BDP Srbije na 60% proseka centralne i istočne Evrope, javni dug 41,5% BDP-a
Zvaničnici Srbije najavili su očekivani privredni rast od najmanje 3% u 2026. godini, dok Međunarodni monetarni fond predviđa rast BDP-a od 3,2%. Na otvaranju 33. Kopaonik biznis foruma, predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da je do sadašnji model rasta doneo stabilizaciju ekonomije i investicioni ciklus, ali da je za bržu konvergenciju sa EU potrebna veća produktivnost i konkurentnost. Prema njegovim rečima, Srbija i dalje zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope, sa BDP-om po glavi stanovnika na nivou od 60% proseka regiona.
Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je Srbija lider Zapadnog Balkana po rastu i BDP-u po stanovniku, koji trenutno iznosi više od 13.500 dolara. On je naveo da je javni dug na nivou od 41,5% BDP-a, dok je prosek Evrozone između 88% i 89%. Mali je naglasio da je planirani rast za ovu godinu veći od 3%, a da se naredne godine, uz održavanje Ekspa, očekuje i do 5% rasta.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković potvrdila je da centralna banka projektuje ubrzanje rasta BDP-a na 3,5% u 2026. godini, a na 5% u 2027. Inflacija bi, prema februarskoj projekciji NBS, trebalo da ostane u granicama cilja i tokom 2026. godine. Takođe, očekuje se da učešće tekućeg deficita u BDP-u padne ispod 5,5% ove godine i ispod 4% naredne godine, dok su predviđeni i prilivi stranih direktnih investicija između 4% i 5% BDP-a u srednjem roku.
Vlahović je ukazao na potrebu za jasnijom strategijom javnih investicija, ističući da je nekadašnji fokus na drumskoj i železničkoj infrastrukturi sada potrebno proširiti na komunalnu infrastrukturu, energetiku i razvoj digitalne mreže, kao i inovacione kapacitete. On je naglasio da su strane direktne investicije imale veliku ulogu u makrostabilizaciji, ali da je sa aktuelnom strukturom teško održati maksimalne iznose investicija, uz napomenu da radna snaga postaje cenovno nekonkurentna.
Prema analizi, napredne ekonomije beleže rast od 1,5%, a zemlje u razvoju rast od 4%, dok Nemačka i dalje ima problem sa slabom spoljnom tražnjom i fragmentacijom tržišta. Evropska unija ubrzava dekarbonizaciju i jača digitalnu infrastrukturu, što su, prema rečima Vlahovića, ključni izazovi i za Srbiju.
