Connect with us

Domaće

Hrvatska i Crna Gora traže do 95.000 sezonskih radnika tokom letnje sezone

Hrvatskoj nedostaje između 50.000 i 70.000 radnika, dok Crnoj Gori fali oko 25.000 radnika na Jadranu

Published

2 days ago

on

Foto Izvor: Pexels / Xavier messina

Hrvatskoj nedostaje između 50.000 i 70.000 radnika, dok Crnoj Gori fali oko 25.000 radnika na Jadranu

Tokom letnje sezone 2026. godine, Hrvatska i Crna Gora suočavaju se sa velikom potražnjom za sezonskim radnicima, prema nezvaničnim procenama. Hrvatska beleži deficit od 50.000 do 70.000 radnika u turizmu i ugostiteljstvu, dok je u Crnoj Gori potrebno oko 25.000 dodatnih zaposlenih na Jadranskom primorju. Najtraženija zanimanja su kuvari, konobari, baristi, pomoćni radnici, recepcioneri i sobarice, a većina sezonskih radnika dolazi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Letnja sezona najčešće traje od sredine maja do druge polovine septembra. Prema podacima hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom prošle godine radnicima iz Srbije izdato je više od 25.000 radnih dozvola. Agencije za zapošljavanje, poput Friendly HR, posreduju između poslodavaca iz Hrvatske i Crne Gore i radnika iz regiona, pri čemu kandidati ne plaćaju uslugu posredovanja. Agencija prikuplja prijave već od januara, dok finalni razgovor obavlja poslodavac, onlajn ili uživo.

Za rad na Jadranu, od kandidata se najpre traže važeći pasoš i potvrda o nekažnjavanju. Poslodavci uglavnom zahtevaju prethodno radno iskustvo i stručne kvalifikacije, naročito za pozicije kuvara i konobara, kao i poznavanje stranih jezika zbog sve većeg broja stranih gostiju. Radne i boravišne dozvole obezbeđuje poslodavac, a dozvola za boravak i rad važi onoliko koliko traje ugovoreni sezonski angažman, sa mogućnošću produženja.

Kandidati treba pažljivo da pročitaju ugovor o radu, posebno kada je reč o uslovima smeštaja i ishrane, što poslodavci obezbeđuju u 90 odsto slučajeva. Važno je jasno definisati tip smeštaja, udaljenost od radnog mesta i broj obroka tokom dana. Uobičajen je rad u trajanju od šest dana nedeljno, sa mogućnošću prekovremenog angažovanja. Preporučuje se da obračun i isplata prekovremenih sati budu precizno ugovoreni i isplaćivani sa redovnom zaradom na mesečnom nivou.

Radi se i o razlikama između velikih hotelskih lanaca i manjih poslodavaca – u velikim hotelima plate mogu biti nešto niže, ali su uslovi gotovo uvek ispunjeni, dok manji poslodavci nude veću zaradu, ali često uz sedmodnevni rad po 10 ili više sati dnevno, što zakoni ni u Hrvatskoj ni u Crnoj Gori ne dozvoljavaju. Kandidatima se savetuje oprez i detaljno proučavanje svih ugovornih obaveza pre potpisivanja angažmana.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Radenska ostvarila prihod od 52,6 miliona evra u 2025, prekida saradnju sa Pepsijem

Kompanija beleži više od šest miliona evra neto dobiti i planira fokus na razvoj sopstvenih brendova

Published

9 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Kompanija beleži više od šest miliona evra neto dobiti i planira fokus na razvoj sopstvenih brendova

Kompanija Radenska Adriatic saopštila je da od sledeće godine više neće proizvoditi pića robne marke Pepsi, a strateški fokus usmerava na razvoj sopstvenih brendova i osnovnih poslovnih aktivnosti. Prema zvaničnim podacima, Radenska je u 2025. godini ostvarila prihod od 52,6 miliona evra i zabeležila više od šest miliona evra neto dobiti, uz istovremeni rast broja zaposlenih.

Nakon što je Kofola Grupa preuzela Radensku, kompanija je dobila prava na proizvodnju i distribuciju Pepsija, Mirinde i 7UP-a u Hrvatskoj, kao i prava na slovenačko tržište. Gubitak licence za ove brendove predstavlja jednu od najznačajnijih promena u poslovanju Radenske poslednjih godina. Iz kompanije navode da je posao sa Pepsijem imao nisku maržu i doprineo sa samo nekoliko procenata ukupnim prihodima grupe.

Izvršni direktor Radenske Adriatic Marian Šefčovič izjavio je: „Danas imamo snažne robne marke, moderne proizvodne pogone, mnogo znanja i posvećen tim koji obećava. Verujem da promene otvaraju nove mogućnosti.“ On je dodao da kompanija sada jača poziciju kroz sopstvene robne marke i postavlja osnove za budući rast. Jannis Samaras, izvršni direktor Kofola Grupe, istakao je: „Iz perspektive Kofola Grupe, ovo je posao sa niskom maržom koji je doprinosio samo sa nekoliko procenata naših prihoda. To prvenstveno vidimo kao priliku za dalji rast naših brendova.“

Radenska priprema sveobuhvatan plan tranzicije kako bi omogućila nesmetano prilagođavanje novoj situaciji. Proizvodni i distributivni kapaciteti koji će se osloboditi biće iskorišćeni za širenje i ubrzan rast sopstvenih proizvoda i drugih licenciranih brendova. Kompanija je prošle nedelje obavestila zaposlene o prekidu saradnje sa Pepsijem, a prema dostupnim informacijama, nisu predstavljeni detalji o organizacionim ili kadrovskim posledicama, osim što se očekuje da se ugovori na određeno vreme neće produžavati.

Finansijski izveštaji pokazuju da je Radenska u dobroj poslovnoj formi, sa prihodima od 52,6 miliona evra i više od šest miliona evra neto dobiti u 2025. godini, uz povećanje broja zaposlenih.

Pročitaj još

Domaće

Cena sirove nafte WTI pala 1,03 odsto na 75,23 dolara za barel

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Published

19 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Cena američke sirove nafte (WTI) zabeležila je pad od 1,03 odsto jutros i trenutno iznosi 75,23 dolara po barelu, pokazuju podaci sa berzi u 09.00 časova. Istovremeno, cena nafte Brent smanjena je za 0,66 odsto i iznosi 78,44 dolara po barelu.

Na evropskim berzama danas se beleže blagi padovi: nemački indeks DAX opao je za 0,40 odsto, britanski FTSE 100 za 0,10 odsto, dok je francuski CAC 40 zabeležio blagi rast od 0,04 odsto. Vrednost evra prema američkom dolaru danas je 1,1607 dolara.

Cena zlata opala je za 0,13 odsto na 4.350 američkih dolara po unci, dok je cena pšenice porasla za 0,49 odsto i trenutno iznosi 598,90 dolara za bušel (jedinica od 27,216 kg).

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones porastao je za 0,64 odsto na 51.999,67 poena. Indeks S&P 500 opao je za 0,57 odsto na 7.511,35 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 1,15 odsto i sada iznosi 26.376,34 poena.

Ovi podaci odražavaju trenutnu volatilnost na globalnim tržištima energenata i akcija, dok investitori nastavljaju da prate promene cena i uticaj makroekonomskih faktora na tržišnu dinamiku.

Pročitaj još

Domaće

SpaceX vrednuje na 2,10 biliona dolara, Maskovo bogatstvo premašilo ekonomije Tajvana i Irske

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Published

49 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Kompanija SpaceX, pod vođstvom Ilona Maska, u petak je izašla na berzu Nasdaq pod oznakom SPCX, čime je njena vrednost premašila 2,10 biliona dolara. Akcije su prvog dana trgovanja porasle sa početnih 135 dolara na 165 dolara po akciji, što je za 300 milijardi dolara više od ranije projektovane vrednosti. Ovim rastom, Maskovo lično bogatstvo premašilo je bruto domaći proizvod mnogih država, uključujući Tajvan (977 milijardi dolara), Irsku (779 milijardi), Švedsku (760 milijardi), Singapur (660 milijardi) i Južnoafričku Republiku (480 milijardi), gde je Mask rođen.

Prema ekonomskim analizama, SpaceX je sproveo najveću inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u istoriji svetskih finansijskih tržišta, što je direktno uticalo na procenu kompanije i Maskovo bogatstvo. Nobelovac i ekonomista Pol Krugman izjavio je da je Ilon Mask postao prvi svetski bilioner zahvaljujući „nameštenom sistemu“. Krugman je SpaceX nazvao „Ponzijevom shemom“, ističući da je sistem nagnut tako da omogući ovakvu, kako je naveo, apsurdnu procenu.

Krugman je objasnio da su mnogi investitori bili „prisiljeni“ da ulože u SpaceX jer je kompanija uključena u glavne berzanske indekse i da vodeći univerziteti drže značajan deo svojih fondacija u deonicama SpaceX-a. On je naglasio: „Ovo je namešteni sistem. Žao mi je, ali ovo je prava nameštaljka. Jasno je da je celi sistem nagnut da proizvede ovu apsurdnu procenu koja ga čini prvim svetskim bilionerom.“

Nakon prvog dana trgovanja, Krugman je izjavio da procena SpaceX-a od 2,10 biliona dolara nema puno smisla, dodajući da Mask, uprkos vođenju kompanija SpaceX, Tesla i NeuraLink, nema evidenciju „zapravo rutinskog izvođenja tehnoloških čuda“.

Ova dešavanja dodatno su pokrenula raspravu o procenama tehnoloških kompanija, ulozi berzanskih indeksa i uticaju velikih investicionih fondacija na vrednovanje korporacija.

Pročitaj još

U Trendu