Godišnje se prerađuje više od 900.000 tona, a 45 postrojenja ima ukupnu snagu od 44 megavata dok je 55 još u izgradnji
Srbija godišnje preradi više od 900.000 tona stajnjaka i organskog otpada u biogasnim postrojenjima, ali se samo 10 odsto organskog otpada u Srbiji koristi za proizvodnju struje, prema analizi grupe Warmico. U maju 2026. godine u pogonu je bilo 45 biogasnih postrojenja ukupne snage 44 megavata, dok je dodatnih 55 postrojenja još u izgradnji.
Proizvodni potencijali i energetski značaj
Analiza Warmico pokazuje da bi Srbija, kroz korišćenje svih resursa iz organskog otpada, mogla godišnje da proizvede oko tri milijarde kilovat-časova električne i toplotne energije. Ta količina energije bila bi dovoljna za napajanje oko pola miliona domaćinstava. Ipak, koristi se tek mali deo dostupnog potencijala. Kao rezultat toga, značajan deo otpada i dalje ostaje neiskorišćen ili završava na deponijama.
Razlozi ograničenog iskorišćenja biogasa
Prema procenama Warmico, uspeh biogasnih projekata ne zavisi pre svega od tehnologije, već od integracije u celokupni proizvodni lanac. „Srbija danas stoji na raskršću između mađarskog i hrvatskog scenarija. Kojim putem će krenuti Srbija ne određuju ni tehnologije, niti tarife, nego od poslovne odluke ko formira ceo lanac i za njega odgovara sopstvenim kapitalom“, izjavio je Mit Gusev, predsednik Upravnog odbora grupe Warmico. Najveći izazovi su postrojenja koja zavise od kupovine sirovine na tržištu, energetske plantaže na kojima se kukuruz i pšenica koriste za proizvodnju struje, kao i nedostatak iskustva u vođenju složenih sistema.
Uporedna iskustva i lekcije iz regiona
Hrvatska je zbog porasta cena sirovina i fiksnih otkupnih cena struje imala više od 70 odsto kapaciteta van pogona ili u stečaju. S druge strane, Mađarska ima 90 do 100 megavata u pogonu zahvaljujući povezivanju najvećih biogasnih centara sa industrijom i stalnim izvorima sirovina.
Potencijal sinergije i održiv razvoj
Biogas ima najveću vrednost kada je deo sistema koji povezuje poljoprivredu, prehrambenu industriju i energetiku. Time se istovremeno rešavaju pitanja dekarbonizacije, smanjenja emisija i bolje iskorišćenosti otpada. Toplotna i električna energija proizvedena iz biogasa može doprineti energetskoj nezavisnosti, dok integracija sa postojećim industrijama smanjuje rizike i povećava profitabilnost. U Srbiji je, međutim, i dalje prisutan izazov nedovoljne integracije i korišćenja dostupnog otpada za energetsku proizvodnju.
Šta sledi za sektor biogasa u Srbiji
S obzirom na iskustva regiona, dalji razvoj sektora biogasa u Srbiji mogao bi zavisiti od formiranja stabilnih proizvodnih lanaca i veće saradnje između poljoprivrede, industrije i energetskih kompanija. Ukoliko bi se potencijal iskoristio u većoj meri, Srbija bi mogla značajno povećati proizvodnju obnovljive energije, smanjiti ekološki otisak i unaprediti održivost svog energetskog sektora.
