Prijave do 10. aprila 2026, regionalno finale u maju, globalno finale u junu na VivaTech konferenciji

Kompanija L’Oréal otvorila je prijave za jubilarno izdanje globalnog takmičenja Brandstorm, pozivajući mlade uzrasta od 18 do 30 godina iz raznih oblasti da do 10. aprila 2026. dostave svoje inovativne ideje. Takmičenje je otvoreno za timove do tri člana, bez obzira na prethodno radno iskustvo ili stepen obrazovanja. Ovogodišnja misija pod nazivom ‘Craft the Future of Luxury Fragrance!’ usmerena je na kreiranje novih rešenja u luksuznom parfimerstvu kroz inovacije u proizvodima, uslugama i tehnologijama, sa fokusom na održivost i personalizovana iskustva.

Učesnici iz Srbije će prvo nastupiti na Adria-Balkan regionalnom finalu, koje je zakazano za maj 2026. godine, dok će najbolji tim imati priliku da se takmiči na globalnom finalu u Parizu u junu, u okviru jedne od najvećih svetskih tehnoloških konferencija, VivaTech. Pobednički tim na svetskom nivou osvaja glavnu nagradu – tromesečno plaćeno stažiranje u sedištu kompanije L’Oréal u Parizu, uz mentorstvo iskusnih stručnjaka iz industrije.

Brandstorm takmičenje, koje se održava više od 30 godina, deo je strategije L’Oréala za podršku zapošljavanju mladih i pruža svim učesnicima pristup ekskluzivnim edukacijama, kao i Adobe Express alatima za razvoj veština relevantnih za Beauty Tech sektor. Prema objavljenim informacijama, svi detalji o načinu prijave dostupni su na zvaničnoj platformi brandstorm.loreal.com.

Evropa godišnje proizvodi 45 miliona tona mesa, dok u Srbiji ponuda ostaje stabilna uz razliku između otkupnih i maloprodajnih cena

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da u narednim mesecima ne očekuje pad cena mesa u Srbiji, uz stabilnu ponudu na domaćem tržištu. Sekretar Udruženja za stočarstvo PKS Nenad Budimović izjavio je da trenutno nema značajnog rasta cena mesa, ali postoji neslaganje između cena u primarnoj proizvodnji i maloprodaji, gde cena žive vage kod farmera opada, dok se to ne odražava na rafove trgovina.

Prema Budimoviću, situacija u Evropi značajno se razlikuje – tokom poslednjih godinu dana u pojedinim zemljama zabeležen je rast cena mesa i do 20 odsto, prvenstveno zbog smanjenog broja grla stoke, bolesti životinja i povećane potražnje. On je naveo da Evropa godišnje proizvede oko 45 miliona tona različitih vrsta mesa.

Na formiranje cene mesa u Srbiji utiču razlike između otkupnih i maloprodajnih cena, kao i region, količina, kvalitet proizvoda i trgovačke marže. Budimović je istakao: “Nije isto kada se trguje sa 100 tovljenika ili kada se kupuje manji broj. Na cenu utiču kvalitet, količina koja se prodaje, ali i zarada u lancu trgovine, odnosno marže trgovaca.”

Srednji proizvođači u Srbiji pokazali su otpornost na tržišne promene zbog lakše prilagodljivosti, dok mali proizvođači imaju važnu ulogu jer veliki broj porodica živi od stočarstva i proizvodi za sopstvene potrebe sa manjim tržišnim viškovima. Kao jedno od rešenja za stabilizaciju tržišta mesa, Budimović je naveo sklapanje jasnih ugovora između proizvođača i prerađivača, kojim bi se unapred definisali količina, rokovi isporuke i cena.

Bolesti životinja predstavljaju veliki rizik za globalno tržište mesa, a afrička kuga svinja poslednjih godina ozbiljno je pogodila svetsku proizvodnju. Budimović je podsetio da je Kina, zbog ove bolesti, donela odluku da tri godine ne uvozi proizvode od svinjskog mesa nakon poslednjeg registrovanog slučaja.

On je naglasio da Srbija treba da se fokusira na proizvode od mesa sa većom dodatom vrednošću, poput termički obrađenih i polutrajnih proizvoda, navodeći da je ova roba posebno tražena na domaćem i stranom tržištu.

Programeri za Python, JavaScript i PHP, kao i SEO i digitalni marketing, traženi na tržištu rada sa rastućim platama

Sektor informacionih tehnologija u Srbiji nastavlja da beleži rast potražnje za specifičnim veštinama, pri čemu su programeri i IT analitičari među najtraženijim profilima na tržištu rada. Prema najnovijim ekonomskim analizama, veštine iz oblasti programiranja, posebno znanje Python jezika povezano sa veštačkom inteligencijom, kao i JavaScript i PHP za dizajn sajtova, doprinose značajnom povećanju plata zaposlenih u ovoj oblasti.

Pored programiranja, tražene su i veštine testiranja softvera, kako automatsko tako i manuelno, kao i rad na razvoju aplikacija za Android i IOS uređaje. Data analyst pozicije su u ekspanziji ne samo u IT industriji, već i u sektorima kao što su finansije, marketing i zdravstvo. Ove veštine, uz relevantnu edukaciju kroz fakultete ili specijalizovane kurseve, omogućavaju konkurentnost na tržištu rada i rast novčanih primanja.

Osim IT sektora, potražnja raste i za SEO stručnjacima koji pomažu web sajtovima da dostignu više pozicije u pretragama, kao i za digitalnim marketingom koji je postao ključan za poslovanje firmi. Popularnost kurseva na platformama kao što su Udemy i Coursera ukazuje na trend samostalnog stručnog usavršavanja. Računovođe i finansijski stručnjaci ostaju među najtraženijim zanimanjima zbog konstantnog rasta broja novoosnovanih firmi, dok su znanja engleskog, nemačkog, španskog, ali i manje dostupnih jezika poput kineskog i japanskog, dodatna prednost na tržištu.

Zanatske profesije kao što su automehaničari, keramičari, vodoinstalateri i električari i dalje garantuju stabilan prihod, a edukacija u ovim oblastima dostupna je kroz srednjoškolske smerove i specijalizovane kurseve. Prilagođavanje CV-ja specifičnostima oglasa i isticanje stvarnih veština smatra se važnim korakom za uspešno zapošljavanje i napredovanje.

Kombinacija dobro plaćenih veština i proaktivnog pristupa karijeri može dovesti do željenog profesionalnog razvoja i povećanja zarade, zaključuju ekonomske analize.