Uber povećao udeo u Delivery Hero na 19,5 odsto, vrednost nemačke firme premašila 10 milijardi evra

Akcije nemačke kompanije za dostavu hrane Delivery Hero, većinskog vlasnika brenda Glovo, zabeležile su danas rast od 10 odsto nakon što je američki Uber najavio mogućnost poboljšanja ponude za preuzimanje kompanije iz Berlina. Prethodna Uberova ponuda iznosila je 33 evra po akciji, čime bi ukupna vrednost Delivery Hero premašila 10 milijardi evra, preneli su relevantni izvori.

Uber je već povećao svoj vlasnički udeo u Delivery Hero sa sedam odsto na oko 19,5 odsto, čime je postao najveći akcionar nemačke firme. Ovaj potencijalni dogovor predstavlja nastavak trenda intenzivnih spajanja i akvizicija u globalnom sektoru dostave hrane.

Na tržištu se već beleže velike transakcije: američka kompanija Doordash je 2025. godine preuzela britanski Deliveroo za 3,9 milijardi funti, dok je holandski Prosus kupio Just Eat za 4,1 milijardu evra, odnosno 20,3 evra po akciji, kako su preneli mediji.

Prema navodima izvora, Delivery Hero je ranije odbio Uberovu ponudu, ali tržišni posmatrači očekuju dalji razvoj događaja i moguće nove ponude. Očekuje se da će nastavak konsolidacije uticati na konkurenciju i dinamiku na evropskom i globalnom tržištu dostave hrane.

Kineska kompanija ulaže u novu tehnološku arhitekturu i AI procesore kako bi umanjila efekat američkih sankcija

Kompanija Huawei najavila je da u narednih pet godina planira razvoj poluprovodnika svetske klase, sa ciljem da do 2031. godine dostigne gustinu tranzistora ekvivalentnu proizvodnom procesu od 1,4 nanometra. Ova najava dolazi u trenutku kada Kina nastoji da ublaži posledice američkih sankcija koje otežavaju proizvodnju najnaprednijih čipova, navedeno je na tehnološkom simpozijumu u Šangaju.

Prema dostupnim podacima, Kina trenutno može pouzdano da proizvodi čipove na nivou od oko 7,0 nanometara, dok se očekuje da će tehnologija od 1,4 nm postati globalni standard za najnaprednije poluprovodnike krajem decenije. Problem za kineske proizvođače predstavljaju američka ograničenja pristupa ključnim litografskim mašinama i drugim tehnologijama potrebnim za izradu najmodernijih čipova.

Kompanija Huawei ističe da budućnost razvoja ne zavisi isključivo od smanjenja veličine tranzistora, već da je predstavila novi koncept „Tau Scaling Law“, koji se fokusira na ubrzanje protoka podataka i signala unutar čipa. Cilj ove arhitekture je smanjenje kašnjenja i efikasnije povezivanje komponenti, kako bi se poboljšale performanse čak i bez pristupa najnaprednijoj litografiji.

Analitičar kompanije Omdia He Hui izjavio je da Huawei pokušava da pređe sa tradicionalnog smanjivanja tranzistora na unapređenje efikasnosti celog sistema: „Umesto oslanjanja isključivo na manje tranzistore, fokus je na kraćim vezama unutar čipa, manjem kašnjenju i boljem upravljanju podacima, što bi moglo da omogući veće performanse uprkos tehnološkim ograničenjima.“

U kontekstu ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, Huawei serija AI procesora Ascend koristi se za pokretanje kineskih AI modela, uključujući i najnoviji model DeepSeek. Kompanija je najavila da će novi Kirin čipovi za pametne telefone koristiti arhitekturu „LogicFolding“, koja skraćuje unutrašnje veze i povećava performanse, a ova tehnologija trebalo bi kasnije da bude primenjena i u velikim AI data centrima.

Huawei je pod američkim sankcijama od 2019. godine, što je ograničilo pristup američkim tehnologijama i globalnim proizvođačima čipova. Tokom 2023. godine, kompanija je lansirala 5G telefon Mate 60 sa čipom proizvedenim u saradnji sa kineskim SMIC-om, što je iznenadilo tržište. Potražnja za Huawei AI čipovima raste, jer kineske tehnološke firme traže zamenu za Nvidia proizvode, čiji su najnapredniji AI procesori zabranjeni za izvoz u Kinu.

Ulaganja kineskih firmi kroz 37 kompanija zapošljavaju 38.275 radnika, sa rastom zaposlenosti od 45 odsto u tri godine

Kineske kompanije investirale su ukupno oko 7,8 milijardi evra u Srbiju, kroz 37 firmi koje zajedno zapošljavaju više od 38.275 radnika, pokazuje pregled kineskih ulaganja u domaću privredu. Tokom poslednje tri godine, broj zaposlenih u kineskim preduzećima u Srbiji povećan je za 45 odsto.

Najveći deo kineskih ulaganja usmeren je na rudarski i energetski sektor, gde kompanije Ziđin majning i Ziđin koper u Boru prednjače sa investicijama. Ziđin majning je uložio oko 2,2 milijarde evra i zapošljava više od 1.360 radnika, dok je Ziđin koper investirao dodatnih 2,7 milijardi evra i ima više od 5.800 zaposlenih. Ova ulaganja predstavljaju najveće pojedinačne kineske investicije i doprinela su razvoju rudarskog sektora i rastu izvoza bakra iz Srbije.

Kompanija HBIS Group Serbia Iron & Steel, koja upravlja železarom u Smederevu, investirala je oko 466 miliona evra i zapošljava gotovo 4.700 radnika, što je čini jednim od najvećih industrijskih poslodavaca u zemlji. Poslovanje HBIS-a značajno doprinosi srpskom izvozu i očuvanju metalurške industrije.

Automobilski sektor takođe je jedna od ključnih oblasti kineskih ulaganja. Kompanija Mint (Minth Automotive Europe) uložila je oko 546 miliona evra u pogone u Loznici i Šapcu i zapošljava više od 4.000 radnika. Investicije su ostvarile i kompanije Jangfenf, Mei Ta i Lianbo, koje proizvode delove za automobilsku industriju namenjenu evropskom tržištu.

Posebno se izdvaja investicija kompanije Linglong International Europe u Zrenjaninu, gde je izgrađena fabrika guma vredna oko 800 miliona evra sa više od 2.570 zaposlenih. Ovaj projekat je jedan od najvećih grinfild ulaganja u Srbiji poslednjih godina, a proizvodnja je pretežno usmerena na izvoz.

Kineske firme su prisutne i u sektoru elektronske i bele tehnike kroz kompaniju Hisense Srbija, kao i u oblastima finansija, informacionih tehnologija, trgovine, hotelijerstva i građevinarstva. U poslednjih nekoliko godina kineske kompanije učestvuju i u izgradnji infrastrukturnih projekata, uključujući puteve, mostove i železničku infrastrukturu širom zemlje.

Geografski, najveća koncentracija kineskih investicija nalazi se u Boru, Smederevu i Zrenjaninu, dok značajna ulaganja postoje i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Loznici, Šapcu, Prokuplju i Doljevcu.

Najveći pojedinačni poslodavac među kineskim kompanijama je Leoni (LEONI Group) sa više od 6.800 zaposlenih u fabrikama u Doljevcu, Prokuplju i Nišu, a slede Ziđin koper sa više od 5.800 i HBIS sa gotovo 4.700 radnika.

Pregled kineskih investicija pokazuje da Srbija postaje jedno od ključnih odredišta kineskog industrijskog kapitala u regionu jugoistočne Evrope. Ulaganja su posebno usmerena na izvozno orijentisanu proizvodnju, razvoj teške industrije i automobilski sektor, uz značajan uticaj na tržište rada i lokalni ekonomski razvoj. Investicije u Boru i Smederevu omogućile su nastavak rada velikih industrijskih sistema, dok su nove fabrike u Zrenjaninu, Loznici i drugim gradovima otvorile hiljade novih radnih mesta.