Connect with us

Domaće

Srbija povećala kapacitet vetroelektrana na 824,2 MW, razvoj usporen novim regulativama

U izgradnji više od 200 MW, dok je priključenje novih projekata odloženo do 2029. godine prema izmeni uredbe

Published

2 days ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Sailingonchocolateroses

U izgradnji više od 200 MW, dok je priključenje novih projekata odloženo do 2029. godine prema izmeni uredbe

Srbija je na Svetski dan vetra, 15. juna 2026. godine, dostigla operativni kapacitet vetroelektrana od 824,2 megavata (MW), raspoređenih u 13 postrojenja, objavilo je Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija). Istovremeno, razvoj sektora usporen je nedavnim izmenama Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, koje odlažu izradu novih studija priključenja za projekte iz vetra i sunca do poslednjeg kvartala 2029. godine.

Prema podacima OIE Srbija, u izgradnji je više od 200 MW vetroparkova u vlasništvu članova ovog udruženja – Crni Vrh i Jasikovo – čime se Srbija približava granici od 1 gigavata (GW) čiste energije iz vetra. Instalisani kapacitet povećan je sa oko 400 MW u 2023. godini, na više od 500 MW tokom 2024, da bi u junu 2025. dostigao 607 MW. Od ukupno 824,2 MW, čak 789,96 MW priključeno je na prenosni sistem Elektromreže Srbije (EMS), dok je 34,32 MW integrisano u distributivni sistem. U procesu priključenja EMS-a trenutno je 35 projekata sa ukupno odobrenom snagom od 5.767,75 MW.

Ove regulatorne izmene, prema navodima OIE Srbija, privremeno usporavaju razvoj sektora i postavljaju pitanje dinamike za projekte koji tek treba da uđu u proceduru. „Izmena Uredbe odlaže izradu novih studija priključenja do poslednjeg kvartala 2029. godine za projekte iz varijabilnih obnovljivih izvora energije“, navodi se u saopštenju udruženja.

Na globalnom nivou, industrija vetra beleži snažan rast. U 2025. godini, prema Globalnom savetu za energiju vetra (GWEC), instalisano je 165 GW novih kapaciteta, što je povećanje od 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni globalni kapacitet dostigao je 1.299 GW, dok vetar danas koristi 138 zemalja širom sveta. U Evropi, prema podacima WindEurope, tokom 2025. instalisano je 15,1 GW novih vetroparkova, što predstavlja rast od 17 odsto. Time je ukupni evropski kapacitet prešao 300 GW.

Prema izveštaju istraživačkog centra Ember, u aprilu 2025. godine, vetar i solar prvi put su proizveli više električne energije od gasa na globalnom nivou – 531 TWh naspram 477 TWh iz gasnih elektrana.

Sektor vetroelektrana na moru (offshore) dao je značajan doprinos globalnim rezultatima u 2025. godini. Na mrežu je priključeno 9,3 GW novih offshore kapaciteta, a Kina je zadržala lidersku poziciju osmu godinu zaredom sa 6,6 GW novih kapaciteta na moru. Evropa je pustila u rad skoro 2 GW zahvaljujući regulatornoj podršci. Ukupni offshore kapacitet dostigao je 92,5 GW, što čini 7,1 odsto ukupno instalisanih vetrokapaciteta u svetu.

O budućnosti razvoja sektora vetra, investicijama i regulatornim izazovima razgovaraće se na konferenciji OIE SRBIJA 2026, koja se održava 15. i 16. septembra u Vrdniku i okuplja predstavnike institucija, investitore i stručnjake iz regiona.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Radenska ostvarila prihod od 52,6 miliona evra u 2025, prekida saradnju sa Pepsijem

Kompanija beleži više od šest miliona evra neto dobiti i planira fokus na razvoj sopstvenih brendova

Published

9 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Kompanija beleži više od šest miliona evra neto dobiti i planira fokus na razvoj sopstvenih brendova

Kompanija Radenska Adriatic saopštila je da od sledeće godine više neće proizvoditi pića robne marke Pepsi, a strateški fokus usmerava na razvoj sopstvenih brendova i osnovnih poslovnih aktivnosti. Prema zvaničnim podacima, Radenska je u 2025. godini ostvarila prihod od 52,6 miliona evra i zabeležila više od šest miliona evra neto dobiti, uz istovremeni rast broja zaposlenih.

Nakon što je Kofola Grupa preuzela Radensku, kompanija je dobila prava na proizvodnju i distribuciju Pepsija, Mirinde i 7UP-a u Hrvatskoj, kao i prava na slovenačko tržište. Gubitak licence za ove brendove predstavlja jednu od najznačajnijih promena u poslovanju Radenske poslednjih godina. Iz kompanije navode da je posao sa Pepsijem imao nisku maržu i doprineo sa samo nekoliko procenata ukupnim prihodima grupe.

Izvršni direktor Radenske Adriatic Marian Šefčovič izjavio je: „Danas imamo snažne robne marke, moderne proizvodne pogone, mnogo znanja i posvećen tim koji obećava. Verujem da promene otvaraju nove mogućnosti.“ On je dodao da kompanija sada jača poziciju kroz sopstvene robne marke i postavlja osnove za budući rast. Jannis Samaras, izvršni direktor Kofola Grupe, istakao je: „Iz perspektive Kofola Grupe, ovo je posao sa niskom maržom koji je doprinosio samo sa nekoliko procenata naših prihoda. To prvenstveno vidimo kao priliku za dalji rast naših brendova.“

Radenska priprema sveobuhvatan plan tranzicije kako bi omogućila nesmetano prilagođavanje novoj situaciji. Proizvodni i distributivni kapaciteti koji će se osloboditi biće iskorišćeni za širenje i ubrzan rast sopstvenih proizvoda i drugih licenciranih brendova. Kompanija je prošle nedelje obavestila zaposlene o prekidu saradnje sa Pepsijem, a prema dostupnim informacijama, nisu predstavljeni detalji o organizacionim ili kadrovskim posledicama, osim što se očekuje da se ugovori na određeno vreme neće produžavati.

Finansijski izveštaji pokazuju da je Radenska u dobroj poslovnoj formi, sa prihodima od 52,6 miliona evra i više od šest miliona evra neto dobiti u 2025. godini, uz povećanje broja zaposlenih.

Pročitaj još

Domaće

Cena sirove nafte WTI pala 1,03 odsto na 75,23 dolara za barel

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Published

19 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Cena američke sirove nafte (WTI) zabeležila je pad od 1,03 odsto jutros i trenutno iznosi 75,23 dolara po barelu, pokazuju podaci sa berzi u 09.00 časova. Istovremeno, cena nafte Brent smanjena je za 0,66 odsto i iznosi 78,44 dolara po barelu.

Na evropskim berzama danas se beleže blagi padovi: nemački indeks DAX opao je za 0,40 odsto, britanski FTSE 100 za 0,10 odsto, dok je francuski CAC 40 zabeležio blagi rast od 0,04 odsto. Vrednost evra prema američkom dolaru danas je 1,1607 dolara.

Cena zlata opala je za 0,13 odsto na 4.350 američkih dolara po unci, dok je cena pšenice porasla za 0,49 odsto i trenutno iznosi 598,90 dolara za bušel (jedinica od 27,216 kg).

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones porastao je za 0,64 odsto na 51.999,67 poena. Indeks S&P 500 opao je za 0,57 odsto na 7.511,35 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 1,15 odsto i sada iznosi 26.376,34 poena.

Ovi podaci odražavaju trenutnu volatilnost na globalnim tržištima energenata i akcija, dok investitori nastavljaju da prate promene cena i uticaj makroekonomskih faktora na tržišnu dinamiku.

Pročitaj još

Domaće

SpaceX vrednuje na 2,10 biliona dolara, Maskovo bogatstvo premašilo ekonomije Tajvana i Irske

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Published

49 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Kompanija SpaceX, pod vođstvom Ilona Maska, u petak je izašla na berzu Nasdaq pod oznakom SPCX, čime je njena vrednost premašila 2,10 biliona dolara. Akcije su prvog dana trgovanja porasle sa početnih 135 dolara na 165 dolara po akciji, što je za 300 milijardi dolara više od ranije projektovane vrednosti. Ovim rastom, Maskovo lično bogatstvo premašilo je bruto domaći proizvod mnogih država, uključujući Tajvan (977 milijardi dolara), Irsku (779 milijardi), Švedsku (760 milijardi), Singapur (660 milijardi) i Južnoafričku Republiku (480 milijardi), gde je Mask rođen.

Prema ekonomskim analizama, SpaceX je sproveo najveću inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u istoriji svetskih finansijskih tržišta, što je direktno uticalo na procenu kompanije i Maskovo bogatstvo. Nobelovac i ekonomista Pol Krugman izjavio je da je Ilon Mask postao prvi svetski bilioner zahvaljujući „nameštenom sistemu“. Krugman je SpaceX nazvao „Ponzijevom shemom“, ističući da je sistem nagnut tako da omogući ovakvu, kako je naveo, apsurdnu procenu.

Krugman je objasnio da su mnogi investitori bili „prisiljeni“ da ulože u SpaceX jer je kompanija uključena u glavne berzanske indekse i da vodeći univerziteti drže značajan deo svojih fondacija u deonicama SpaceX-a. On je naglasio: „Ovo je namešteni sistem. Žao mi je, ali ovo je prava nameštaljka. Jasno je da je celi sistem nagnut da proizvede ovu apsurdnu procenu koja ga čini prvim svetskim bilionerom.“

Nakon prvog dana trgovanja, Krugman je izjavio da procena SpaceX-a od 2,10 biliona dolara nema puno smisla, dodajući da Mask, uprkos vođenju kompanija SpaceX, Tesla i NeuraLink, nema evidenciju „zapravo rutinskog izvođenja tehnoloških čuda“.

Ova dešavanja dodatno su pokrenula raspravu o procenama tehnoloških kompanija, ulozi berzanskih indeksa i uticaju velikih investicionih fondacija na vrednovanje korporacija.

Pročitaj još

U Trendu