Lučki radnici u Hamburgu, Bremerhavenu i Vilhelmshafenu zahtevaju povećanje satnice od 8,2 odsto za 11.000 zaposlenih

Šest nemačkih luka nastavilo je štrajk upozorenja uz obustavu pretovara koja može trajati do 24 sata. Hamburg, Bremerhaven i Vilhelmshafen su među najvažnijim lukama pogođenim ovom akcijom. Prema saopštenju sindikata Verdi, štrajkovi upozorenja u Hamburgu, Bremerhavenu i Vilhelmshafenu počeli su u ponedeljak uveče. Ostale luke, uključujući Bremen, Emden i Brake, pridružile su se u utorak ujutru. Sindikat je naveo da će akcija trajati do kraja dana.

Satnica i zahtevi radnika ključni za štrajk u šest nemačkih luka

Povod za štrajk u šest nemačkih luka jesu kolektivni pregovori između sindikata Verdi iz Berlina i poslodavačkog udruženja Centralni savez nemačkih morskih luka (ZDS) iz Hamburga. Pregovori su počeli u julu. Verdi traži povećanje satnice od 8,2 odsto za oko 11.000 zaposlenih, uz trajanje ugovora od godinu dana i insistira na trećoj rundi pregovora. ZDS je do sada izneo dve ponude. Najnovija predviđa povećanje satnice od 5,1 odsto i ugovor tokom kojeg nema štrajkova u trajanju od 19 meseci. Verdi je odbio ovu ponudu, navodeći da je većina radnika ocijenila predlog kao nezadovoljavajući. Prema podacima sindikata, na skupu kod hamburškog kontejnerskog terminala Burhartkaj učestvovalo je oko 2.100 lučkih radnika.

Uticaj štrajka na nemački transportni sektor i lanac snabdevanja

Kompanije za pretovar robe, među kojima su Eurogate, HHLA i J.Müller Weser, saopštile su da je pretovar u pogođenim lukama ograničen ili delimično potpuno obustavljen. Kao rezultat, štrajkovi upozorenja direktno utiču na pouzdanost nemačkih morskih luka i stvaraju dodatni pritisak na lance snabdevanja u industriji i trgovini. Florijan Kajzinger, glavni izvršni direktor ZDS-a, ocenio je da su štrajkovi upozorenja nesrazmerni. On je istakao: „Obustave rada narušavaju pouzdanost morskih luka i dodatno pritiskaju lance snabdevanja u industriji i trgovini.“ Pored toga, štrajk u šest nemačkih luka dolazi u trenutku kada su lanci snabdevanja pod opterećenjem zbog šireg ekonomskog konteksta u Nemačkoj. Industrija se suočava sa gubitkom radnih mesta i visokim troškovima energije, što dodatno komplikuje situaciju. Ova dešavanja pokazuju značaj kolektivnih pregovora za održivost transportnog sektora i stabilnost nemačke privrede.

Novi pogon u radnoj zoni Sever obuhvatiće 42.000 kvadrata, sa godišnjim kapacitetom od 36 miliona lajsni

Minth Metal Parts Balkan, deo kineske Minth grupacije, dobio je građevinsku dozvolu za izgradnju četvrte fabrike automobilske industrije u Majuru kod Šapca. Vrednost investicije iznosi 1.727.824.852,80 dinara bez PDV-a. Prema rešenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ukupna bruto površina novog kompleksa biće 42.114,18 kvadratnih metara.

Minth investira u Šapcu: detalji nove fabrike

Nova fabrika kompanije Minth investira 1,73 milijarde dinara i nalaziće se u radnoj zoni Sever u Šapcu, na parceli od 100.000 kvadrata. Kompleks će sadržati proizvodni objekat sa administrativnim delom (20.445,22 m2), objekat sa trafostanicom (20.301,11 m2), dve portirnice, vage za kamione, skladište za sirovine, platoe za opremu, pumpno postrojenje, rezervoar za hidrantsku mrežu, plato za pranje automobila, instalacioni most, paviljone za pušače i totem. Planirana godišnja proizvodnja do 2033. godine iznosiće 36 miliona dekorativnih lajsni i 136 miliona zaptivnih delova od aluminijuma, nerđajućeg čelika i plastičnog peleta.

Ekološki i industrijski značaj investicije

Ministarstvo zaštite životne sredine prethodno je dalo saglasnost kompaniji Minth Metal Parts Balkan na studiju procene uticaja ovog projekta na životnu sredinu. To je važan korak, posebno jer automobilska industrija ima značajan uticaj na lokalnu zajednicu i zapošljavanje. Ova četvrta investicija Minth grupacije u Šapcu dodatno jača poziciju grada kao industrijskog centra Srbije. Prvi Minthov pogon za proizvodnju aluminijumskih delova otvoren je 2022. godine, nakon čega su usledile topionica za preradu aluminijuma i fabrika kućišta za baterije električnih automobila.

Dugoročne implikacije za automobilski sektor Srbije

Uporedo sa tim, nova fabrika osnažuje industrijsku zonu Majur i doprinosi diverzifikaciji domaće prerađivačke industrije. Štaviše, ova investicija može pospešiti razvoj dobavljačkog lanca i povećati konkurentnost srpskog automobilskog sektora u regionu. S obzirom na planirane kapacitete, očekuje se da će Minthova ulaganja imati pozitivan uticaj na zaposlenost i lokalnu ekonomiju Šapca. Takođe, ulaganje potvrđuje nastavak trenda dolaska stranih investitora u Srbiju, sa naglaskom na proizvodnju sa visokom tehnološkom komponentom.

Broj izdatih građevinskih dozvola u Nemačkoj dostigao 126.300 u prvoj polovini 2026. godine, najviši skok od 2016.

Nemačka je u prvoj polovini 2026. godine zabeležila rast broja izdatih građevinskih dozvola za stanove od 15,1 odsto. Ukupno je izdato 126.300 dozvola za stanove, uključujući nove i postojeće zgrade, što je prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) najviši procentualni rast u prvom polugodištu od 2016. godine. Ovaj skok u segmentu stanogradnja u Nemačkoj dolazi nakon dve godine sa izuzetno niskom aktivnošću, kada su izdate dozvole bile blizu istorijskih minimuma iz 2011. godine.

Međugodišnji rast i istorijska perspektiva

Statistički podaci pokazuju da je samo u junu 2026. godine u Nemačkoj odobrena izgradnja 21.600 stanova. To je povećanje od 13,8 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Međutim, stručnjaci iz Destatis-a ističu da ovaj rast dolazi posle perioda sa minimalnim brojem izdatih dozvola, što znači da je i dalje potrebno vreme za stabilizaciju sektora. Uporedo sa tim, tržište nekretnina u Nemačkoj suočavalo se sa izazovima tokom 2024. i 2025. godine, kada je broj dozvola bio na najnižem nivou decenije.

Tržišni sentiment i industrijski kontekst

Prema izveštaju minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo), poslovni sentiment u nemačkoj stanogradnji blago se poboljšao tokom jula 2026. godine. To ukazuje na određeni optimizam među investitorima i građevinskim kompanijama. Kao rezultat ovog oporavka, očekuje se da povećanje broja građevinskih dozvola polako počne da daje pozitivne efekte u građevinskoj industriji. S druge strane, sektor još nije dostigao širinu i stabilnost zabeležene u ranijim godinama.

Izjave i implikacije za tržište

„Povećanje broja građevinskih dozvola polako daje rezultate u industriji, ali predstoji nam dug put do šireg i stabilnog rasta“, izjavio je Klaus Volrabe, rukovodilac istraživanja u Ifo institutu. On je naglasio da iako postoje pozitivni signali, oporavak tržišta stanogradnje zahteva dodatno vreme i strukturalne promene. U međuvremenu, dinamika u sektoru stanogradnje ostaje predmet pažnje investitora i državnih institucija. Ova kretanja su naročito važna za širu ekonomiju Nemačke, jer građevinska industrija ima multiplikativni efekat na zapošljavanje i ekonomski rast.

Širi ekonomski značaj i izazovi

Stanogradnja u Nemačkoj tradicionalno predstavlja važan indikator ekonomskog zdravlja zemlje. Povećanje broja dozvola može značiti budući rast investicija, ali i veću ponudu na tržištu nekretnina. Ipak, s obzirom na prethodne godine sa niskim brojem dozvola, tržište će morati da nadoknadi zaostatak kako bi zadovoljilo potražnju. Zbog toga analitičari prate dalji razvoj događaja u ovom sektoru, koji može imati direktan uticaj na druge industrijske grane i ukupni bruto domaći proizvod.