Zbog zatvorenog koridora raste inflacija, kamatne stope ostaju visoke, a potražnja za fizičkim zlatom u Indiji se menja

Globalna tržišta suočavaju se sa novom fazom nestabilnosti usled blokade Hormuškog moreuza, kroz koji prolazi oko 30% svetskog tečnog prirodnog gasa i blizu 30% azotnih đubriva. Pored toga, značajne količine nafte i drugih ključnih sirovina za energiju, prehranu i industriju zavise od ove rute. Prema rečima Georgija Hristova, osnivača i izvršnog direktora kompanije Tavex, trenutna situacija ima sve preduslove da preraste u trajan ekonomski faktor sa globalnim posledicama.

Hristov ističe da je malo verovatno da će Hormuški moreuz biti ponovo otvoren u skorijem periodu i smatra da Iran ima veće izglede da dobije rat i preuzme kontrolu nad ovim strateškim prolazom. On naglašava da su interesi glavnih aktera – Sjedinjenih Američkih Država, Irana i Izraela – suštinski različiti, te da nijedan sukob na Bliskom istoku nije rešen brzo. ‘To znači da će trenutna situacija trajati duže i imati značajniji ekonomski uticaj’, ocenjuje Hristov.

Iz ekonomskog ugla, blokada Hormuškog moreuza već se reflektuje na finansijskim tržištima. Rast cena nafte podstiče inflaciona očekivanja i povećava verovatnoću da će kamatne stope ostati povišene duže vreme, što predstavlja ključni pokretač kretanja cena imovine. Pri tome, plemeniti metali reaguju složenije nego u ranijim periodima geopolitičkih kriza. Cena investicionog zlata oscilira oko 4.800 dolara po unci i ostaje pod pritiskom snažnog američkog dolara i visokih prinosa na obveznice. Srebro prati volatilniji trend, snažnije reagujući na promene u očekivanjima zbog svoje industrijske primene.

Na fizičkom tržištu zlata dolazi do promena. U Indiji, koja je jedno od ključnih svetskih tržišta fizičkog zlata, tradicionalna tražnja za nakitom slabi zbog visokih cena, dok interesovanje za investicione proizvode – poluge i kovanice – ostaje stabilno. Kupci se sve češće okreću manjim, ali učestalim kupovinama, što pokazuje prelazak sa potrošnje na dugoročno očuvanje vrednosti.

Sve ove pojave ukazuju na širu promenu dinamike – tržišta postaju manje reaktivna na pojedinačne događaje i sve više pod uticajem kombinacije geopolitike, energetskih tokova i monetarne politike. U takvom okruženju, uloga plemenitih metala prelazi sa kratkoročne zaštite od rizika na strateški instrument za očuvanje vrednosti u uslovima produžene ekonomske neizvesnosti.

Javni dug Evropske unije dostigao 81,7 odsto BDP-a, dok je budžetski deficit u evrozoni pao sa tri na 2,9 odsto

Prema poslednjim podacima Evrostata, javni dug evrozone povećan je sa 87 odsto na 87,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom prošle godine, dok je budžetski deficit smanjen na 2,9 odsto BDP-a, sa nivoa od tri odsto iz 2024. godine. Na nivou Evropske unije, javni dug porastao je sa 80,7 odsto na 81,7 odsto BDP-a, dok je budžetski deficit ostao nepromenjen na 3,1 odsto.

Većina članica Evropske unije beleži budžetski manjak, dok su Kipar, Danska, Irska, Grčka i Portugalija prijavili suficite. Najveći budžetski deficit u 2025. godini imale su Rumunija sa 7,9 odsto BDP-a, Poljska sa 7,3 odsto, Belgija sa 5,2 odsto i Francuska sa 5,1 odsto. Ukupno 11 država prijavilo je deficit od najmanje tri odsto BDP-a.

Najniži odnos javnog duga i BDP-a zabeležen je u Estoniji (24,1 odsto), Luksemburgu (26,5 odsto), Danskoj (27,9 odsto), Bugarskoj (29,9 odsto), Irskoj (32,9 odsto), Švedskoj (35,1 odsto) i Litvaniji (39,5 odsto). Dvanaest članica Evropske unije prijavilo je da je njihov javni dug premašio 60 odsto BDP-a tokom 2025. godine.

Najviši javni dug u odnosu na BDP beleže Grčka (146,1 odsto), Italija (137,1 odsto), Francuska (115,6 odsto), Belgija (107,9 odsto) i Španija (100,7 odsto), navodi se u izveštaju Evrostata.

Javni dug pao sa 80 na 65 odsto BDP-a, dok su državne subvencije za energente dostigle 2,6 milijardi evra 2022.

Mađarska, pod vođstvom stranke Fides i Viktora Orbana, sprovela je između 2010. i 2022. godine ekonomske reforme koje su dovele do pada udela stranih direktnih investicija u BDP-u sa 76 odsto u 2009. na 60 odsto u 2022. godini. Vlada je povećala podršku domaćim preduzećima na 1,3 milijarde dolara, dok je njihov udeo u raspodeli državnih sredstava povećan desetostruko, posebno u sektorima medija, bankarstva i energetike.

U istom periodu, mađarski automobilski sektor, zahvaljujući nemačkim kompanijama Audi, Mercedes i BMV, zabeležio je rast proizvodnje od 165 odsto između 2010. i 2019. godine, čineći oko 25 odsto ukupnog izvoza zemlje. Nakon stabilizacije ekonomske situacije posle 2012. godine, privreda je rasla prosečno 2,7 odsto godišnje, dok je javni dug smanjen sa oko 80 na 65 odsto BDP-a, a budžetski deficit bio je 2,6 odsto BDP-a. Priliv sredstava iz Evropske unije u periodu 2014–2020. iznosio je 22,5 milijardi evra.

Međutim, dolaskom pandemije korona virusa 2020. privredni rast pao je za 4,3 odsto, budžetski deficit premašio je 7 odsto BDP-a, a javni dug se vratio na skoro 80 odsto BDP-a. Cene struje i gasa za domaćinstva bile su niže za 60, odnosno 75 odsto u odnosu na prosek EU neposredno pre izbijanja rata u Ukrajini, zahvaljujući državnim subvencijama od 1,17 milijardi evra godišnje, koje su 2022. godine porasle na 2,6 milijardi evra.

Osnovna kamatna stopa Narodne banke Mađarske povećana je sa 5,4 odsto u aprilu 2022. na 13 odsto u julu iste godine, a do kraja 2024. pala je na 6,5 odsto, ostajući među najvišima u EU. Depresijacija forinte dodatno je povećala troškove uvoza, posebno energenata, i pojačala inflatorne pritiske, dok je centralna banka održavala restriktivnu monetarnu politiku.

Prema ekonomskim analizama, ekonomska politika Fidesa bila je zasnovana na smanjenju zavisnosti od stranog kapitala i jačanju nacionalnog kapitala, ali su krizni šokovi nakon 2020. godine značajno narušili prethodno postignutu stabilnost.