Rast američke privrede usporio zbog većeg uvoza, dok lična potrošnja beleži skok na 3,2 odsto zahvaljujući snažnom tržištu rada

Sjedinjene Američke Države zabeležile su rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto u drugom kvartalu ove godine, prema prvoj proceni Ministarstva trgovine SAD. Ključni podatak, rast BDP-a, pokazuje da američka privreda usporila rast u odnosu na prvo tromesečje, kada je iznosio 2,1 odsto. Usporavanje je pre svega posledica povećanog trgovinskog deficita, odnosno većeg uvoza koji negativno utiče na izračunavanje BDP-a.

Ipak, lična potrošnja, koja predstavlja više od dve trećine ukupne ekonomske aktivnosti, ubrzala je rast na 3,2 odsto, sa svega 0,5 odsto u prethodnom kvartalu. Ovaj rast lične potrošnje rezultat je većih izdataka domaćinstava i kontinuirano snažnog tržišta rada. Poslovna ulaganja u opremu, naročito u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, ostala su visoka tokom analiziranog perioda.

Detalji ekonomske aktivnosti i struktura rasta

Ključni pokazatelj domaće tražnje, realna finalna prodaja domaćim kupcima, porastao je 3,9 odsto. To je najbrža stopa rasta tog indikatora u više od tri godine. Ovaj podatak ukazuje na solidne temelje domaće tražnje, čak i u uslovima usporavanja ukupnog BDP-a. S druge strane, rast uvoza povećao je trgovinski deficit, što je ograničilo ukupni rast privrede.

Zbog toga, i pored usporenja ukupnog BDP-a, unutrašnja potrošnja i ulaganja nastavljaju da pružaju stabilnost najvećoj svetskoj ekonomiji. Osim toga, poslovna ulaganja u sektore vezane za napredne tehnologije dodatno su podržala ekonomske aktivnosti.

Tržišni kontekst i faktori rizika

Ekonomisti napominju da bi rast mogao da oslabi u drugoj polovini godine. Kao rezultat, više cene goriva, smanjene ušteđevine domaćinstava i trajno povišena inflacija predstavljaju ključne izazove za američku privredu. Federalne rezerve (FED) zadržale su referentne kamatne stope nepromenjenim tokom ove nedelje. Međutim, tržišta i dalje procenjuju da postoji mogućnost povećanja kamata već u septembru ukoliko inflacija ostane visoka.

Pored toga, geopolitički rizici i promena globalnih ekonomskih tokova dodatno utiču na privrednu neizvesnost. Ipak, snažna domaća tražnja i stabilno tržište rada za sada amortizuju spoljne šokove.

Implikacije za američku privredu i širi ekonomski značaj

Usporavanje rasta BDP-a u Sjedinjenim Američkim Državama ističe značaj domaće tražnje kao ključnog pokretača ekonomske aktivnosti. Istovremeno, povećan trgovinski deficit podseća na ranjivost privrednog rasta u uslovima promena globalne trgovine. Lična potrošnja i ulaganja ostaju glavni stubovi otpornosti.

Prema procenama, održavanje snažne domaće tražnje može ublažiti potencijalne negativne efekte spoljnog okruženja. Takođe, prilagođavanje monetarne politike biće od presudnog značaja za nastavak stabilnog rasta privrede SAD.

Afrička kuga svinja potvrđena na 821 gazdinstvu u osam okruga, najveće posledice u Mačvi, Sremu i Južnobanatskom okrugu

Ministarstvo poljoprivrede Srbije potvrdilo je da je afrička kuga svinja u Južnobanatskom okrugu izazvala značajne gubitke u stočnom sektoru. Od početka godine, afrička kuga svinja je zabeležena u osam okruga, 13 opština i 61 naseljenom mestu. Na ukupno 821 gazdinstvu, uginulo je i eutanazirano 33.850 svinja, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Srbije. Najteža situacija registrovana je u Mačvi, Sremu i opštini Obrenovac u Beogradu, dok se novi slučaj pojavio na malom gazdinstvu u Sefkerinu, gde su nadležne službe reagovale brzo i efikasno.

Osim toga, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić istakao je da dosledno sprovođenje biosigurnosnih mera ostaje ključna strategija za suzbijanje širenja virusa. Takođe, naveo je da je afrička kuga svinja jedan od najozbiljnijih izazova za stočarstvo ne samo u Srbiji, već i u celom regionu i brojnim evropskim državama. Važno je napomenuti da virus afričke kuge svinja nije opasan za ljude, ali neodgovorno ponašanje može doprineti njegovom širenju. „Posebno je važno da se ostaci hrane, naročito oni koji mogu poticati od zaraženog svinjskog mesa, nikada ne koriste za ishranu svinja, jer se na taj način virus može ponovo uneti na gazdinstva“, poručio je Glamočić.

Afrička kuga svinja u Južnobanatskom okrugu i ekonomske posledice

Zbog širenja afričke kuge svinja u Južnobanatskom okrugu, stočarski proizvođači suočavaju se sa ozbiljnim ekonomskim gubicima. Broj uginulih i eutanaziranih svinja ukazuje na značajan pad proizvodnog kapaciteta u pogođenim regionima. Kao rezultat, to može dovesti do poremećaja u lancu snabdevanja svinjskim mesom, kao i do povećanih troškova za nadoknadu štete i sprovođenje biosigurnosnih mera. S druge strane, nadležne službe su uspele da brzo lokalizuju žarišta, što je sprečilo dalji rast broja zaraženih životinja.

Uporedo sa tim, Ministarstvo poljoprivrede Srbije navelo je da žarišta boginja ovaca i koza, koja su detektovana u Raškoj, više nisu aktivna. Zaraženo stado je u izolaciji, 27 ovaca i jagnjadi je eutanazirano, a inkubacija bolesti traje sedam do osam dana. Ministar Glamočić naglasio je da su boginje ovaca i koza manje zarazne od afričke kuge svinja, ali se i kod njih primenjuje eutanazija radi sprečavanja širenja virusa.

Preventivne mere i značaj stočarstva za ekonomiju

Biosigurnosne mere, koje uključuju strogu kontrolu ishrane životinja i dezinfekciju prostora, ostaju najvažniji alat za suzbijanje afričke kuge svinja u Južnobanatskom okrugu i drugim pogođenim oblastima. Nadležne institucije, u saradnji sa javnim preduzećem „Vojvodinašume“ i drugim službama, intenzivno rade na informisanju proizvođača i sprovođenju kontrole. Kao rezultat, očekuje se da će ove mere doprineti stabilizaciji situacije u stočarskoj proizvodnji.

Pored toga, sektor stočarstva ima veliki uticaj na ukupnu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Svaki poremećaj, poput afričke kuge svinja, može izazvati lančane posledice na tržište mesa i prateće industrije. Zato je očuvanje zdravlja životinja i efikasno reagovanje na epidemije od suštinskog značaja za ekonomski oporavak i dugoročnu održivost sektora.

Kvarovi u elektroenergetici i rekordno nizak vodostaj Dunava ugrožavaju snabdevanje, Srbija može izgubiti do 40% uvoza struje

Mađarska se suočava sa mogućom energetskom krizom, jer je zbog niskog vodostaja Dunava i tehničkih kvarova kapacitet za proizvodnju električne energije smanjen za 2.400 megavata. Ova situacija, potvrđena od strane Petera Mađara, mađarskog premijera, može dovesti do ozbiljnog poremećaja u snabdevanju električnom energijom već od ponedeljka. Prema podacima iz 2024. godine, oko 40% uvoza struje u Srbija dolazi preko Mađarske, što dodatno povećava rizik za domaće tržište.

Gubitak 2.400 megavata i poremećaj tržišta električne energije

Rekordno nizak vodostaj Dunava, koji kod Pakša iznosi minus 121 centimetar, uzrokovao je zaustavljanje rada nuklearne elektrane Pakš. Očekuje se da će gubitak od 2.000 megavata iz ove elektrane biti potpun u narednih 24 do 72 sata. Istovremeno, kvar u termoelektrani Dunamenti doveo je do dodatnog gubitka od 400 megavata, čime ukupni smanjeni kapacitet dostiže 2.400 megavata. Premijer Mađar je istakao da se radi o kriznoj situaciji bez presedana u istoriji zemlje. On je naveo da se svi bezbednosni protokoli striktno poštuju i da nema opasnosti po stanovništvo. Međutim, istakao je da će oporavak sistema zavisiti od otklanjanja kvara i povoljnijih hidroloških uslova.

Uticaj na Srbiju i regionalni energetski balans

Ova kriza ima direktne implikacije na snabdevanje Srbija električnom energijom. Prema izveštaju iz 2024. godine, iz Mađarske je uvezeno 2,85 teravat-sati (TWh) struje, što čini približno 40% ukupnog uvoza. U letnjim mesecima, kada je domaća proizvodnja smanjena zbog pada proizvodnje u hidroelektranama na Đerdapu, Srbija se posebno oslanja na uvoz. Proizvodnja u hidroelektranama pala je na trećinu proseka zbog istog uzroka – niskog Dunava. Kao rezultat, poremećaji u mađarskoj energetici mogu značiti smanjenje dostupne struje za Srbiju, naročito tokom perioda najveće potrošnje.

Vladine mere i planovi za očuvanje stabilnosti sistema

Mađarski premijer Peter Mađar potvrdio je da će vlada, kroz operatera sistema MAVIR, pozvati desetine velikih potrošača na dobrovoljno smanjenje potrošnje između 17 i 22 časa. Takođe, vlada priprema zakonske akte koji omogućavaju privremena isključenja velikih potrošača radi očuvanja stabilnosti sistema. Premijer je naglasio da bi izgradnja nove pumpne stanice u Pakšu, koja je izostala u prethodnim vladama, mogla da spreči aktuelne teškoće. Sastanak sa ministrom privrede i energetike Ištvanom Kapitanjem najavljen je kako bi se ubrzalo otklanjanje kvara u termoelektrani i povratak kapaciteta na mrežu. S obzirom na rastuću potražnju zbog visokih temperatura, tržište električne energije u regionu ostaje pod pritiskom. S druge strane, poremećaji u snabdevanju mogu dovesti do dodatnih troškova od nekoliko desetina milijardi dinara, jer se država oslanja na skuplji uvoz struje sa berze. Sve ove mere imaju za cilj da očuvaju energetsku bezbednost Mađarske i spreče lančane efekte na okolne zemlje, uključujući Srbiju.