Od 1. avgusta 2026. doplate za lekove niže su do 40 procenata, država ulaže 12,3 milijarde dinara u olakšice

Vlada Srbije od 1. avgusta 2026. godine sprovodi meru kojom se doplate za lekove smanjuju do 40 procenata za oko 2,5 miliona građana. Ova promena, koja pokriva 99,6 odsto lekova sa doplatom na tržištu, deo je paketa vrednog 12,3 milijarde dinara. Paket predviđa 8,5 milijardi dinara za privremenu meru u trajanju od 12 meseci i 3,8 milijardi dinara za trajnu meru, sa ciljem da država preuzme deo troškova za lekove na recept.

Građani koji su do sada doplaćivali 15 do 45 odsto za lekove sada će plaćati 10 odsto, dok će oni koji su imali doplatu od 50 do 90 odsto imati smanjenje doplate za 40 procenata. Na taj način, doplate za lekove biće u rasponu od 10 do 50 odsto, umesto dosadašnjih 10 do 90 odsto. Mera obuhvata 742 leka i direktno utiče na troškove 2,5 miliona građana, koji će sada plaćati manje za svoje terapije.

Smanjenje doplata za lekove i ekonomske posledice

Prema podacima iz zvanične prezentacije, najčešći iznosi smanjenja doplate za pakovanje leka kreću se od 100 do 500 dinara. Na primer, klindamicin je do sada koštao 226 dinara, a sada će biti 75 dinara. Hemomicin je sa 184 dinara snižen na 92 dinara, dok je levoksa sa 369 dinara smanjen na 92 dinara. Kapi za oči, koje su iznosile 635 dinara, sada će koštati 181 dinar. Nolpaza je snižena sa 195 na 97 dinara, pulmikort pumpica za astmu sa 320 na 91 dinar, a panklav antibiotik sa 260 na 71 dinar.

Ova mera ima za cilj da olakša pristup terapiji velikom broju građana, naročito onima sa hroničnim bolestima i manjim primanjima. Kao rezultat, očekuje se smanjenje finansijskog opterećenja domaćinstava na godišnjem nivou. S druge strane, država preuzima deo troškova kroz budžetska izdvajanja, što može uticati na fiskalnu ravnotežu, ali i doprineti boljoj zdravstvenoj zaštiti stanovništva.

Nove terapije na recept i izjave zvaničnika

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izjavio je da će od 1. avgusta određeni broj lekova biti znatno jeftiniji, dok će nova grupa lekova pojeftiniti od 15. avgusta. On je najavio obilazak lokalnih apoteka i istakao da će odgovorni biti kažnjeni ako ne budu poštovali dogovor o pojeftinjenju. „Klindamicin 226 dinara je koštao, 75 dinara će da košta. Hemomicin 184 dinara, 92 dinara će da košta. Levoksa je antibiotik, 369 dinara je, koštaće 92 dinara samo. Kapi za oči 635 dinara su koštale, koštaće 181 dinar samo u apoteci. Nolpaza je bila 195 dinara, biće sada 97 dinara. Pulmikort, pumpica za astmu, koštala je 320 dinara, sada će 91 dinar da košta. Panklav antibiotik, 260 dinara, a sada će biti 71 dinar“, naveo je Vučić.

Pored toga, novi lekovi za srčanu insuficijenciju i zgrušavanje krvi ulaze na listu lekova na recept. Ti lekovi su do sada koštali između 2.500 i 4.500 dinara, a sada će biti od 1.650 do 1.800 dinara. Lekovi protiv zgrušavanja krvi, koji su bili od 1.700 do 6.000 dinara, sada će biti dostupni po ceni od 750 do 1.100 dinara.

Širi kontekst i uticaj na farmaceutski sektor

Ova reforma deo je šireg nastojanja Vlade Srbije da unapredi dostupnost zdravstvene zaštite. Država nastavlja ulaganja u lečenje retkih bolesti, razvoj mobilnih ambulanti i preventivne preglede. Pre svega, život i zdravlje građana ostaju prioritet, dok je finansijska održivost mera predmet kontinuiranog praćenja. S obzirom na širok obuhvat, smanjenje doplata za lekove može uticati na celokupni farmaceutski sektor, povećavajući promet u apotekama i olakšavajući pristup terapijama za najugroženije grupe stanovništva.

Plovni put kroz Srbiju pogođen rekordno niskom vodom, ugroženi su turizam, trgovina i proizvodnja električne energije

Dunav beleži najniži vodostaj u poslednjih više od jednog veka, što je direktno uticalo na rečni saobraćaj kroz Srbiju. Prema rečima Vladice Zdravkovića, kapetana rečne plovidbe, nautički turizam je praktično zaustavljen, dok je transport robe značajno smanjen zbog rizika od nasukavanja brodova. Ova situacija posebno pogađa oblasti oko Apatina, Bezdana i Bogojeva, gde su plovni putevi zbog plićaka i prepreka postali nesigurni.

Najniži vodostaj Dunava i posledice za privredu

Trenutni vodostaj Dunava gotovo dostiže rekord iz 1909. godine, kada je kod Bezdana izmeren nivo za 20 centimetara niži od sadašnjeg. Zdravković ističe da ovaj nivo vode nije zapamćen u životima savremenih rečnih radnika. Kao rezultat, putnički brodovi više ne pristaju u Beogradu, a trgovinska mornarica radi sa smanjenim kapacitetima. Postoji opasnost od daljih restrikcija, koje bi mogle da utiču na potrošnju vode u domaćinstvima, s obzirom da su pojedini gradovi već uveli ograničenja. Osim toga, smanjeni dotok vode ugrožava rad Elektroprivrede Srbije, jer manjak padavina utiče na hidroenergetske sisteme i proizvodnju struje.

Uticaj na transport, energetiku i širu privredu

Niski vodostaj Dunava ne utiče samo na turizam i transport, već ima šire ekonomske posledice. Zbog otežane plovidbe, rečni transport robe, koji je ključan za izvoz i snabdevanje domaćeg tržišta, suočava se sa kašnjenjima i povećanim troškovima. Uporedo sa tim, hidroelektrane rade sa smanjenom efikasnošću, što može povećati pritisak na druge izvore električne energije i troškove za privredu i građane. Zdravković naglašava da trenutna situacija može biti iskorišćena za čišćenje i uređenje rečnih korita, posebno kritičnih tačaka poput mesta kod Prahova, gde se još nalaze brodovi potopljeni tokom Drugog svetskog rata. Ovi radovi mogu dugoročno poboljšati bezbednost plovidbe i smanjiti rizik od sličnih problema u budućnosti.

Izjave i mere štednje u uslovima niskog vodostaja

„Putnički brodovi ne dolaze u Beograd, a trgovačka mornarica je smanjila kapacitete, pošto postoji mogućnost nasukavanja. U našim životima ovo jeste najniži vodostaj koji pamtimo, ali je 1909. godine u Bezdanu zabeležen vodostaj za oko 20 centimetara niži. Dakle, približavamo se tom rekordu“, izjavio je Vladica Zdravković. On dodaje da ne isključuje mogućnost daljih restrikcija, uključujući ograničenja potrošnje vode, kao što su već uvedena u nekim gradovima. „Nije trenutak za zalivanje bašti, dvorišta i vrtova. Moraćemo da preduzmemo mere štednje u trenutnoj situaciji, jer nam priroda to nalaže“, istakao je Zdravković.

Perspektiva i istorijski značaj

S obzirom na to da se padavine očekuju tek krajem avgusta, situacija može dodatno komplikovati rad hidroelektrana i snabdevanje vodom. Ovakav nizak vodostaj Dunava retko se beleži, a posledice su višestruke — od zastoja u turizmu do smanjenja izvoza i poremećaja u energetskom sektoru. Dugoročno gledano, ovakve situacije ukazuju na potrebu za sistemskim planiranjem upravljanja rečnim saobraćajem i održivim korišćenjem prirodnih resursa. Efikasnije upravljanje koritima reke i preventivno čišćenje mogu smanjiti ekonomske gubitke i povećati otpornost privrede na klimatske promene.

U drugom kvartalu 2026. broj zaposlenih iznosio 2.355.940, jug i istok Srbije beleže najveći pad zbog zatvaranja fabrika

Republički zavod za statistiku objavio je da je broj zaposlenih u Srbiji u drugom kvartalu 2026. godine iznosio 2.355.940. To predstavlja pad od 0,6 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ključni faktor je pad zaposlenosti u sektoru individualnih poljoprivrednika, ali i negativan trend na regionalnom nivou.

Broj zaposlenih u Srbiji po regionima

Od ukupnog broja zaposlenih, u pravnim licima radilo je 1.884.765 osoba. Preduzetnika, lica zaposlenih kod njih i onih koji samostalno obavljaju delatnost bilo je 428.550. Registrovani individualni poljoprivrednici činili su 42.625 zaposlenih, što je za 7,8 odsto manje nego u drugom kvartalu 2025. godine. Kao rezultat, broj zaposlenih u Srbiji pao je 0,6 odsto, a regionalne razlike su naglašene. Na jugu i istoku Srbije zabeležen je najveći pad zaposlenih — broj zaposlenih smanjen je za 8.722 osobe u odnosu na isti kvartal prethodne godine. U ovom periodu došlo je do zatvaranja nekoliko fabrika, što je dodatno uticalo na trend. Pored toga, migracije stanovništva iz ovog regiona dodatno su smanjile broj zaposlenih.

Beograd jedini povećao broj zaposlenih

Za razliku od ostatka zemlje, Beograd je jedini region koji je zabeležio rast zaposlenosti. U drugom kvartalu 2026. broj zaposlenih u Beogradu povećan je za 4.509 osoba. U Vojvodini je, s druge strane, registrovano 585.496 zaposlenih, ali je to smanjenje za 7.121 osobu u odnosu na isti period prošle godine. Skoro svaki četvrti zaposleni u zemlji radi u ovom regionu. Međutim, pad zaposlenosti u Vojvodini je ipak manji nego na jugu i istoku Srbije.

Struktura zaposlenih i ekonomske implikacije

Najveći pad beleže individualni poljoprivrednici, što odražava strukturalne promene u srpskoj privredi. Zatvaranje fabrika i migracije stanovništva dodatno su smanjili zaposlenost na jugu i istoku zemlje. S druge strane, rast zaposlenosti u Beogradu može biti povezan sa razvojem sektora usluga i većom koncentracijom investicija. Ovi podaci ukazuju na potrebu za regionalnim razvojnim politikama, kako bi se smanjile razlike između Beograda i drugih delova Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan pad zaposlenosti i izražene regionalne razlike zahtevaju pažnju ekonomskih i socijalnih politika u narednom periodu.