Administracija Donalda Trampa primenjuje nove dažbine na uvoz iz Evropske unije i drugih partnera, izuzimajući naftu, gas i proizvode obuhvaćene USMCA sporazumom
Sjedinjene Američke Države uvode carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 trgovinskih partnera, uključujući i Evropsku uniju, saopštili su zvaničnici administracije predsednika Donalda Trampa. Nove carine primenjuju se od sutra zbog, kako navode, nedovoljnog sprovođenja zabrana prinudnog rada u tim državama. Ova mera dolazi u trenutku kada ističe privremena globalna carina od 10 odsto, koja je bila na snazi 150 dana nakon što je Vrhovni sud SAD poništio prethodno uvedene recipročne dažbine od 10 do 50 odsto.
Detalji novih američkih carina na uvoz
Carine se odnose na gotovo sav američki uvoz, ali izuzimaju naftu, gas, đubrivo i pojedine prehrambene proizvode. Osim toga, proizvodi koji su već obuhvaćeni carinama iz razloga nacionalne bezbednosti, poput automobila, čelika, aluminijuma i bakra, neće biti dodatno opterećeni. Roba koja ispunjava uslove USMCA sporazuma (SAD-Meksiko-Kanada) takođe je izuzeta zbog snažno povezanih proizvodnih lanaca u Severnoj Americi.
Razlozi za carine i podela stopa
Prema zvaničnicima Bele kuće, SAD primenjuju najstrože zabrane uvoza robe proizvedene prinudnim radom i doslednije ih sprovode od drugih zemalja. Zbog toga američki proizvođači, prema njihovoj oceni, trpe konkurentski pritisak. Sjedinjene Države će, u skladu sa novom politikom, oporezovati uvoz iz zemalja sa odgovarajućim zakonima protiv prinudnog rada po stopi od 10 odsto. Roba iz država čiji propisi nisu dovoljno strogi biće opterećena carinom od 12,5 odsto. Između ostalih, Indija je u međuvremenu uvela nove mere protiv prinudnog rada, zbog čega će njeni izvoznici plaćati nižu stopu carine.
Budžetski i trgovinski kontekst
Prethodne carine, koje su prošle godine uvedene na osnovu zakona o vanrednim ovlašćenjima radi smanjenja trgovinskog deficita, imale su značajan uticaj na američki budžet. Zbog delimičnog ukidanja tih dažbina, Sjedinjene Države suočavaju se sa ozbiljnim problemima budžetskog deficita. Iako se nove mere uvode u trenutku isteka prethodnih carina, zvaničnici ističu da nisu zamena za njih, već dodatak politici suzbijanja prinudnog rada u globalnim lancima snabdevanja.
Politički i ekonomski značaj novih mera
Američki Kongres, uključujući i demokrate i republikance, godinama zahteva uklanjanje prinudnog rada iz međunarodnih tokova robe. Zvaničnici naglašavaju da će predsednik Donald Tramp koristiti sve dostupne alate, uključujući carine, za sprovođenje trgovinske politike. Nafta, gas i proizvodi iz USMCA zone ostaju izuzeti kako bi se očuvala stabilnost severnoameričkih proizvodnih lanaca. Kao rezultat, nova podela carinskih stopa za 60 trgovinskih partnera predstavlja nastavak američke politike usmerene na zaštitu domaće industrije i ljudskih prava u međunarodnoj trgovini.
