Poljoprivreda pretrpela gubitke od 10 milijardi evra od 2000. godine, samo 10 do 13 odsto proizvođača osigurano uprkos subvencijama
Kompanije u Srbiji suočavaju se sa sve izraženijim rizicima koji utiču na njihovu stabilnost i profitabilnost, dok tržište osiguranja ne prati u potpunosti rast tih rizika, pokazuju zvanični podaci i analize industrije. Prema izjavama Zorana Blagojevića, predsednika Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja, sajber napadi su trenutno najveća pretnja za poslovanje kompanija u svetu i Srbiji, posebno usled digitalizacije i sve šireg korišćenja informacionih tehnologija. Svaki napad ili tehnička greška na digitalne sisteme može izazvati potpunu obustavu proizvodnje, logistike ili finansijskih procesa.
Na drugom mestu po značaju nalaze se klimatske promene i prirodne nepogode, koje posebno pogađaju centralnu, zapadnu i južnu Srbiju. Najveće štete prouzrokuju bujične poplave, pri čemu materijalna šteta često nije jedini problem – sekundarna šteta, poput prekida proizvodnje i kašnjenja u isporukama, može višestruko premašiti direktne gubitke. Blagojević podseća na primer iz 2014. godine, kada je poplava u Obrenovcu izazvala prekid rada termoelektrane i velike finansijske gubitke, iako materijalna šteta nije bila velika.
Treći ključni rizik predstavljaju geopolitički i politički faktori, koji utiču na međunarodne lance snabdevanja i finansijske tokove. Nestabilnost u svetu, kao što su događaji na Bliskom istoku ili poremećaji u Dubaiju, mogu iznenada ugroziti poverenje i sigurnost kompanija, čak i kada domaći subjekti nisu direktno odgovorni za probleme dobavljača iz inostranstva.
Tržište osiguranja u Srbiji beleži blagi rast, ali on nije proporcionalan povećanju rizika. Dok globalne kompanije koje posluju u Srbiji integrišu politiku osiguranja na nivou korporacija, segment malih i srednjih preduzeća i dalje je slabo osiguran. Ova preduzeća su najranjivija jer teško mogu samostalno da premoste veće štete, pa je osiguranje od ključnog značaja za njihov opstanak. Takođe, primećuje se rast svesti o osiguranju zaposlenih i dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju u ovom segmentu.
Poljoprivreda je sektor najizloženiji rizicima: od 2000. godine, procenjuje se da je Srbija pretrpela štete od prirodnih nepogoda u iznosu od oko 10 milijardi evra, najviše zbog suše. Ipak, samo 10 do 13 odsto poljoprivrednika ugovara osiguranje i pored državnih subvencija, što ukazuje na potrebu za dodatnim edukativnim aktivnostima industrije osiguranja.
Klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet prirodnih nepogoda u svim regionima Srbije, od poplava i oluja do visokih snegova. Blagojević naglašava da je zadatak osiguravajućih kuća da finansijski pomognu ljudima i kompanijama nakon katastrofa, a ne da koriste strah kao glavni motiv za ugovaranje polisa. Kao primer navodi poplave u Obrenovcu 2014. godine, kada su građani sa policom osiguranja brže dobili sredstva za obnovu imovine.
Usled složenih i rastućih rizika, očekuje se da tržište osiguranja u narednom periodu pojača edukaciju i motivaciju građana i privrede za ugovaranje polisa, posebno u najranjivijim sektorima kao što je poljoprivreda. Kompanije moraju prilagoditi svoje strategije i prepoznati značaj osiguranja kao ključnog alata za dugoročnu održivost u savremenom poslovnom okruženju.
