Investicija od 2,8 milijarde evra dovela do umerenog rasta saobraćaja, maksimalno 14 vozova na najprometniji dan

Država Mađarska uložila je više od jednog biliona forinti (2,8 milijarde evra) u renovaciju železničke pruge Budimpešta-Kelebija (Beograd), ali prema aktuelnim podacima, prosečan dnevni teretni saobraćaj iznosi samo 6,3 voza. Od primopredaje pruge krajem februara, saobraćaj je porastao umereno, a na najprometniji dan, 14. aprila, prugom je prošlo ukupno 14 teretnih vozova u oba smera.

Planirano otvaranje putničkog saobraćaja u martu ove godine odloženo je zbog bezbednosnih propusta na opremi kineskog izvođača. Očekuje se da će kineske kompanije otkloniti greške, a završetak inspekcije radova najavljen je za drugu polovinu godine.

Prema navodima stručnjaka, samo šest teretnih vozova dnevno koristi liniju Budimpešta-Kelebija, čija je rekonstrukcija koštala 1.000 milijardi forinti. Na rekordni dan 14. aprila, linijom broj 150 prošlo je 14 teretnih vozova, što znači da je u svakom smeru polazio jedan voz na svaka dva sata. U proseku, na mađarskoj deonici pruge Budimpešta-Beograd evidentirano je 6,3 voza dnevno.

Kritičari iznose stav da je kineski zajam od 1.000 milijardi forinti mogao biti usmeren na liniju Ferihegi-Kečkemet-Segedin, što bi, po njihovom mišljenju, imalo veći domaći značaj. “Međutim, uspeli smo da izgradimo dvokolosečnu prugu na kojoj se, dugoročno gledano, može očekivati samo minimalan teretni saobraćaj, a južno od predgrađa Budimpešte – minimalan putnički saobraćaj”, navodi se u izjavama.

Član Generalne skupštine Budimpešte David Vitezi ocenio je da je investicija “fundamentalno uništena” i pozvao na deklasifikaciju svih dokumenata vezanih za ugovaranje i izgradnju projekta, kako bi se razjasnile okolnosti nastanka ovog ulaganja. Prema analitičkim izvorima, javna rasprava o isplativosti železničkog projekta i dalje traje.

Direktna linija iz Beograda prema Minhenu startuje 22. maja, povezuje ukupno deset nemačkih gradova

Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija obnoviće direktnu liniju između Beograda i Minhena 22. maja, nakon pauze koja je trajala 18 godina, saopštila je kompanija. Karte su već dostupne od danas, a letovi će se realizovati svakodnevno, što omogućava neprekidnu vezu dva grada.

Er Srbija tako sada povezuje Beograd i Niš sa ukupno deset gradova u Nemačkoj, među kojima su Berlin, Diseldorf, Frankfurt, Frankfurt Han, Hamburg, Hanover, Keln, Nirnberg i Štutgart, pored novouvedenog Minhena.

Generalni direktor Er Srbije Jirži Marek izjavio je: „Uvođenjem direktnih letova između Beograda i Minhena, otvaramo vrata ka srcu Bavarske – jednoj od najdinamičnijih regija Evrope. Ova linija nije samo olakšica za poslovne ljude i turiste, već ključna spona koja putovanje čini bržim, a planiranje jednostavnijim. Bilo da težite globalnim poslovnim prilikama ili kulturnom bogatstvu Minhena, nova ruta vam omogućava da tamo stignete lakše nego ikada, pozicionirajući Srbiju još čvršće na mapi evropskih putovanja.”

Letovi iz Beograda ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i subotom polaze u 07:10 časova, dok je povratak iz Minhena u 09:30 časova. Sredom, petkom i nedeljom, polazak iz Beograda je u 17:55 časova, a povratni let iz Minhena u 20:15 časova.

Zahvaljujući svakodnevnim letovima, putnici mogu brzo i jednostavno da presedaju preko Beograda ka brojnim destinacijama, uključujući Njujork, Šangaj, Guangdžou, Istanbul, Atinu, Solun, Rodos, Krf, Iraklion, Mikonos, Santorini, Larnaku, Tbilisi, Izmir, Malagu, Napulj, Palermo, Kataniju, Maltu, Varnu, Bukurešt, Sofiju, Budimpeštu, Beč, Ljubljanu, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Tiranu, Podgoricu, Tivat, Mostar, Ohrid, Dubrovnik, Split, Rijeku, Pulu, Zadar i Brač.

Time Beograd dodatno učvršćuje poziciju ključnog tranzitnog čvorišta, povezujući Bavarsku sa Balkanom, Mediteranom i važnim destinacijama u Severnoj Americi i Aziji.

Domaći studiji zabeležili više od 300 miliona preuzimanja, dok 41 odsto rukovodstva čine žene

Industrija video-igara u Srbiji nastavila je rast tokom 2025. godine sa prihodima najuspešnijih kompanija dostigavši 222 miliona evra. Igre koje su razvili domaći studiji preuzete su više od 300 miliona puta širom sveta, potvrđuju najnoviji podaci iz godišnjeg izveštaja Asocijacije industrije video-igara Srbije (SGA). I pored ovih pokazatelja, sektor beleži usporavanje razvoja uz smanjenje broja zaposlenih i rekordno nizak broj najavljenih novih radnih mesta.

Prema izveštaju predstavljenom u Privrednoj komori Srbije, broj lansiranih igara tokom 2025. godine bio je upola manji u odnosu na prethodnu godinu, ali broj projekata u razvoju ostaje stabilan. To ukazuje na sve izraženiji fokus kompanija na kompleksnije i dugoročnije projekte, naveo je direktor SGA Mihajlo Jovanović-Džaril. Izveštaj pokazuje i da 63 odsto firmi razvija originalne proizvode, dok je prodato više od 600.000 komercijalnih naslova.

Prosečno vreme koje zaposleni provode u kompanijama poraslo je na pet i po godina, što doprinosi stabilnosti timova. Više od 75 odsto kompanija u sektoru koristi veštačku inteligenciju u svom poslovanju, uz rastuće zadovoljstvo rezultatima njene primene.

Predsednica Upravnog odbora SGA Marija Ilić istakla je da Srbija drži vodeću poziciju u Evropi po udelu žena zaposlenih u gejming industriji, sa 41 odsto žena na rukovodećim pozicijama. Beograd, Novi Sad i Niš i dalje su ključni centri razvoja, dok mobilne igre ostvaruju veće prihode od PC naslova.

Kompanije kao glavne izazove ističu visoke poreske namete i nedostatak stimulativnih poreskih olakšica, mada većina studija i dalje uspeva da generiše prihode kroz direktnu prodaju igara, što potvrđuje konkurentnost domaćih proizvoda na globalnom tržištu.