Konferencija u Vrdniku otvara ključna pitanja razvoja novih kapaciteta i regulatornih izazova u sektoru obnovljivih izvora

Više od 500 učesnika okupiće se 15. i 16. septembra u Vrdniku na konferenciji „OIE Srbija 2026“, gde će glavna tema biti investicije u obnovljive izvore energije u Srbiji. Ovo okupljanje najavljuje ulazak sektora obnovljive energije u novu fazu energetske tranzicije, sa posebnim fokusom na razvoj infrastrukture i integraciju novih kapaciteta u nacionalni energetski sistem. Prema najavi organizatora, konferenciju će otvoriti Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, uz prisustvo predstavnika Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Delegacije Evropske unije u Srbiji, kompanije Masdar i Udruženja OIE Srbija.

Investicije u obnovljive izvore energije i regulatorni izazovi

Među učesnicima su najavljeni i čelnici Elektroprivrede Srbije, Sekretarijata Energetske zajednice, Evropske investicione banke, kao i predstavnici organizacija Solar Power Europe, Elektroprivrede Crne Gore i Elektrodistribucije Srbije. Ključne teme biće razvoj novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, rešavanje problema u procesu izdavanja dozvola, kao i selektivna primena pozitivne pravne regulative. Pored toga, govoriće se o ulozi baterijskih sistema za skladištenje energije i novim modelima finansiranja projekata iz obnovljivih izvora.

Tržišni kontekst i strateški značaj energetske tranzicije

Učesnici će raspravljati o promenama na tržištu električne energije, uticaju CBAM regulative (Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama) na sektor energetike i privredu, kao i o inovativnim tehnologijama koje mogu doprineti ubrzavanju dekarbonizacije. Prvi put u Srbiju dolazi predsednik Međunarodne asocijacije za CBAM Marcel Duits, a biće organizovana i posebna edukativna radionica na ovu temu. Predstavnici Er Srbije predstaviće načine na koje se energetska tranzicija prepliće sa transformacijom saobraćaja.

Izjave organizatora i značaj otvorenog dijaloga

Danijela Isailović, menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, istakla je da je na prvoj konferenciji 2021. godine glavna tema bio potencijal obnovljive energije u Srbiji. „Ali to više nije tema, sada je ključno pitanje kako ćemo taj nesumnjivi potencijal pretvoriti u nove kapacitete i investicije. O tome razgovaramo na konferenciji, jer verujemo da je otvoren razgovor svih aktera ključan za ubrzavanje energetske tranzicije Srbije i izgradnju stabilnog energetskog sistema“, izjavila je Isailovićeva.

Budući koraci za sektor obnovljivih izvora energije

Organizator konferencije je Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, koje okuplja kompanije i institucije aktivne u sektoru obnovljive energije. Konferencija „OIE Srbija 2026“ ima za cilj da podstakne dijalog između državnih institucija, investitora i predstavnika industrije o prioritetima i izazovima za dalje unapređenje sektora. Pored toga, posebna pažnja biće posvećena integraciji novih tehnologija i razmeni iskustava iz međunarodne prakse, što je važno za stabilnost i održivost elektroenergetskog sistema Srbije.

Novi sistem omogućava proveru uplata po službenoj dužnosti i digitalizuje naplatu, a građani više neće donositi papirne dokaze

Državna uprava uvodi elektronsko plaćanje za 5.200 taksi i naknada do kraja godine, čime “donesite dokaz o uplati” odlazi u prošlost. Izmene Zakona o elektronskoj upravi stupile su na snagu i obavezuju sve organe javne uprave da omoguće digitalnu naplatu svojih usluga. Građani i privrednici više neće morati lično dokazivati uplatu, jer će državni organi proveravati izvršene transakcije po službenoj dužnosti.

Do 16. septembra svi republički, pokrajinski i lokalni organi moraju se registrovati na portal eUprava i sistem Plati. Time će službenici imati uvid u podatke o izvršenim uplatama. U pitanju je prvi korak u reformi parafiskalnih nameta i modernizaciji naplate neporeskih prihoda, za koju se NALED zalaže više od 15 godina, a koju Ministarstvo finansija sprovodi od prošle godine.

Digitalizacija naplate i transparentnost nameta

Da bi sistem elektronskog plaćanja funkcionisao potpuno, organi su u obavezi da do kraja oktobra unesu sve svoje takse i naknade u Jedinstvenu evidenciju. Nakon toga, treba ih povezati sa postupcima u Registru administrativnih postupaka. Ovaj proces omogućava da građani i privreda, putem sistema ePlati, izaberu uslugu i automatski dobiju podatke o iznosu i primaocu takse. Na taj način se smanjuje prostor za greške i zloupotrebe, jer papirna uplatnica više nije potrebna.

Prema podacima Republičkog sekretarijata za javne politike, do sada je u Jedinstvenu evidenciju uneto više od 5.200 pojedinačnih taksi i naknada na državnom i lokalnom nivou. Svoje namete je popisalo ili započelo 93 od 145 lokalnih samouprava, kao i 44 republička organa, što predstavlja značajan pomak ka transparentnosti.

Šta nova obaveza znači za građane i privredu

Za građane i kompanije, nova digitalizacija plaćanja znači manje papira, manje odlazaka na šaltere i veću sigurnost u evidentiranju uplata. Takođe, troškovi i obaveze biće transparentniji i predvidiviji, što je više od deset godina prepoznato kao izazov za privredu. “Ova promena će se najdirektnije osetiti u svakodnevnom kontaktu građana i privrede sa državom. Manje papira, manje odlazaka na šaltere i manje prostora za grešku – a više sigurnosti da je uplata pravilno evidentirana”, navela je Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a.

Cilj je da se kompletna i ažurna evidencija taksi i naknada poveže sa oko 8.000 postupaka iz Registra administrativnih postupaka. Više od 9.000 organa dobiće uvid u izvršene uplate. U međuvremenu, građani već mogu elektronski da plaćaju takse za usluge Ministarstva unutrašnjih poslova putem sistema ePlati, a dostupna je i opcija “Opšta uplatnica”.

Podrška u tranziciji i dalje korake

Organima koji nisu završili popis tokom septembra biće omogućene dodatne obuke i podrška radi ubrzanja unosa podataka. U završnoj fazi reforme, plaćanje će biti omogućeno za sve postupke svih organa. Nakon izbora postupka, sistem automatski prikazuje potrebne takse i naknade, sa unapred popunjenim podacima za uplatu. Digitalizacija, kao rezultat, treba da smanji mogućnost zloupotreba, kao što su ponovna upotreba iste uplatnice ili menjanje podataka na papiru.

Reforma parafiskalnih nameta ima za cilj transparentnost i predvidivost, administrativno rasterećenje i u finalu ukidanje duplih ili previsokih nameta. Kao rezultat, očekuje se efikasnija i sigurnija javna uprava, uz pozitivne efekte za građane i privredu.

Čak 80% građana koristi AI za kupovinu, dok digitalni novčanici i IPS QR plaćanja beleže snažan rast

E-trgovina u Srbiji beleži snažan rast, sa 34,2 miliona transakcija karticama i elektronskim novcem u drugom kvartalu 2026. godine. To je povećanje od 28,5% u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Narodne banke Srbije. Vrednost dinarskih transakcija porasla je gotovo 35%, dosegnuvši 76,3 milijarde dinara.

Prema VisaStay Secure istraživanju, gotovo 80% građana koristi AI kao pomoć u kupovini, a 90% smatra da AI alati čine onlajn kupovinu bržom i lakšom. Ipak, kada je reč o samostalnom izvršavanju transakcija, poverenje u algoritme je niže. “Korišćenje AI alata postalo je deo našeg svakodnevnog života. Vidimo to kada tražimo najbolju cenu ili planiramo putovanje, ali radi i u pozadini, nevidljivo”, izjavila je Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka Visa za jugoistočnu Evropu.

Digitalni novčanici i promena u načinu plaćanja

Najveću potražnju na onlajn tržištu imaju odeća, obuća i modni dodaci, koje kupuje 76,9% onlajn kupaca. Sportska oprema čini 31,2%, dok su usluge dostave hrane na 27,5%. Nameštaj, oprema za dom i literatura su takođe dobro zastupljeni, sa udelom od 27,1% i 25,4%. Elektronika i bela tehnika učestvuju sa 20,6%, dok računari, tableti i mobilni telefoni beleže 18,6% udela.

Gotovina pri preuzimanju i dalje je dominantan način plaćanja, sa preko 70% korisnika koji ga preferiraju. Međutim, digitalni novčanici i beskontaktna plaćanja sve više dobijaju na značaju. Platforme poput Google Pay i Apple Pay omogućavaju trenutne transakcije putem mobilnih telefona. Predviđa se da će do 2026. godine više od 60% svetske populacije koristiti digitalne novčanike kao glavno sredstvo plaćanja.

Sigurnost, poverenje i regulativa u e-trgovini

VisaStay Secure studija je pokazala da 79% ispitanika veruje da će AI imati ključnu ulogu u zaštiti potrošača od prevara. S druge strane, poverenje opada kada tehnologija treba samostalno da obavlja transakcije. Novi Zakon o zaštiti potrošača, koji se primenjuje od avgusta 2026, nije uveo posebnu odgovornost za algoritme. Trgovac je i dalje odgovoran za saobraznost robe, bez obzira na upotrebu AI alata.

“U narednom periodu, AI i automatizacija nastaviće da jačaju poziciju u sektoru podrške kupcima. Korisničko iskustvo je presudno – jedan loš kontakt sa platformom zahteva niz kasnijih pozitivnih iskustava kako bi trgovac povratio poverenje kupca”, izjavio je Ivan Tanasković, predsednik eCommerce asocijacije Srbije.

Rast broja prodavnica i izazovi poverenja

Broj domaćih internet prodavnica dostigao je 6.278, što je 21,4% više nego godinu ranije. Podaci NBS ne uključuju plaćanje pouzećem, što znači da je stvarni obim e-trgovine još veći. Prošle godine zabeleženo je rekordnih 110,6 miliona internet kupovina karticama i elektronskim novcem, što je 34,3% više nego 2024. godine i čak 5,2 puta više nego 2020. godine.

Nedostatak poverenja i dalje je glavna barijera za deo kupaca, posebno jer je gotovo svaki peti ispitanik bio žrtva onlajn prevare. Pravo na odustanak od kupovine u roku od 14 dana ostaje zagarantovano, što dodatno štiti potrošače. S obzirom na trenutne trendove i razvoj digitalnog plaćanja, e-trgovina u Srbiji nastaviće da raste i u narednim godinama.