Sudski postupci mogu trajati godinama, a ključne razloge za osporavanje predstavljaju sposobnost rasuđivanja i pravna forma
Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, testament može biti osporen u nekoliko jasno definisanih situacija, a najčešći uzrok sudskih sporova među naslednicima upravo su sumnje u ispravnost ovog dokumenta. Porodični sporovi oko raspodele imovine često se vode zbog tvrdnji o nesposobnosti ostavioca za rasuđivanje ili zbog sumnji u autentičnost testamenta, dok zakon precizno propisuje uslove pod kojima naslednici mogu zahtevati poništenje testamenta.
Testament može biti ništav ili rušljiv, što je osnovna podela u pravnoj praksi. Ništav testament se smatra pravno nepostojećim i može biti osporen kada ga je sačinilo lice koje po zakonu nije moglo da raspolaže svojom imovinom testamentom, kao što je osoba mlađa od 15 godina ili potpuno lišena poslovne sposobnosti. Takođe, falsifikovani testamenti, kao i oni čiji sadržaj nije u skladu sa prinudnim propisima ili javnim poretkom, automatski se smatraju ništavim.
Rušljiv testament, s druge strane, proizvodi pravno dejstvo dok sud ne donese odluku o poništenju, a najveći broj sudskih postupaka vodi se upravo zbog osporavanja rušljivih testamenata. Najčešći razlog za osporavanje je tvrdnja da ostavilac nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta, zbog bolesti poput demencije ili ozbiljnog psihičkog oboljenja. U tim slučajevima sud angažuje medicinske veštake kako bi se utvrdila sposobnost izražavanja slobodne volje.
Testament mora biti sačinjen slobodnom voljom ostavioca, bez pretnji, prinude, psihičkog pritiska ili prevare. Ukoliko se dokaže da testament nije nastao slobodnom voljom, sud ga može poništiti. Zakon propisuje više oblika testamenta – svojeručni, sudski, notarski i posebne, u zavisnosti od okolnosti, i svi moraju zadovoljiti zakonsku formu da bi bili pravno validni.
Pravo na osporavanje testamenta imaju samo lica sa pravnim interesom, najčešće zakonski naslednici – deca, bračni drug ili roditelji, ali i druga lica koja bi nasledila imovinu da testament ne postoji ili naslednici koji smatraju da im je povređeno pravo na nužni deo. Rok za osporavanje rušljivog testamenta je godinu dana od saznanja za razlog osporavanja, odnosno najkasnije deset godina od njegovog proglašenja.
Praksa pokazuje da su najčešći razlozi za pokretanje sudskih postupaka sumnje u sposobnost ostavioca da donese odluku ili tvrdnje o uticaju trećih lica, ali i sumnje u autentičnost dokumenta ili propuste u njegovoj formi. Stručnjaci savetuju da se testament sačini u zakonom predviđenoj formi i, kada je moguće, uz pomoć javnog beležnika, kako bi se izbegli potencijalni sporovi među naslednicima.
