Administracija Donalda Trampa primenjuje nove dažbine na uvoz iz Evropske unije i drugih partnera, izuzimajući naftu, gas i proizvode obuhvaćene USMCA sporazumom

Sjedinjene Američke Države uvode carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 trgovinskih partnera, uključujući i Evropsku uniju, saopštili su zvaničnici administracije predsednika Donalda Trampa. Nove carine primenjuju se od sutra zbog, kako navode, nedovoljnog sprovođenja zabrana prinudnog rada u tim državama. Ova mera dolazi u trenutku kada ističe privremena globalna carina od 10 odsto, koja je bila na snazi 150 dana nakon što je Vrhovni sud SAD poništio prethodno uvedene recipročne dažbine od 10 do 50 odsto.

Detalji novih američkih carina na uvoz

Carine se odnose na gotovo sav američki uvoz, ali izuzimaju naftu, gas, đubrivo i pojedine prehrambene proizvode. Osim toga, proizvodi koji su već obuhvaćeni carinama iz razloga nacionalne bezbednosti, poput automobila, čelika, aluminijuma i bakra, neće biti dodatno opterećeni. Roba koja ispunjava uslove USMCA sporazuma (SAD-Meksiko-Kanada) takođe je izuzeta zbog snažno povezanih proizvodnih lanaca u Severnoj Americi.

Razlozi za carine i podela stopa

Prema zvaničnicima Bele kuće, SAD primenjuju najstrože zabrane uvoza robe proizvedene prinudnim radom i doslednije ih sprovode od drugih zemalja. Zbog toga američki proizvođači, prema njihovoj oceni, trpe konkurentski pritisak. Sjedinjene Države će, u skladu sa novom politikom, oporezovati uvoz iz zemalja sa odgovarajućim zakonima protiv prinudnog rada po stopi od 10 odsto. Roba iz država čiji propisi nisu dovoljno strogi biće opterećena carinom od 12,5 odsto. Između ostalih, Indija je u međuvremenu uvela nove mere protiv prinudnog rada, zbog čega će njeni izvoznici plaćati nižu stopu carine.

Budžetski i trgovinski kontekst

Prethodne carine, koje su prošle godine uvedene na osnovu zakona o vanrednim ovlašćenjima radi smanjenja trgovinskog deficita, imale su značajan uticaj na američki budžet. Zbog delimičnog ukidanja tih dažbina, Sjedinjene Države suočavaju se sa ozbiljnim problemima budžetskog deficita. Iako se nove mere uvode u trenutku isteka prethodnih carina, zvaničnici ističu da nisu zamena za njih, već dodatak politici suzbijanja prinudnog rada u globalnim lancima snabdevanja.

Politički i ekonomski značaj novih mera

Američki Kongres, uključujući i demokrate i republikance, godinama zahteva uklanjanje prinudnog rada iz međunarodnih tokova robe. Zvaničnici naglašavaju da će predsednik Donald Tramp koristiti sve dostupne alate, uključujući carine, za sprovođenje trgovinske politike. Nafta, gas i proizvodi iz USMCA zone ostaju izuzeti kako bi se očuvala stabilnost severnoameričkih proizvodnih lanaca. Kao rezultat, nova podela carinskih stopa za 60 trgovinskih partnera predstavlja nastavak američke politike usmerene na zaštitu domaće industrije i ljudskih prava u međunarodnoj trgovini.

Afrička kuga svinja potvrđena na 734 gazdinstva u Srbiji, najviše pogođeni Mačvanski i Sremski okrug

Afrička kuga svinja izazvala je vanrednu situaciju u devet opština u Srbiji, nakon što je do sada eutanazirano ili uginulo 30.000 svinja. Ovu informaciju potvrdio je dr Boban Đurić iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, naglasivši da je bolest registrovana u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta, na ukupno 734 gazdinstva.

Žarišta i geografska rasprostranjenost afričke kuge svinja

Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja zabeležen je u Mačvanskom, Kolubarskom, Sremskom i Južnobačkom okrugu, kao i u opštini Žabalj. Zbog toga su lokalne samouprave u devet opština proglasile vanrednu situaciju. Takva odluka omogućava bržu i efikasniju reakciju veterinarskih službi, posebno u segmentu neškodljivog uklanjanja leševa i sprovođenja biosigurnosnih mera. Prema Đurićevim rečima, virus afričke kuge svinja je izuzetno otporan u spoljnoj sredini. Dovoljna je mikročestica da se zaraza proširi, što znatno otežava kontrolu i suzbijanje bolesti.

Biosigurnost i preporuke za uzgajivače

Zbog toga je sprovođenje biosigurnosnih mera prioritet. One podrazumevaju postavljanje dezinfekcionih barijera na ulazu u objekte, kao i obaveznu dezinfekciju odeće, obuće i vozila. Đurić je naglasio važnost smanjenja kontakta sa gazdinstvima i prijemčivim životinjama, jer se virus ne prenosi na ljude niti na druge vrste stoke. Međutim, cirkuliše među divljim i domaćim svinjama. Lovci i osobe koje borave u prirodi mogu nenamerno preneti virus odećom i obućom.

Koordinacija institucija i uticaj na stočarski sektor

Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, istakao je da se broj novih žarišta afričke kuge svinja smanjuje. On je naglasio da je neophodno potpuno jedinstvo svih nadležnih institucija i dosledno sprovođenje propisanih mera. „Afrička kuga svinja ne može da se suzbija samo radom Uprave za veterinu i Ministarstva poljoprivrede. U ovaj posao moraju biti uključene sve institucije, od nacionalnog, regionalnih i lokalnih kriznih centara, preko policije i Vojske Srbije, do lokalnih samouprava. Samo dobrom koordinacijom možemo brzo reagovati i smanjiti štetu“, izjavio je Glamočić. Ministarstvo je podsetilo da Pravilnik o utvrđivanju Plana upravljanja kriznim situacijama iz 2015. godine jasno određuje nadležnosti svih institucija. Nacionalni, regionalni i lokalni krizni centri moraju svakodnevno koordinisati aktivnosti, razmenjivati informacije i omogućiti pravovremeno sprovođenje svih veterinarsko-sanitarnih mera.

Ekonomskie posledice i potencijalna stabilizacija

Eutanazija i uginuće 30.000 svinja značajno utiču na stočarski sektor Srbije. Osim direktne štete za uzgajivače, postoji i indirektan uticaj na tržište svinjskog mesa i lanac snabdevanja. Ipak, nadležni očekuju smirivanje situacije jer su preduzete maksimalno rigorozne mere. Apeluje se na sve uzgajivače da poštuju biosigurnosne procedure. Kao rezultat toga, širenje afričke kuge svinja trebalo bi biti pod kontrolom. U narednom periodu, efikasna koordinacija i dosledno sprovođenje mera biće ključni za oporavak sektora i smanjenje ekonomskih posledica.

Fabrike iz Sijalkota godišnje isporuče do 50 miliona lopti, čuvajući devizne rezerve Pakistana u uslovima ekonomske krize

Pakistan sa oko 1.000 fabrika i više od 60.000 radnika proizvodi čak 70% fudbalskih lopti na svetu. Grad Sijalkot postao je svetski centar za izvoz ovog proizvoda, sa godišnjom proizvodnjom između 40 i 50 miliona komada. Ovaj podatak potvrđuje dominantnu poziciju pakistanskog sektora sportske opreme na globalnom tržištu.

Pakistanski sektor sportske opreme i svetska dominacija

Proizvođači iz Sijalkota snabdevaju najvažnije fudbalske događaje, uključujući FIFA turnire i UEFA Ligu šampiona. U fabrici Forward Sports, osnovanoj 1991. godine, danas se godišnje proizvodi oko 20,5 miliona lopti. Ova kompanija je, zahvaljujući saradnji sa Adidasom, proizvela i zvaničnu loptu za Svetsko prvenstvo 2026. godine. Sijalkot, industrijski grad sa oko milion stanovnika u provinciji Pendžab, ima globalni monopol nad proizvodnjom fudbalskih lopti.

Koren ove industrije seže u kasni 19. vek, kada su britanski vojnici zatražili popravku lopte od lokalnog zanatlije. To je bio početak razvoja snažnog industrijskog sektora u regionu. Nakon podele Indije 1947. godine, lokalni preduzetnici su zadržali kontakte sa zapadnim kupcima i proširili poslovanje.

Proces proizvodnje i inovacije u Sijalkotu

Tipična fudbalska lopta iz Pakistana sastoji se od 32 panela i čak 690 šavova. Većina proizvodnje i dalje se oslanja na ručni rad, što garantuje visok kvalitet. Iskusnom radniku je potrebno oko tri sata za izradu jedne lopte, a tokom smene uspe da napravi tri do četiri lopte. Materijali za izradu dolaze iz Kine, Južne Koreje i Japana, u zavisnosti od kvaliteta lopte.

Savremena proizvodnja donela je proces termičkog lepljenja, gde se paneli spajaju pod visokom temperaturom i pritiskom. Ova tehnologija omogućava duže zadržavanje oblika i bolju otpornost na vlagu. Forward Sports je lider u ovoj oblasti i uspešno parira konkurenciji iz Kine i Indije.

Pakistanski sektor sportske opreme podržava deviznu stabilnost

U trenutku kada Pakistan ima ozbiljne ekonomske izazove, uključujući trgovinski deficit i manjak stranih investicija, izvoz fudbalskih lopti iz Sijalkota osigurava devizne prihode. Zahvaljujući ovom sektoru, Pakistan održava stabilnost deviznih rezervi i podržava zapošljavanje velikog broja radnika.

Iako profesionalna lopta u Evropi košta više od mesečne plate radnika koji je izradio, pakistanske fabrike ostaju ključni dobavljači za najveće svetske sportske događaje. Kontrola kvaliteta je rigorozna – svaka lopta prolazi laboratorijska testiranja, a fabrike poseduju visoke polise osiguranja. Na taj način, industrija iz Sijalkota čini neizostavan deo globalnog fudbalskog ekosistema.