porastao je za 8,7 odsto u tekućim cenama i 7,0 odsto u stalnim cenama. Najveći rast prometa zabeležen je u trgovini hranom, pićima i duvanom (6,0 odsto), motornim gorivima (3,9 odsto) i neprehrambenim proizvodima (2,4 odsto). Ukupna robna razmena Srbije sa svetom u periodu januar–jun 2026. iznosila je 39,7 milijardi evra, što je za 5,8 odsto više nego prethodne godine. Izvoz robe dostigao je 17.971 milion evra, što je rast od 8,3 odsto, dok je uvoz iznosio 21,7 milijardi evra, uz povećanje od 3,7 odsto. Spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 14,1 odsto i iznosi 3,7 milijardi evra. Najveći suficit ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Slovačkom i Velikom Britanijom, dok je deficit najveći u trgovini sa Kinom.

Turistički sektor i šira ekonomska slika

U junu 2026. godine u Srbiji je registrovano 400.000 dolazaka turista, što predstavlja rast od 1,7 odsto na godišnjem nivou. Broj noćenja porastao je za 2,0 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine. Domaći turisti ostvarili su 601.000 noćenja, dok su strani turisti imali 541.000 noćenja, uz rast od 3,3 odsto. Najviše noćenja stranih turista ostvarili su posetioci iz Ruske Federacije i Turske. Kao rezultat navedenih trendova, privredni rast Srbije premašuje prosek Evropske unije, ali je i dalje daleko od potrebnog nivoa za dostizanje razvijenijih država regiona. Ograničeni rast industrije ukazuje na potrebu za dodatnim investicijama i modernizacijom sektora, dok pozitivna kretanja u trgovini i izvozu ukazuju na stabilnost eksternog sektora.