Cene nafte porasle 40 odsto, gasa 60 odsto za četiri nedelje; evropske vlade razmatraju ograničenje potrošnje
Evropsko tržište energenata suočava se sa rizikom od nestašice goriva već početkom aprila, nakon što je blokirano oko 20 odsto svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, upozorio je generalni direktor kompanije Shell, Vael Savan. Na konferenciji u Hjustonu, Savan je istakao da je kriza na Bliskom istoku već dovela do smanjenja potrošnje energenata u delovima Azije, što bi se, prema njegovim rečima, moglo preliti na evropsko tržište u roku od nekoliko dana.
Zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana onemogućilo je slobodan transport značajnog dela globalnih energetskih resursa, dok su vojni i diplomatski napori za ponovno otvaranje ove rute u toku. Velika Britanija predvodi inicijative za uklanjanje mina, dok Sjedinjene Američke Države razmatraju slanje padobranaca na ključna ostrva uz iransku obalu. Uprkos vojnim pripremama, američki predsednik Donald Tramp naglasio je važnost nastavka mirovnih pregovora sa Teheranom.
Upozorenje Shella dolazi u trenutku kada su cene nafte skočile 40 odsto, a gasa 60 odsto u poslednje četiri nedelje. Ovo je izazvalo paniku na svetskim tržištima. Azijske zemlje, uključujući Kinu, Japan i Južnu Koreju, takmiče se sa Evropom za isporuke iz SAD, koje su trenutno najveći svetski izvoznik nafte i tečnog prirodnog gasa. Analitičari navode da se deo američkog tereta sada preusmerava ka Aziji, gde su kupci spremni da plate više cene.
Međunarodna agencija za energiju apelovala je na države da smanje potrošnju nafte i gasa kroz rad od kuće, niže brzinske limite i povećanje upotrebe javnog prevoza. U Aziji su već uvedene mere poput četvorodnevne radne nedelje, ograničenja korišćenja klima-uređaja i zabrane službenih putovanja. Savan je naglasio: „Posledice se šire poput talasa. Vidimo da južna Azija prva snosi teret, koji se zatim seli na jugoistočnu i severoistočnu Aziju, a pred početak aprila sve više i na Evropu.“
Ukoliko se trenutna kriza nastavi, evropske vlade bi mogle biti primorane da po prvi put od 2022. godine ograniče potražnju za energijom, što podrazumeva mere poput racionalizacije potrošnje i nabavke dodatnih zaliha. Izvori iz energetske industrije ocenjuju da bi nestašica goriva bila „najgori, ali malo verovatan scenario“, koji bi mogao da se ostvari ukoliko se sukobi na Bliskom istoku produže do leta.
Bankari sa Volstrita upozoravaju da bi Ujedinjenom Kraljevstvu zapretio ekonomski pad ukoliko se nastavak rasta cena energenata nastavi. Iz Morgan Stanleya navode da bi Banka Engleske mogla povećati kamatne stope, što bi dodatno uticalo na ekonomsku aktivnost do kraja godine. Kao što je istakao jedan visoki izvor iz britanske energetske industrije: „Jasno je da postoji tačka, možda u junu ili julu, kada cene toliko porastu da se postavlja pitanje da li je Evropa spremna toliko da plati. U tom trenutku cene bi mogle biti toliko visoke da domaćinstva i kompanije počnu samostalno da sprovode racionalizaciju.“
