Građani i firme od 5. maja plaćaju niže naknade za evro-transakcije, ali su troškovi i dalje veći nego u Evropskoj uniji
Srbija je 5. maja 2026. godine zvanično postala deo SEPA (Single Euro Payments Area) platnog sistema, omogućavajući građanima i privredi brže i jeftinije prekogranične transfere u evrima. Prema podacima Narodne banke Srbije, uvođenjem SEPA kreditnog transfera (SEPA CT) domaće banke smanjuju naknade na 0,4 odsto po transakciji, sa minimalnom naknadom od 240 dinara i maksimalnom od 6.000 dinara. Prethodno su naknade iznosile 0,5 odsto, uz minimum od 300 i maksimum od 10.000 dinara. Za humanitarnu pomoć naknada se ne naplaćuje.
Iako su naknade niže, uslovi u Srbiji i dalje odstupaju od evropskog standarda gde, prema pravilima Evropske unije, prekogranični transfer u evrima ne može biti skuplji od domaćeg transfera, pa su u EU SEPA transakcije često besplatne ili koštaju samo nekoliko evra. Na primer, u Luksemburgu poslovni transfer između banaka košta oko 0,75 evra. To znači da slanje 1.000 evra iz Srbije može biti višestruko skuplje, a kod većih iznosa razlika je još izraženija.
Za domaću privredu, posebno mala i srednja preduzeća, izvoznike, IT kompanije i freelancere, uvođenje SEPA sistema znači smanjenje troškova međunarodnih transfera, što direktno utiče na konkurentnost i profitabilnost. Građani Srbije mogu očekivati povoljnije doznake iz inostranstva, transparentnije naknade i manju neizvesnost u vezi sa dodatnim troškovima koji su ranije pratili SWIFT transakcije.
Narodna banka Srbije navodi da je ovo prva faza implementacije i da uvođenje SEPA infrastrukture ne znači automatski najniže moguće cene, ali otvara prostor za konkurenciju među bankama i dalji pad naknada. Domaće banke su u procesu tehničkog i organizacionog usklađivanja sa SEPA pravilima, a očekuje se da će visina naknada postati konkurentnija u odnosu na zemlje regiona. NBS ističe: “U toku su i završne pripreme novih tarifnika, koji će sadržati cene usluga obavljanja SEPA transakcija i očekuje se da će visina naknada koje će domaće banke naplaćivati klijentima za izvršavanje SEPA transakcija biti konkurentna sa zemljama regiona, kao i da će biti značajno povoljnija od naknada koje se trenutno naplaćuju za obavljanje transakcija u evrima sa zemljama koje su članice SEPA.” Istovremeno, transakcije će se obavljati putem posredničkih banaka iz inostranstva, što može uticati na konačnu naknadu, a korisnici će biti blagovremeno obavešteni o svim troškovima pre izvršavanja transfera.
Poređenje sa Crnom Gorom, članicom SEPA od oktobra 2025. godine, pokazuje niže troškove u regionu: građani Crne Gore imaju jedan dnevni transfer do 200 evra bez naknade, dok elektronske transakcije do 20.000 evra koštaju najviše 1,99 evra, a za veće iznose maksimalna naknada je 25 evra. Tako transfer od 1.000 evra u Crnoj Gori često košta manje od dva evra, a u Srbiji oko pet evra. Za iznos od 10.000 evra naknada u Srbiji može biti i do 34 evra, dok u Crnoj Gori ostaje ispod dva evra. Centralna banka Crne Gore navodi da je prosečna cena SEPA transakcije pala na oko 6,2 evra, dok je prethodno prosečan SWIFT transfer iznosio čak 73,4 evra, a za manje uplate razlika je još izraženija – sa više od 18 evra na svega nekoliko centi.
Iako je Srbija napravila značajan korak unapred u modernizaciji platnog sistema, aktuelni model više liči na jeftiniju verziju SWIFT sistema nego na pun SEPA standard. Dalji razvoj konkurencije i usklađivanje sa evropskim praksama mogli bi dovesti do dodatnog smanjenja troškova u budućnosti.
