Izvoz maline iz Srbije opada usled nekontrolisanog uvoza i nedostatka elektronske platforme za trgovinu, dok su Francuska i Nemačka smanjile kupovinu
Srpska malina suočava se sa padom izvoza i gubitkom ključnih tržišta zbog neiskorišćene mogućnosti trgovanja preko berze. Kvalitet izvoza trpi zbog nekontrolisanog uvoza i odsustva elektronske platforme, što direktno utiče na proizvođače i kupce. Prema poslednjim podacima, Francuska i Nemačka, koje su nekada kupovale više od tri četvrtine srpske maline, značajno su smanjile uvoz ovog voća.
Prošle godine prinosi maline u Srbija bili su daleko ispod proseka, što je dovelo do povećanog uvoza maline iz drugih zemalja i njenog reeksporta kao domaćeg proizvoda. Zbog toga su se pojavili problemi sa kvalitetom, a sistem brzog upozoravanja za hranu i stočnu hranu (RASFF) izvestio je o dvostruko većoj količini kadmijuma u malinama iz Srbije na tržištu Francuska. Takođe, Nemačka je povukla zamrznuto voće iz Srbije zbog prisustva virusa hepatitisa A. Ove nepravilnosti nastale su usled uvoza i mešanja voća iz drugih država, ali i zbog neadekvatnih uslova berbe, transporta i skladištenja.
Izostanak berzanske trgovine i posledice po izvoz maline
Trenutno se na berzama trguje robama kao što su kukuruz, pšenica, soja, šećer i jabuke, dok malina još uvek nema standardizovanu elektronsku platformu za trgovinu. Da bi trgovina srpskom malinom bila moguća na berzi, neophodno je ispuniti nekoliko uslova: dovoljna ponuda i tražnja, standardizacija kvaliteta, transparentno formiranje cene bez državnog uticaja, pouzdan klirinški sistem i državna podrška.
S obzirom na to da je gotovo celokupna proizvodnja maline iz Srbije namenjena izvozu, svaka promena cene po kilogramu ima snažan uticaj na devizni priliv. Pretpostavka iz izvora navodi da izvoz od 100.000 tona znači da jedan dinar više po kilogramu donosi skoro milion evra dodatnog prihoda. Ipak, cena maline znatno varira iz godine u godinu, a proizvođači najčešće ne znaju finalnu cenu do kraja sezone. Ovakva situacija pokazuje da bi postojanje portala za elektronsku trgovinu povećalo transparentnost i stabilnost tržišta.
Standardizacija kvaliteta i međunarodni zahtevi
Zbog industrijalizacije i upotrebe zaštitnih sredstava, izvozna malina mora ispuniti međunarodno priznate standarde, poput GlobalGAP. Ovaj standard obuhvata pravila za bezbednu i održivu poljoprivrednu proizvodnju, a odnosi se ne samo na berbu, već i na transport i skladištenje. Uvođenje ovakvih standarda važno je za očuvanje kvaliteta srpske maline i povratak poverenja na tržištima Francuska i Nemačka.
Državna podrška i precizna regulativa ključni su za razvoj robne berze, a Srbija je još 2019. godine usvojila Zakon o robnim berzama kako bi unapredila tržište. Ipak, politička volja za primenu modernih rešenja poput elektronske platforme za trgovinu malinom i dalje izostaje, što ograničava konkurentnost domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu.
Zbog toga, neiskorišćena mogućnost da se srpskom malinom trguje preko berze ostaje ozbiljan izazov za sektor i ukazuje na potrebu za hitnim reformama u cilju stabilizacije i unapređenja izvoza.
