Morgan Stanley procenjuje da svemirska ekonomija može dostići 1.000 milijardi dolara do 2040. godine, a SpaceMD već testirao 37 jedinjenja lekova u orbiti
Kompanije iz svemirske i farmaceutske industrije, među kojima su Redwire i SpaceX, intenziviraju ulaganja u proizvodnju lekova u mikrogravitaciji, koristeći nisku Zemljinu orbitu kao inovativnu platformu. Prema proceni Morgan Stanley, svemirska ekonomija može premašiti 1.000 milijardi dolara (oko 108.000 milijardi dinara) do 2040. godine, dok je farmaceutski sektor među prvima koji već koristi ovu tehnologiju. Kompanija Redwire je kroz svoju ćerku-firmu SpaceMD lansirala 54 PIL-BOX jedinice na Međunarodnu svemirsku stanicu, gde su u specijalizovanim mikrolaboratorijama testirana 37 jedinjenja lekova.
Prema izjavama iz SpaceMD, ostvarena je saradnja sa kompanijama kao što su Eli Lilly i Bristol Myers Squibb, a farmaceutski giganti su već pokazali interesovanje za nastavak ovog vida razvoja. “Najuspešnija tehnologija je PIL-BOX, novi sistem za formulaciju lekova”, izjavio je Džon Velindžer, generalni direktor SpaceMD, dodajući da su rezultati kristalizacije u svemiru pokazali prednost u odnosu na tradicionalnu proizvodnju na Zemlji.
Proces kristalizacije lekova u uslovima mikrogravitacije omogućava dobijanje ujednačenijih i kvalitetnijih kristala, što direktno utiče na viskoznost i stabilnost lekova. Profesor Fil Vilijams sa Univerziteta u Notingemu objašnjava da odsustvo gravitacije eliminiše probleme sedimentacije i konvekcije, što doprinosi lakšoj i efikasnijoj primeni terapija kod pacijenata. Kristali uzgojeni na niskoj Zemljinoj orbiti su predvidljiviji i bez strukturnih nedostataka, što omogućava razvoj lekova koji se lakše primenjuju, kao što su injekcije koje pacijenti mogu koristiti kod kuće.
Jedan od najznačajnijih primera jeste eksperiment kompanije Merck iz 2014. godine, kada je na Međunarodnoj svemirskoj stanici testirana kristalizacija antitela za lek “keytruda”. Ovaj lek, koji je prvobitno bio dostupan samo u obliku dugotrajnih bolničkih infuzija, sada postoji i kao injekcija zahvaljujući rezultatima eksperimenata u svemiru. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je ovu novu verziju leka 2025. godine.
Kompanija Varda razvila je autonomne satelite za proizvodnju lekova u orbiti, sa kapsulama težine 300 kg koje se vraćaju na Zemlju. Tokom šeste misije kapsule, realizovane u okviru SpaceX Transporter-16, ispitane su mogućnosti za industrijsku proizvodnju. Predsednik Varda Space Industries Delijan Asparuhov izjavio je: “Količina kristalne aktivne supstance potrebna za proizvodnju doza za 450 miliona pacijenata (primer Pfizerove vakcine protiv kovida) stala bi u samo dva balona od po nepuna četiri litra.” Varda sarađuje sa kompanijama kao što je United Therapeutics na razvoju lekova za plućne bolesti, koristeći prednosti mikrogravitacije.
Ove inovacije otvaraju mogućnost za smanjenje troškova skladištenja i transporta, kao i za poboljšanje efikasnosti u proizvodnji kompleksnih bioloških lekova. Stručnjaci smatraju da će industrijalizacija svemira doneti značajnu promenu u načinu na koji se razvijaju i dostavljaju terapije pacijentima širom sveta.
