U Srbiji je trenutno 20-25 odsto zaposlenih učlanjeno u sindikate, dok članarina u UGS Nezavisnost iznosi najmanje 1 odsto zarade, a 21 odsto prikupljenog iznosa ide centrali.
Sindikati u Srbiji registrovani su u ukupno 26.221 radničkom udruženju, prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Pre petnaestak godina oko 35 odsto zaposlenih bilo je učlanjeno u sindikate, dok je taj procenat danas smanjen na 20-25 odsto, pokazuju procene predstavnika sindikata. Stopa sindikalnog organizovanja i dalje je viša u javnom sektoru, posebno u oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvo i komunalne delatnosti, dok se u privatnom sektoru poslednjih godina beleži rast članstva, naročito u metalskoj, automobilskoj i prerađivačkoj industriji, kao i u poljoprivredi i energetici.
Prihodi sindikata obezbeđuju se prvenstveno iz članarina, a dodatna sredstva dolaze od imovine, hartija od vrednosti, izdavaštva, komercijalnih delatnosti, legata, donacija i poklona. Ukupan iznos sredstava prikupljenih na ovaj način nije javno dostupan jer se smatra poslovnom tajnom, ali sindikati svake godine podnose redovne finansijske izveštaje o poslovanju. Prema statutu Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost, koji je uz Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) jedini reprezentativni sindikat, članarina iznosi najmanje 1 odsto neto zarade, dok granski sindikati mogu odrediti i viši procenat. Od ukupnog iznosa članarine, 21 odsto ide centrali UGS Nezavisnost, 44 odsto granskom sindikatu, a 35 odsto ostaje odboru poverenika neposredno.
Sredstva od članarina koriste se za finansiranje zajedničkih aktivnosti, obrazovanje članstva, informisanje, pravnu zaštitu radnika, razvoj sindikalne mreže i međunarodnu saradnju. Iz ovih sredstava finansiraju se i zarade zaposlenih u pravnoj službi, sekretarijatu, finansijama i stručnim poslovima, kao što su kolektivno pregovaranje i bezbednost na radu. U sindikatu UGS Nezavisnost navode da poverenici na nižim nivoima organizovanja ne primaju naknadu za svoj rad, dok na nacionalnom nivou može biti isplaćena naknada onima kojima miruje radni staž kod poslodavca, a visina naknade zavisi od finansijskih mogućnosti organizacije.
Zaposleni u centrali sindikata imaju kolektivni ugovor kojim je definisan način utvrđivanja zarade, sa obračunom na osnovu osnovice i koeficijenata za radno mesto. Podaci o konkretnim iznosima zarada nisu javno dostupni zbog zaštite podataka, ali se finansijski izveštaji redovno predaju. Naknade i plate nisu vezane za minimalnu ili prosečnu zaradu, već se određuju u procentu od rasta članarine, radi racionalizacije troškova. Visina naknada zavisi od funkcije, odgovornosti i statusa radnog staža kod poslodavca, a svaka organizacija u mreži UGS Nezavisnost samostalno odlučuje o sopstvenim kapacitetima i visini naknada.
