Inflacija u 2026. očekuje se na 5,2 odsto, nezaposlenost 8,8 odsto, deficit tekućeg računa 5,7 odsto BDP-a
Predstavnici Republike Srbije započeli su zvanične razgovore sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Narodnoj banci Srbije, u okviru trećeg razmatranja ekonomskog programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politike, koji je MMF odobrio 9. decembra 2024. godine. Delegaciju Srbije predvode guverner NBS Jorgovanka Tabaković i prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, dok misiju MMF-a vodi Anet Kjobe. Boravak misije u Beogradu planiran je do 5. maja.
U okviru sastanaka biće analizirana najnovija makroekonomska kretanja, napredak u sprovođenju strukturnih reformi i ključni rizici za ekonomiju. Prethodna dva razmatranja sprovođenja programa završena su u junu i decembru 2025. godine, kada je Izvršni odbor MMF doneo odluke o njihovom uspešnom okončanju.
Nedavno je MMF revidirao prognozu rasta Srbije za 2026. godinu sa tri odsto na 2,8 odsto, dok se za 2027. predviđa ubrzanje rasta na 3,5 odsto. Inflacija bi do kraja 2026. godine trebalo da iznosi 5,2 odsto, a u 2027. godini blago da uspori na 4,9 odsto. Prema istom izveštaju, stopa nezaposlenosti u 2026. očekuje se na 8,8 odsto, dok bi u 2027. trebalo da se smanji na 8,7 odsto. Deficit tekućeg računa procenjuje se na 5,7 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2026, uz očekivanje smanjenja na 4,4 odsto u 2027. godini.
Iz MMF-a navode da bi inflacija u 2026. mogla biti niža od projektovanog nivoa, ukazujući na sporiji rast cena hrane i osnovnih proizvoda nego što je ranije očekivano. Referentni scenario projekcija obuhvata ekonomske politike važeće do 10. marta i predviđa rast cena nakon ukidanja ograničenja marži i cena hrane i osnovnih potrepština u februaru ove godine.
Cene energenata su u međuvremenu značajno oscilirale, a vlasti Srbije su smanjile akcize na gorivo, što dodatno utiče na inflaciju i otvara prostor za eventualno niži rast cena od prethodnih procena. MMF upozorava da neizvesnost ostaje povišena zbog situacije u međunarodnom okruženju i izraženih geopolitičkih rizika, koji bi mogli uticati na kretanje inflacije, privredni rast i ukupnu makroekonomsku stabilnost Srbije.
