Dizel u Crnoj Gori poskupeo za tri centa po litru, dok su cene benzina ostale stabilne; nove cene važe do 21. septembra

Crna Gora je od ponoći povećala cene goriva, a dizel sada košta 1,90 evra po litru, što je povećanje od tri centa. Ova promena cene goriva u Crnoj Gori odnosi se na period do 21. septembra, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore. Cena benzina ostala je nepromenjena, pa eurosuper 98 i dalje iznosi 1,76 evra, dok eurosuper 95 košta 1,72 evra po litru.

Lož ulje je takođe poskupelo, sada iznosi 1,98 evra po litru, što je povećanje od četiri centa. Kao rezultat, potrošači u Crnoj Gori suočavaju se sa rastućim troškovima za najčešće korišćena goriva. Iako je cena dizela porasla, benzin je zadržao prethodnu cenu.

Poređenje cena goriva u regionu

Uporedo sa tim, Hrvatska je takođe izmenila cene goriva. Tamo je benzin sada 1,73 evra po litru, što je povećanje od šest centi. Cena dizela porasla je za isti iznos i sada iznosi 1,85 evra. Plavi dizel za poljoprivredu košta 1,40 evra po litru, dok je tečni gas za rezervoare 1,38 evra. Gas u bocama dostiže cenu od 1,95 evra po kilogramu. U Srbija, poslednje promene cene goriva nisu zabeležene. Benzin BMB95 ostao je na 1,75 evra (205 dinara), dok je evrodizel zadržao cenu od 1,99 evra (234 dinara).

Pored toga, promene cena goriva u regionu reflektuju nestabilnost na tržištu energenata. Cena nafte na svetskim berzama i dalje utiče na krajnje potrošače u ovim zemljama. Iako su cene u Crnoj Gori i Hrvatskoj porasle, u Srbiji je napravljena kratka pauza u promeni cenovnika.

Faktori poskupljenja i uticaj na potrošače

Poskupljenje dizela u Crnoj Gori za tri centa po litru rezultat je aktuelnih kretanja na međunarodnom tržištu nafte. Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore donelo je odluku o novim cenama, koje će važiti do 21. septembra. Na ovaj način, država je reagovala na rastuće nabavne cene sirovina.

Ovakve promene utiču na troškove prevoza i logistike, što posledično može povećati cene proizvoda i usluga za potrošače. S druge strane, stabilne cene benzina daju određenu predvidivost onima koji koriste vozila na benzin. Poređenjem sa Hrvatskom i Srbijom, vidi se da su regionalna kretanja cena goriva usko povezana sa svetskim trendovima.

Prema saopštenju Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore, potrošači mogu očekivati nove korekcije nakon 21. septembra, u zavisnosti od daljih promena na tržištu.

Novi vetropark povećava ukupni kapacitet kompleksa Čibuk na 312 megavata, snabdevajući 178.800 domaćinstava

Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i finska kompanija Taaleri Energia zvanično su pustile u rad vetropark Čibuk 2 snage 154 megavata. Ovaj projekat nalazi se na teritoriji opštine Kovin, jugoistočno od postojećeg vetroparka Čibuk 1. Ukupna instalirana snaga kompleksa Čibuk sada dostiže 312 megavata, što je dovoljno za snabdevanje oko 178.800 domaćinstava električnom energijom, saopštili su investitori na svečanom otvaranju.

Nova investicija učvršćuje poziciju kompanija Masdar i Taaleri Energia kao vodećih investitora u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji. Prema rečima Mohameda Džamila Al Ramahija, izvršnog direktora kompanije Masdar, vetropark Čibuk 1 zajedno sa Čibukom 2 čini najveće čvorište energije vetra u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. On je naglasio značaj kontinuiranih ulaganja u zelenu energiju i izrazio zahvalnost partnerima i lokalnoj zajednici.

Detalji projekta Čibuk 2 i uticaj na srpsku energetiku

Vetropark Čibuk 2 sastoji se od 22 Nordex vetroturbine i prostire se na površini od oko 4.750 hektara, između sela Bavanište i Mramorak, udaljenih 40 kilometara od Beograda. Tokom izgradnje ovog projekta, koji je započet 2024. godine, angažovano je više od 1.000 ljudi, među kojima je većina bila iz regiona Južnog Banata. Kao rezultat, više od 99 odsto površine i dalje se koristi za poljoprivredu, jer vetropark zauzima samo manji deo zemljišta.

Na godišnjem nivou, vetropark Čibuk 2 omogućava smanjenje emisije ugljen-dioksida za približno 311.200 tona. Osim toga, emisije sumpor-dioksida smanjuju se za 12.700 tona, azotnih oksida za 1.470 tona, a fine prašine za 512 tona, u odnosu na proizvodnju iz termoelektrana na ugalj. Ove ekološke koristi pozicioniraju Čibuk 2 kao važan faktor u tranziciji Srbije ka čistijoj energetici.

Izjave investitora i planovi za razvoj obnovljivih izvora

Generalni direktor Taaleri Energia, Kai Rintala, istakao je da je ovaj projekat deo šire strategije kompanije za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji. Prema njegovim rečima: „Privilegovan sam što sam bio deo ovog putovanja i nadam se da ćemo nastaviti dalje.“ Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu, Dubravka Đedović Handanović, naglasila je da projekti Čibuk 1 i Čibuk 2 čine blizu 25 odsto ukupnog kapaciteta solarnih i vetroelektrana u Srbiji. Njihova proizvodnja može snabdeti blizu 180.000 domaćinstava, što potvrđuje značaj privatnog sektora u energetskom sektoru.

Đedović Handanović je istakla i ambiciozne državne ciljeve: „Cilj je da do 2030. imamo oko 3,5 gigavata iz vetra i solara, odnosno da svaki drugi proizvedeni megavat-sat bude iz čistih izvora.“ Ove investicije deo su šireg trenda, jer je ukupni kapacitet obnovljivih izvora energije u Srbiji porastao sa oko 400 megavata na više od 1,3 gigavata u protekle četiri godine. Tome su doprinele i dve aukcije kroz koje je privučeno blizu 1,5 milijardi evra investicija u 17 novih elektrana ukupne snage 1,2 gigavata.

Značaj vetroparka Čibuk 2 za lokalnu zajednicu i energetsku tranziciju

Pored ekološkog uticaja, vetropark Čibuk 2 donosi i ekonomske koristi za lokalnu zajednicu. Projekat je omogućio otvaranje radnih mesta tokom izgradnje, kao i nastavak korišćenja poljoprivrednih površina. Na ovaj način, razvoj vetroparka doprinosi i održivosti lokalne privrede.

Konačno, uvođenje vetroparka Čibuk 2 na mrežu predstavlja važan korak u ostvarivanju nacionalnih ciljeva u oblasti obnovljivih izvora energije. Srbija nastavlja da jača svoju energetsku bezbednost i diversifikuje izvore energije kroz investicije poput ove. Vetropark Čibuk 2, zajedno sa postojećim kapacitetima, čini srpsko tržište jednim od lidera u regionu Zapadnog Balkana kada je reč o energiji vetra.

Tokom kriza poput 2008. i pandemije, kompanije kao što su Airbnb, Uber i Čita razvile su inovativna rešenja usled nestašice resursa i alternativa.

Najveći svetski biznisi često su nastajali u trenucima velikih ekonomskih padova. Fenomen je posebno uočljiv tokom finansijske krize 2008. godine, kada su tržišta doživela snažan pad, a milioni ljudi ostali bez posla. U isto vreme, pokrenute su kompanije kao što su Instagram, Uber, Airbnb i WhatsApp, koje danas vrede milijarde dolara i trajno su promenile načine na koje ljudi putuju, komuniciraju i iznajmljuju nekretnine.

Najveći svetski biznisi i inovacije iz krize

Finansijska kriza 2008. godine oduzela je mnogima alternativu u tradicionalnom zapošljavanju. Ambiciozni pojedinci, kojima je stabilan posao u bankama ili konsultantskim kućama postao nedostižan, okrenuli su se preduzetništvu. To nije bio rezultat romantizovane slike o patnji, već realnog pritiska i potrebe za inovacijom kada nestane mogućnost čekanja boljih vremena. Airbnb je nastao iz nužde, kada osnivači nisu imali novac za kiriju, pa su iznajmili dušeke u svom stanu tokom jedne konferencije. Taj pristup rešavanju problema, kada su resursi ograničeni i svaka odluka mora imati smisao, postao je osnova za razvoj biznisa koji su promenili tržište.

Preokret industrija tokom ekonomskih padova

U istočnom Kentakiju, dvojica bivših rudara, Rasti Džastis i Lin Pariš, suočili su se sa gašenjem rudarske industrije. Umesto tradicionalnih rešenja, osnovali su Bit Sors, kompaniju koja je bivše rudare obučila za programere. Time su pokazali da logičko razmišljanje i rad pod pritiskom mogu biti konkurentska prednost i van tradicionalnih sektora. S druge strane, tokom pandemije kovida 19, aplikacija Čita iz San Franciska izgubila je 80 odsto prihoda kada su restorani zatvoreni. Međutim, tim je brzo prilagodio model poslovanja, omogućivši korisnicima da naručuju robu direktno od veletrgovaca, koristeći postojeću infrastrukturu. Kao rezultat, u aprilu 2020. godine Čita je prikupila investiciju od 36 miliona dolara, a ukupni kapital od osnivanja premašio je 66 miliona dolara.

Fleksibilnost i otpornost kao osnova uspeha

Tokom kriza, najveći svetski biznisi pokazuju da su fleksibilnost i sposobnost brzih promena ključne za opstanak. Na primer, bolnica Vorington i Holton u Engleskoj je u uslovima nestašice respiratora prilagodila aparate za apneju u snu za lečenje pacijenata obolelih od kovida, što je dovelo do značajnog smanjenja smrtnosti u poređenju sa drugim bolnicama u regionu. Takvi primeri ukazuju da ograničeni resursi i pritisak mogu pokrenuti inovacije koje traju decenijama i menjaju čitave sektore. Najveći svetski biznisi, nastali iz krize, često postaju lideri u svojim industrijama upravo zato što su razvijeni u uslovima kada nema alternative i kada je nužna brza prilagodljivost.