ECB planira novo povećanje kamata, dok inflacija u evrozoni ostaje iznad ciljanih dva odsto do 2027. godine

Evropska centralna banka (ECB) najverovatnije će u septembru doneti odluku o još jednom povećanju kamatne stope na depozite, podižući je za 25 baznih poena na 2,5 odsto. Ovu procenu iznelo je čak 83 odsto ekonomista, odnosno 57 od 69 učesnika ankete sprovedene od 10. do 13. avgusta, čime su očekivanja za povećanje porasla u odnosu na prethodnu anketu gde je taj procenat iznosio 72 odsto. Prema navodima iz ankete, nakon septembarskog povećanja kamatnih stopa, ECB bi ih mogla zadržati na istom nivou najmanje do sredine 2027. godine.

U dosadašnjem ciklusu monetarnog zaoštravanja, Evropska centralna banka je već povećala kamate u junu, dok je u julu napravila kratku pauzu. Međutim, signalizirala je mogućnost novog povećanja zbog trajnijih inflatornih pritisaka. Godišnja inflacija u evrozoni tokom jula dostigla je 2,9 odsto, što je i dalje iznad ciljanih dva odsto koje ECB smatra optimalnim za stabilan ekonomski rast. Pored toga, cene nafte su za oko 25 odsto više nego pre početka rata na Bliskom istoku, što dodatno utiče na rast cena u regionu.

Razlozi za povećanje kamatnih stopa

Ekonomisti smatraju da povećanje kamatnih stopa na depozite od strane Evropske centralne banke omogućava snažniji odgovor na trajne inflatorne pritiske u evrozoni. Prema najnovijim prognozama, inflacija se neće vratiti na cilj od dva odsto pre trećeg tromesečja 2027. godine. Očekivanja inflacije za treći kvartal 2026. sada su podignuta na tri odsto, dok je za četvrti kvartal prognozirano 3,2 odsto, što je za po 0,2 procentna poena više nego u prethodnim projekcijama.

Osim toga, rezultati ankete pokazuju da se očekuje nastavak jačanja baznih inflatornih pritisaka u narednim kvartalima. To dodatno komplikuje odluke ECB o budućoj monetarnoj politici, jer su stabilne cene ključne za održiv ekonomski rast i poverenje investitora. S druge strane, kontinuirani rast cena nafte i drugih osnovnih sirovina može produžiti period povišene inflacije i odložiti povratak inflacije na ciljani nivo.

Monetarna politika ECB i perspektive do 2027. godine

Prema rečima ekonomista, još jedno povećanje kamata u septembru predstavlja najkraći ciklus monetarnog zaoštravanja Evropske centralne banke još od 2011. godine. Banka je već u junu povećala kamatnu stopu, ali je u julu napravila pauzu i ostavila prostor za novo povećanje.

Analitičari procenjuju da će ECB, nakon septembarskog povećanja, ostaviti kamatne stope na istom nivou najmanje do sredine 2027. godine. Na taj način, banka nastoji da održi stabilnost cena i smanji inflatorne pritiske, ali i da izbegne negativan uticaj na ekonomski rast i kreditnu aktivnost. Dugoročno zadržavanje povišenih kamatnih stopa može uticati na troškove zaduživanja privrede i građana, ali i doprineti očuvanju stabilnosti finansijskog sistema.

Kao rezultat aktuelne situacije, investitori i bankarski sektor pažljivo prate svaku odluku ECB, jer će ona direktno uticati na troškove finansiranja i ekonomske izglede u evrozoni. Uporedo sa tim, ekonomski analitičari očekuju da će bazni inflatorni pritisci ostati izraženi, što će zahtevati dodatnu pažnju monetarnih vlasti u narednim godinama.

Nemačka industrijska grupa podigla je donju granicu operativne dobiti, treći kvartal doneo 8,79 milijardi evra prodaje

Thyssenkrupp je podigao prognozu dobiti za 2026. godinu, ukazujući na rast tražnje za čelikom i uspešno sprovođenje mera efikasnosti. Kompanija sada očekuje prilagođenu operativnu dobit između 600 i 900 miliona evra, što je povećanje donje granice u odnosu na prethodnih 500 miliona evra. Prema anketi same kompanije, očekivanja su bila na nivou od 833 miliona evra.

Finansijski rezultati i segmenti poslovanja

U trećem kvartalu, Thyssenkrupp je ostvario prodaju od 8,79 milijardi evra, što je premašilo očekivanja. Najveći doprinos dali su sektori materijala i čelika. Prilagođena operativna dobit (EBIT) iznosila je 183 miliona evra, što predstavlja rast od 18 procenata u odnosu na prethodni kvartal. Međutim, taj rezultat je bio ispod procene od 207 miliona evra iz interne ankete. Sektor materijala biće izdvojen tokom jeseni, dok će sektor čelika u septembru održati dan tržišta kapitala.

Razlozi rasta dobiti i strateške promene

Pre svega, rast tražnje za čelikom i materijalima, kao i efikasnija kontrola troškova, glavni su faktori poboljšanja rezultata. Kompanija sprovodi drastičnu promenu strukture, izdvajajući pojedinačne sektore kako bi pojednostavila poslovanje i povećala konkurentnost. Osim toga, program efikasnosti obezbedio je dodatne uštede, što je direktno uticalo na povećanje operativne dobiti.

Izjave rukovodstva i budući koraci

„Brojke pokazuju da naše mere za poboljšanje poslovanja daju rezultate“, istakao je Axel Hamann, finansijski direktor Thyssenkrupp. On je naglasio važnost nastavka optimizacije troškova i fokusiranja na ključne segmente, posebno dok kompanija prolazi kroz značajne strukturne promene.

Implikacije za industriju i tržište čelika

Tržište čelika beleži pozitivan trend potražnje, što se odražava i na rezultate Thyssenkrupp-a. Povećanje prognoze dobiti šalje pozitivan signal investitorima i ukazuje na stabilnost nemačke industrije. Izdvajanje sektora materijala i čelika deo je šire strategije usmerene ka boljoj tržišnoj poziciji. S obzirom na globalnu konkurenciju i promene u evropskoj industrijskoj politici, ovakve odluke mogu imati dugoročan uticaj na sektor i zaposlene. Kao rezultat, investitori i analitičari pažljivo prate sledeće korake kompanije i razvoj tržišta čelika.

Rumunska nuklearna elektrana privremeno obustavlja rad jednog reaktora, a gubitak proizvodnje nadoknadiće uvozom električne energije

Nuklearelektrika Černavoda započela je kontrolisano isključivanje drugog reaktora zbog kontinuiranog pada vodostaja Dunava. Očekuje se da elektrana prestane da isporučuje električnu energiju nacionalnoj mreži oko 11 časova, saopštila je kompanija. Prosečna proizvodnja bloka 2 iznosila je 680 do 700 megavata (MW), što predstavlja značajan deo rumunske elektroenergetske ponude. Kao rezultat, Rumunija će privremeno nadoknaditi gubitak ovog kapaciteta povećanim uvozom električne energije, dok hidrološki uslovi ne omoguće bezbedan restart reaktora.

U prethodnim danima Černavoda je isporučivala oko 680 MW električne energije u nacionalni sistem. Prema rečima Kristijana Bušoja, državnog sekretara rumunskog ministarstva energetike, nadoknada proizvodnje bloka 2 obaviće se uglavnom iz uvoza. Odluka o ponovnom priključenju bloka zavisiće od prognoziranog vodostaja Dunava. Kompanija ističe da su svi standardi nuklearne bezbednosti prioritet. U ovom trenutku nije poznato kada će reaktor ponovo biti uključen, a Rumunija će u međuvremenu povećati oslanjanje na uvoznu električnu energiju.

Pad vodostaja Dunava utiče na nuklearne elektrane

Nizak Dunav gasi drugi reaktor nuklearke Černavoda i postavlja izazove za snabdevanje električnom energijom u regionu. Osim toga, hidrološke prilike poslednjih godina pokazuju da čak i nuklearne elektrane nisu imune na klimatske promene i sušu. Pad vodostaja reke Dunav ograničava mogućnosti hlađenja reaktora, što je ključni faktor za bezbedan rad nuklearnih elektrana. Uporedo sa tim, slične probleme imaju i druge zemlje u regionu, uključujući Mađarsku, gde su takođe registrovane poteškoće u radu nuklearnih postrojenja zbog plitkog Dunava.

Prema saopštenju kompanije Nuklearelektrika, bezbedno isključenje reaktora nema uticaja na parametre nuklearne bezbednosti, zaposlene, životnu sredinu niti lokalno stanovništvo. Sve mere preduzete su kako bi se zaštitili kritični bezbednosni sistemi. Kao rezultat, Rumunija pokazuje spremnost da poštuje međunarodne standarde u oblasti nuklearne energetike.

Implikacije za nacionalnu i regionalnu energetsku sigurnost

Odluka o privremenom gašenju bloka 2 nuklearke Černavoda ima direktan uticaj na stabilnost snabdevanja električnom energijom u Rumuniji. Gubitak kapaciteta od 680-700 MW znači veći pritisak na uvozne kanale i mogućnost povećanja cena električne energije na tržištu. S druge strane, ovo pitanje otvara i širi kontekst — ranjivost energetskog sektora na ekstremne klimatske događaje. Uporedo sa tim, zemlje regiona moraju razmatrati diversifikaciju energetskih izvora i unapređenje infrastrukture. Prema najnovijim informacijama kompanije, ponovni start bloka 2 biće moguć tek kada nivo Dunava dostigne bezbedne granice za rad postrojenja.

Na kraju, bezbedno zaustavljanje obe jedinice u Černavodi potvrđuje da Rumunija daje prioritet nuklearnoj bezbednosti u vanrednim hidrološkim okolnostima. Situacija sa niskim Dunavom ističe važnost prilagođavanja energetskog sektora klimatskim promenama, kao i potrebu za unapređenjem regionalne saradnje u oblasti energetike.