Promet stanova dostigao 1,4 milijarde evra, kreditno plaćanje poraslo na 14 odsto u četvrtom kvartalu 2025.

Tržište nepokretnosti u Srbiji zabeležilo je rast vrednosti od 9 odsto i povećanje broja transakcija od 6,9 odsto u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). U prethodnom tromesečju rast je iznosio 2,2 odsto, uz pad broja transakcija od 2,6 odsto godišnje.

Ukupna vrednost prometa na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu 2025. godine dostigla je 2,4 milijarde evra, što je najviši kvartalni rezultat od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. Zaključeno je ukupno 37.386 kupoprodajnih ugovora. Od ukupnog prometa, 394,8 miliona evra odnosi se na delimično regulisano tržište, odnosno nekretnine bez kompletne dokumentacije za gradnju i legalizaciju.

Najveći deo prometa čini prodaja stanova sa ukupno 1,4 milijarde evra, što predstavlja 61 odsto ukupne vrednosti. Za kuće je izdvojeno 189 miliona evra (8 odsto), za građevinsko zemljište 176 miliona evra (7 odsto), poslovne prostore 109 miliona evra (5 odsto), dok je promet poljoprivrednog zemljišta iznosio 73 miliona evra (3 odsto).

Kreditno finansiranje čini 14 odsto svih transakcija, što je rast od tri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine. U segmentu stanova, kreditno plaćanje je evidentirano u 31,8 odsto ugovora, dok je prethodne godine taj procenat bio 24,4 odsto.

Broj kupoprodajnih ugovora u Beogradu porastao je za 10,9 odsto, a u Kragujevcu za 5,8 odsto u poređenju sa četvrtim kvartalom 2024. godine. U Nišu je zabeležen pad broja ugovora od 6,5 odsto, a u Novom Sadu od 8,7 odsto. U Beogradu je za kupovinu stanova izdvojeno ukupno 768,5 miliona evra.

Najveća pojedinačna suma izdvojena za stan na teritoriji Savskog Venca u Beogradu iznosila je 1,4 miliona evra za površinu od 90 kvadratnih metara, dok je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 15.298 evra. Najskuplja kuća prodata je na istoj opštini za milion evra, a najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu dostiglo je cenu od 60.000 evra.

Konzorcijum Logistika BiH najavio blokadu graničnih prelaza 23. marta, zahtevajući konkretna, potpisana rešenja za prevoz robe

Uprava policije Ministarstva unutrašnjih poslova Zapadnohercegovačkog kantona zvanično je saopštila da su Policijske uprave Grude i Ljubuški donele rešenja o zabrani mirnog okupljanja prevoznika pod nazivom “Treći poziv – konačna najava operativnih protesta”, koje je bilo najavljeno za ponedeljak, 23. marta, na graničnim prelazima u Bosni i Hercegovini. Odluka je zvanično dostavljena Plenumu Konzorcijuma Logistika BiH, organizatoru protesta, kako je preneo RTRS.

Policija je u obrazloženju navela da bi okupljanje prevoznika moglo da ugrozi nesmetano odvijanje saobraćaja na magistralnim putevima i graničnim prelazima, što bi dovelo do rizika po transport robe i snabdevanje hranom i osnovnim životnim namirnicama, što je u suprotnosti sa Zakonom o mirnom okupljanju. Analizom zahteva za protest ustanovljeno je da nisu ispunjeni osnovni zakonski uslovi, a policija je upozorila da svako eventualno održavanje protesta suprotno donetim rešenjima podleže zakonskim sankcijama.

Konzorcijum Logistika BiH, međutim, ostaje pri svojoj najavi da će u ponedeljak, 23. marta, organizovati proteste i blokade graničnih prelaza. “To će biti potpuna obustava prometa robe. Ako bosanskohercegovački vozač ne može preko granice, neće ni roba. Tri puta smo pružali ruku i odlagali proteste. Više nemamo gde nazad. Naš jedini uslov za zaustavljanje obustave su konkretna, potpisana rešenja, a ne novi sastanci. Gospodo, u ponedeljak, 23. marta, vi gasite motore privrede BiH, jer ste nas doveli pred zid”, navedeno je u saopštenju Konzorcijuma koje prenose federalni mediji.

Očekuje se da bi potencijalna blokada mogla značajno uticati na promet robe, posebno u sektorima koji zavise od nesmetanog transporta preko granice. Policija ostaje pri stavu da je zabrana protesta u skladu sa zakonskim propisima i da će svako nepoštovanje odluke biti sankcionisano.

Jabuke poskupele 37,1 odsto, trešnje čak 116,9 odsto, dok su limun i mandarine zabeležili rast od 30,1 i 21,1 odsto

Republički zavod za statistiku saopštio je da je rast cena voća u Srbiji u 2025. godini iznosio 18,7 odsto, što je bio ključni faktor povećanja potrošačkih cena, koje su na godišnjem nivou porasle u proseku 3,8 odsto. Najveći uticaj na ovu dinamiku imalo je poskupljenje jabuka od 37,1 odsto, dok su trešnje zabeležile izuzetno visok rast od 116,9 odsto.

Prema podacima iz publikacije “Trendovi IV kvartal”, na povećanje cena voća najviše su uticali pad prinosa, procenjen na 26 do 27 odsto u odnosu na 2024. godinu, česte pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, kao i rast troškova proizvodnje usled viših cena energenata, zaštitnih sredstava i radne snage. Ovi faktori su značajno podigli prag isplativosti za voćare.

Pored domaćih uslova, rast cena jabuka dodatno je podstaknut povećanjem cena na svetskom tržištu i boljim plasmanom na novim izvoznim tržištima, kao što su Bliski istok i Ujedinjeni Arapski Emirati, što je uticalo na manju ponudu i veće cene u Srbiji.

Rast cena citrusnog voća imao je takođe značajan uticaj: limun je poskupeo 30,1 odsto, a mandarine 21,1 odsto. Zbog globalne nestašice, suše i bakterijskih infekcija na velikim svetskim plantažama, kao i slabijeg roda u Evropi, limun je uvožen iz udaljenih regiona poput Argentine, što je prodajnu cenu povećalo za 30 do 40 odsto zbog visokih troškova prevoza.

Trešnje su u 2025. godini poskupele čak 116,9 odsto, pre svega zbog kasnih mrazeva i grada tokom proleća, što je desetkovalo rod u ključnim regionima i dovelo do veoma ograničene ponude na pijacama uz visoku početnu cenu. Voćari koji su uspeli da sačuvaju deo roda imali su i veće troškove agrotehnike i zaštite. Slični faktori doprineli su i rastu cena breskvi, koje su poskupele 51,5 odsto.

Cena bezalkoholnih pića porasla je 11,6 odsto, najviše zbog povećanja cene mlevene kafe za 25,9 odsto, koja je učestvovala sa 69,6 odsto u ukupnoj godišnjoj promeni cene ove grupe. Uzrok je nepovoljna situacija na svetskim plantažama u Brazilu i Vijetnamu, usklađivanje domaćih akciza od 1. februara, rekordne cene na svetskim berzama i rast troškova energenata.

Duvan je poskupeo 6,7 odsto, čineći 66,7 odsto ukupne međugodišnje stope rasta cene grupe alkoholnih pića i duvana. Ključni razlog je primena novog akciznog kalendara od 1. februara 2025. godine i veće oporezivanje nesagorevajućeg duvana i tečnosti za elektronske cigarete, što je deo šire strategije za rast poreza do 2030. godine.

Cene lekova i medicinskih usluga porasle su 5,2 odsto, pretežno zbog administrativnih odluka, rasta operativnih troškova u lancu snabdevanja i globalnih tržišnih kretanja.

Komunalne usluge poskupele su za 13,6 odsto, pre svega zbog rasta cene snabdevanja vodom od 12,1 odsto, što je posledica rasta cena energenata, materijala za održavanje mreže, hemikalija za preradu, povećanja minimalne cene rada od januara 2025. i investicija u infrastrukturu.