Na londonskoj ICE berzi julskim fjučersima cena skočila za 1,29 dolara, 20.000 pomoraca ostalo zaglavljeno

Cena sirove nafte tipa brent dostigla je 101,35 dolara po barelu zbog eskalacije tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, pokazuju podaci sa londonske ICE berze. Julski fjučersi za brent trgovali su se po navednoj ceni, što predstavlja rast od 1,29 dolara u odnosu na prethodnu vrednost. Istovremeno, američka WTI nafta zabeležila je skok na 95,86 dolara po barelu.

Uprkos dnevnom rastu, oba referentna tipa nafte beleže nedeljni pad od više od 6 odsto, nakon ranijih signala o mogućem približavanju SAD i Irana dogovoru. Prema ekonomskim analizama, tržište nafte i dalje snažno reaguje na političku neizvesnost u Ormuskom moreuzu, posebno nakon novih međusobnih optužbi Vašingtona i Teherana o vojnim incidentima, i pored važećeg primirja.

Iz Ujedinjenih nacija upozoravaju da je u Persijskom zalivu zbog sukoba trenutno blokirano oko 1.500 brodova sa različitom robom, dok je približno 20.000 članova posada ostalo zaglavljeno. Generalni sekretar Međunarodne pomorske organizacije, Arsenio Domingez, izjavio je da su pomorci “nevini ljudi” koji su postali žrtve geopolitičkih okolnosti. On je naveo da je od kraja februara, od početka sukoba između Irana, SAD i Izraela, zabeleženo više od 30 napada na brodove, pri čemu je poginulo deset mornara.

Domingez je istakao da pomorski transport čini više od 80 odsto svetske trgovine robom i pozvao brodarske kompanije da izbegavaju slanje plovila u Zaliv kako bi se sprečili dodatni ljudski i ekonomski gubici.

Iranske vlasti saopštile su da su američke snage izvele napade na jug zemlje i da je pogođen iranski tanker kod Džaska, kao i civilni ciljevi na ostrvu Kešm i obližnjim priobalnim područjima. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Iran bezuspešno napao tri američka razarača u Ormuskom moreuzu, navodeći da plovila nisu oštećena, dok su napadači pretrpeli gubitke.

Tržište energenata ostaje pod snažnim pritiskom zbog aktuelnih geopolitičkih tenzija, a posledice blokade Persijskog zaliva direktno utiču na globalni lanac snabdevanja i cene nafte.

NIS pod ruskim vlasništvom, dok MOL ima četiri rafinerije u regionu, a Rafinerija Rijeka preradi četiri miliona tona godišnje

Mađarska kompanija MOL nastavila je pregovore sa Srbijom oko preuzimanja većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), dok je sudbina Rafinerije nafte Pančevo ostala u središtu razgovora. Prema izjavama iz Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, izraženo je nezadovoljstvo trenutnim predlogom mađarske strane, posebno u vezi sa kapacitetima prerade sirove nafte i osiguranjem stabilnog snabdevanja tržišta Srbije.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da je ključni zahtev da „rafinerijska prerada, odnosno derivati, pokrivaju u određenom obimu tržište Srbije, pre svega zbog građana i privrede naše zemlje“, uz podsećanje da je NIS strateški dominantna kompanija u ovom sektoru.

Stručnjaci su još početkom godine istakli da MOL već ima četiri rafinerije u regionu – po jednu u Mađarskoj i Slovačkoj, kao i dve u Hrvatskoj (od kojih je jedna u funkciji). Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta i bivši sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, naglasio je da MOL-ova Rafinerija nafte Rijeka, koja je rekonstruisana, sada može da preradi do četiri miliona tona sirove nafte godišnje, uključujući i teže, ruske vrste. Očekuje se da će udeo dizela u ukupnoj proizvodnji porasti za 30 odsto, što je važno za tržište tokom letnje turističke sezone u Hrvatskoj.

Iz MOL-a je krajem aprila saopšteno da će „dugoročno zadržati Rafineriju nafte u Pančevu ako postane većinski vlasnik“, uz procenu da Rafinerija Pančevo ima stratešku ulogu za stabilno snabdevanje energijom u regionu. „Cilj MOL-a je da dodatno ojača sigurnost snabdevanja u Srbiji i regionu, uz istovremeno iskorišćavanje sinergija između rafinerija. Ukoliko transakcija bude uspešno realizovana, planiramo dugoročno upravljanje tim postrojenjem“, navela je kompanija u odgovoru za Forbs.

Srbija je izrazila i nezadovoljstvo stavom MOL-a prema ranije preuzetim obavezama NIS-a, koje uključuju i moguće „subvencionisanje“ budžeta kroz donacije i vanredne dividende, što je kompanija s ruskim vlasništvom ranije sprovodila. Ministarka je posebno istakla da se očekuje novi predlog mađarske strane u najkraćem roku, uz jasnu poruku da je interes Srbije zaštita građana, privrede i status NIS-a kao kritične energetske infrastrukture.

Danska brodarska kompanija ostvarila prihode pre oporezivanja od 1,5 milijardi evra u prvom kvartalu, ali upozorava na nestabilno tržište

Danska brodarska kompanija AP Moler-Mersk saopštila je da je u prvom kvartalu ostvarila profit iznad očekivanja analitičara, ali da je sukob na Bliskom istoku povećao mesečne troškove goriva za oko 400 miliona evra. Izvršni direktor Vinsent Klerk naveo je da su mesečni troškovi kompanije porasli za oko tri milijarde danskih kruna, prvenstveno zbog skoka cena brodskog goriva. Kompanija je uspela da dodatne troškove delimično prebaci na klijente kroz nove ugovore i više cene transporta, ali je istaknuto da bi energetska kriza mogla da potraje još mesecima.

AP Moler-Mersk, druga kompanija po veličini u globalnom kontejnerskom transportu, i dalje očekuje rast svetskog kontejnerskog prometa od 2% do 4% tokom ove godine, ali tržište ocenjuje kao veoma nestabilno. Prihodi pre oporezivanja u prvom kvartalu iznosili su 1,5 milijardi evra, što je iznad procena analitičara, ali niže nego u istom periodu prošle godine.

Nastavak rata na Bliskom istoku dodatno je poremetio globalne lance snabdevanja, posebno posle zatvaranja Ormuskog prolaza za komercijalne brodove. Šest brodova kompanije ostaje blokirano u Persijskom zalivu, dok AP Moler-Mersk iz bezbednosnih razloga i dalje preusmerava brodove oko Afrike umesto kroz Suecki kanal.

“Trenutna situacija može da izazove inflaciju, recesiju i pad globalne tražnje ako se visoke cene energenata održe duže vreme”, upozorio je Vinsent Klerk, izvršni direktor kompanije.

Kompanija nastavlja da prati situaciju na tržištu i prilagođava cene i logističke rute u skladu sa globalnim rizicima, nastojeći da očuva profitabilnost i stabilnost poslovanja u uslovima produžene energetske krize.