Predložene izmene zakona preciziraju poreska oslobođenja, status malih obveznika i poljoprivrednika, kao i nova pravila za izlazak iz PDV sistema

Izmene za PDV obveznike donose ključne novosti u poreskoj regulativi, a prag za ulazak u sistem ostaje osam miliona dinara ukupnog prometa u 12 meseci. Predložene promene stupaju na snagu od 2027. godine i obuhvataju preciznija poreska oslobođenja, izmene perioda članstva u sistemu i posebna pravila za poljoprivrednike, prema informacijama iz predloga zakona. Poreska oslobođenja i dalje obuhvataju promet novca, kapitala, kredita, depozita, hartija od vrednosti, investicione fondove, dobrovoljne penzijske fondove, virtuelne valute i njihovu zamenu za novac u skladu sa propisima o digitalnoj imovini.

Preciziranje poreskih oslobođenja i nova definicija usluga

Najveći deo postojećih poreskih oslobođenja ostaje nepromenjen. Međutim, predlog uvodi precizniju definiciju: oslobođenje od PDV-a za poštanske usluge odnosi se isključivo na univerzalne poštanske usluge i isporuke dobara povezane sa tim uslugama koje pruža javni poštanski operator. Osim toga, bez obračuna PDV-a i dalje ostaju promet zemljišta, zakup zemljišta, određeni promet objekata, usluge osiguranja, zakup stanova za stambene potrebe, kao i obrazovanje, zdravstvene i socijalne usluge, kultura, nauka, igre na sreću i pojedine sportske aktivnosti neprofitnih organizacija. Poresko oslobođenje se ne može primeniti na promet dobara za koja je obveznik imao pravo na delimičan odbitak prethodnog poreza.

Pravila za male obveznike i trajanje članstva u sistemu

Prag za ulazak u PDV sistem ostaje osam miliona dinara ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci ili procenjenog prometa za narednu godinu za novoosnovane firme. Međutim, menja se minimalni period obaveznog ostanka u sistemu za dobrovoljne obveznike: umesto dosadašnje dve godine, predviđa se da obveznik ostane tokom tekuće i naredne kalendarske godine. Tek po isteku tog perioda može podneti zahtev za izlazak iz sistema. U ukupni promet se, kao i do sada, ne uključuje promet opreme i objekata namenjenih delatnosti, ali sada jasno stoji da se ne uračunavaju ni ulaganja u objekte za obavljanje delatnosti za koja se naplaćuje naknada.

Izmene propisa za poljoprivrednike i novi obrasci

Nova pravila odnose se i na poljoprivrednike. Pravo na PDV nadoknadu zadržavaju fizička lica koja su vlasnici, zakupci ili korisnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i nosioci ili članovi registrovanih gazdinstava. Kada poljoprivrednik prometuje robu ili usluge obvezniku PDV-a, obveznik obračunava PDV nadoknadu od osam odsto vrednosti isporuke i iznos isplaćuje poljoprivredniku na tekući račun ili račun štednje. Ako se vrednost isporuke kasnije promeni, izdaje se nova priznanica za povećanje, odnosno dokument o umanjenju za smanjenje vrednosti. Prag za obavezan ulazak u PDV sistem za poljoprivrednike takođe ostaje osam miliona dinara. Oni ispod tog limita ne obračunavaju PDV, ne iskazuju ga u računima i nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza. Period ostanka u sistemu za dobrovoljno prijavljene poljoprivrednike sada je identičan kao za male obveznike – tokom tekuće i naredne kalendarske godine.

Regulatorne novine i poreski periodi

Novina je i da nadležni registar neće moći da izbriše pravno lice bez potvrde Poreske uprave o prethodnom brisanju iz PDV evidencije. Ministar finansija propisuje obrasce za registraciju, brisanje i potvrde iz PDV evidencije. Pravila o poreskim periodima ostaju ista – obveznici sa prometom većim od 50 miliona dinara imaju mesečni obračun, a ispod tog praga tromesečni. Preciziran je prelazak između perioda kada se promet promeni. Obveznici koji dobrovoljno pređu sa tromesečnog na mesečni obračun moraju ostati u tom režimu do kraja naredne kalendarske godine.

Širi značaj izmena za privredu

Ove izmene predstavljaju deo napora za usklađivanje poreskog sistema sa savremenom praksom i potrebama privrede. Jasnije definicije i pojednostavljena pravila mogu doprineti većoj pravnoj sigurnosti za privredne subjekte, dok stabilan prag za ulazak u PDV sistem olakšava planiranje, posebno za mala preduzeća i poljoprivrednike. Pored toga, preciznija pravila o trajanjima statusa i regulaciji evidencije jačaju transparentnost i efikasnost poreske administracije.

Afrička kuga svinja potvrđena na 734 gazdinstva u Srbiji, najviše pogođeni Mačvanski i Sremski okrug

Afrička kuga svinja izazvala je vanrednu situaciju u devet opština u Srbiji, nakon što je do sada eutanazirano ili uginulo 30.000 svinja. Ovu informaciju potvrdio je dr Boban Đurić iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, naglasivši da je bolest registrovana u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta, na ukupno 734 gazdinstva.

Žarišta i geografska rasprostranjenost afričke kuge svinja

Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja zabeležen je u Mačvanskom, Kolubarskom, Sremskom i Južnobačkom okrugu, kao i u opštini Žabalj. Zbog toga su lokalne samouprave u devet opština proglasile vanrednu situaciju. Takva odluka omogućava bržu i efikasniju reakciju veterinarskih službi, posebno u segmentu neškodljivog uklanjanja leševa i sprovođenja biosigurnosnih mera. Prema Đurićevim rečima, virus afričke kuge svinja je izuzetno otporan u spoljnoj sredini. Dovoljna je mikročestica da se zaraza proširi, što znatno otežava kontrolu i suzbijanje bolesti.

Biosigurnost i preporuke za uzgajivače

Zbog toga je sprovođenje biosigurnosnih mera prioritet. One podrazumevaju postavljanje dezinfekcionih barijera na ulazu u objekte, kao i obaveznu dezinfekciju odeće, obuće i vozila. Đurić je naglasio važnost smanjenja kontakta sa gazdinstvima i prijemčivim životinjama, jer se virus ne prenosi na ljude niti na druge vrste stoke. Međutim, cirkuliše među divljim i domaćim svinjama. Lovci i osobe koje borave u prirodi mogu nenamerno preneti virus odećom i obućom.

Koordinacija institucija i uticaj na stočarski sektor

Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, istakao je da se broj novih žarišta afričke kuge svinja smanjuje. On je naglasio da je neophodno potpuno jedinstvo svih nadležnih institucija i dosledno sprovođenje propisanih mera. „Afrička kuga svinja ne može da se suzbija samo radom Uprave za veterinu i Ministarstva poljoprivrede. U ovaj posao moraju biti uključene sve institucije, od nacionalnog, regionalnih i lokalnih kriznih centara, preko policije i Vojske Srbije, do lokalnih samouprava. Samo dobrom koordinacijom možemo brzo reagovati i smanjiti štetu“, izjavio je Glamočić. Ministarstvo je podsetilo da Pravilnik o utvrđivanju Plana upravljanja kriznim situacijama iz 2015. godine jasno određuje nadležnosti svih institucija. Nacionalni, regionalni i lokalni krizni centri moraju svakodnevno koordinisati aktivnosti, razmenjivati informacije i omogućiti pravovremeno sprovođenje svih veterinarsko-sanitarnih mera.

Ekonomskie posledice i potencijalna stabilizacija

Eutanazija i uginuće 30.000 svinja značajno utiču na stočarski sektor Srbije. Osim direktne štete za uzgajivače, postoji i indirektan uticaj na tržište svinjskog mesa i lanac snabdevanja. Ipak, nadležni očekuju smirivanje situacije jer su preduzete maksimalno rigorozne mere. Apeluje se na sve uzgajivače da poštuju biosigurnosne procedure. Kao rezultat toga, širenje afričke kuge svinja trebalo bi biti pod kontrolom. U narednom periodu, efikasna koordinacija i dosledno sprovođenje mera biće ključni za oporavak sektora i smanjenje ekonomskih posledica.

Fabrike iz Sijalkota godišnje isporuče do 50 miliona lopti, čuvajući devizne rezerve Pakistana u uslovima ekonomske krize

Pakistan sa oko 1.000 fabrika i više od 60.000 radnika proizvodi čak 70% fudbalskih lopti na svetu. Grad Sijalkot postao je svetski centar za izvoz ovog proizvoda, sa godišnjom proizvodnjom između 40 i 50 miliona komada. Ovaj podatak potvrđuje dominantnu poziciju pakistanskog sektora sportske opreme na globalnom tržištu.

Pakistanski sektor sportske opreme i svetska dominacija

Proizvođači iz Sijalkota snabdevaju najvažnije fudbalske događaje, uključujući FIFA turnire i UEFA Ligu šampiona. U fabrici Forward Sports, osnovanoj 1991. godine, danas se godišnje proizvodi oko 20,5 miliona lopti. Ova kompanija je, zahvaljujući saradnji sa Adidasom, proizvela i zvaničnu loptu za Svetsko prvenstvo 2026. godine. Sijalkot, industrijski grad sa oko milion stanovnika u provinciji Pendžab, ima globalni monopol nad proizvodnjom fudbalskih lopti.

Koren ove industrije seže u kasni 19. vek, kada su britanski vojnici zatražili popravku lopte od lokalnog zanatlije. To je bio početak razvoja snažnog industrijskog sektora u regionu. Nakon podele Indije 1947. godine, lokalni preduzetnici su zadržali kontakte sa zapadnim kupcima i proširili poslovanje.

Proces proizvodnje i inovacije u Sijalkotu

Tipična fudbalska lopta iz Pakistana sastoji se od 32 panela i čak 690 šavova. Većina proizvodnje i dalje se oslanja na ručni rad, što garantuje visok kvalitet. Iskusnom radniku je potrebno oko tri sata za izradu jedne lopte, a tokom smene uspe da napravi tri do četiri lopte. Materijali za izradu dolaze iz Kine, Južne Koreje i Japana, u zavisnosti od kvaliteta lopte.

Savremena proizvodnja donela je proces termičkog lepljenja, gde se paneli spajaju pod visokom temperaturom i pritiskom. Ova tehnologija omogućava duže zadržavanje oblika i bolju otpornost na vlagu. Forward Sports je lider u ovoj oblasti i uspešno parira konkurenciji iz Kine i Indije.

Pakistanski sektor sportske opreme podržava deviznu stabilnost

U trenutku kada Pakistan ima ozbiljne ekonomske izazove, uključujući trgovinski deficit i manjak stranih investicija, izvoz fudbalskih lopti iz Sijalkota osigurava devizne prihode. Zahvaljujući ovom sektoru, Pakistan održava stabilnost deviznih rezervi i podržava zapošljavanje velikog broja radnika.

Iako profesionalna lopta u Evropi košta više od mesečne plate radnika koji je izradio, pakistanske fabrike ostaju ključni dobavljači za najveće svetske sportske događaje. Kontrola kvaliteta je rigorozna – svaka lopta prolazi laboratorijska testiranja, a fabrike poseduju visoke polise osiguranja. Na taj način, industrija iz Sijalkota čini neizostavan deo globalnog fudbalskog ekosistema.