Plovni put kroz Srbiju pogođen rekordno niskom vodom, ugroženi su turizam, trgovina i proizvodnja električne energije

Dunav beleži najniži vodostaj u poslednjih više od jednog veka, što je direktno uticalo na rečni saobraćaj kroz Srbiju. Prema rečima Vladice Zdravkovića, kapetana rečne plovidbe, nautički turizam je praktično zaustavljen, dok je transport robe značajno smanjen zbog rizika od nasukavanja brodova. Ova situacija posebno pogađa oblasti oko Apatina, Bezdana i Bogojeva, gde su plovni putevi zbog plićaka i prepreka postali nesigurni.

Najniži vodostaj Dunava i posledice za privredu

Trenutni vodostaj Dunava gotovo dostiže rekord iz 1909. godine, kada je kod Bezdana izmeren nivo za 20 centimetara niži od sadašnjeg. Zdravković ističe da ovaj nivo vode nije zapamćen u životima savremenih rečnih radnika. Kao rezultat, putnički brodovi više ne pristaju u Beogradu, a trgovinska mornarica radi sa smanjenim kapacitetima. Postoji opasnost od daljih restrikcija, koje bi mogle da utiču na potrošnju vode u domaćinstvima, s obzirom da su pojedini gradovi već uveli ograničenja. Osim toga, smanjeni dotok vode ugrožava rad Elektroprivrede Srbije, jer manjak padavina utiče na hidroenergetske sisteme i proizvodnju struje.

Uticaj na transport, energetiku i širu privredu

Niski vodostaj Dunava ne utiče samo na turizam i transport, već ima šire ekonomske posledice. Zbog otežane plovidbe, rečni transport robe, koji je ključan za izvoz i snabdevanje domaćeg tržišta, suočava se sa kašnjenjima i povećanim troškovima. Uporedo sa tim, hidroelektrane rade sa smanjenom efikasnošću, što može povećati pritisak na druge izvore električne energije i troškove za privredu i građane. Zdravković naglašava da trenutna situacija može biti iskorišćena za čišćenje i uređenje rečnih korita, posebno kritičnih tačaka poput mesta kod Prahova, gde se još nalaze brodovi potopljeni tokom Drugog svetskog rata. Ovi radovi mogu dugoročno poboljšati bezbednost plovidbe i smanjiti rizik od sličnih problema u budućnosti.

Izjave i mere štednje u uslovima niskog vodostaja

„Putnički brodovi ne dolaze u Beograd, a trgovačka mornarica je smanjila kapacitete, pošto postoji mogućnost nasukavanja. U našim životima ovo jeste najniži vodostaj koji pamtimo, ali je 1909. godine u Bezdanu zabeležen vodostaj za oko 20 centimetara niži. Dakle, približavamo se tom rekordu“, izjavio je Vladica Zdravković. On dodaje da ne isključuje mogućnost daljih restrikcija, uključujući ograničenja potrošnje vode, kao što su već uvedena u nekim gradovima. „Nije trenutak za zalivanje bašti, dvorišta i vrtova. Moraćemo da preduzmemo mere štednje u trenutnoj situaciji, jer nam priroda to nalaže“, istakao je Zdravković.

Perspektiva i istorijski značaj

S obzirom na to da se padavine očekuju tek krajem avgusta, situacija može dodatno komplikovati rad hidroelektrana i snabdevanje vodom. Ovakav nizak vodostaj Dunava retko se beleži, a posledice su višestruke — od zastoja u turizmu do smanjenja izvoza i poremećaja u energetskom sektoru. Dugoročno gledano, ovakve situacije ukazuju na potrebu za sistemskim planiranjem upravljanja rečnim saobraćajem i održivim korišćenjem prirodnih resursa. Efikasnije upravljanje koritima reke i preventivno čišćenje mogu smanjiti ekonomske gubitke i povećati otpornost privrede na klimatske promene.

Američko ministarstvo finansija omogućilo NIS-u nastavak ključnih operacija, uključujući uvoz nafte i rafinerijsku preradu do kraja avgusta 2026.

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je produženje licence za rad od strane Ministarstva finansija SAD do 28. avgusta, što omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije na domaćem tržištu. Ovu odluku objavila je kompanija, istakavši da licenca obuhvata održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma, uključujući rafinerijsku preradu i uvoz sirove nafte.

Produženje licence NIS-u i značaj za tržište

Nova licenca omogućava NIS-u nastavak transakcija koje su neophodne za sigurnost energetskog snabdevanja Srbije, kao i za tehničko održavanje i finansijska poravnanja. Pored toga, omogućava se i kontinuirano funkcionisanje operativnih zavisnih društava NIS-a. Važno je naglasiti da je prethodna licenca za rad ove kompanije važila do 31. jula, a novo produženje donosi stabilnost u poslovanju do kraja avgusta. Kao rezultat, srpsko tržište naftnih derivata ostaje stabilno snabdeveno, a kompanija nastavlja da igra ključnu ulogu u energetskom sektoru.

Pregovori o vlasničkoj strukturi i reakcije

Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control – OFAC) izdala je dodatnu licencu koja omogućava akcionarima i zainteresovanim stranama nastavak pregovora o promenama u vlasničkoj strukturi NIS-a. Ova licenca važi do 28. avgusta 2026. godine. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je prilikom posete Knjaževcu da očekuje finalizaciju dogovora između MOL-a i Gaspromnjefta o preuzimanju ruskog vlasništva u NIS-u u narednim danima. OFAC je ranije produžio i licencu mađarskoj kompaniji MOL za nastavak pregovora o preuzimanju ruskog dela vlasništva do kraja jula. Takođe, SAD su 9. oktobra 2025. godine uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.

Održivo poslovanje i energetska stabilnost

U zvaničnom saopštenju, NIS je istakao posvećenost održivom poslovanju i naglasio značaj kompanije za energetsku stabilnost Srbije. Kompanija je izrazila zahvalnost svim partnerima, potrošačima i zaposlenima na podršci i poverenju tokom izazovnih okolnosti. Osim toga, produženje licence omogućava kompaniji da nastavi sa obavljanjem vitalnih funkcija, što je ključno za stabilnost domaćeg tržišta. Ova odluka američkih vlasti ima veliki značaj za sektor energetike u Srbiji, jer omogućava nastavak snabdevanja i funkcionisanja ključne kompanije u industriji.

Perspektive i širi kontekst energetskog sektora

Važno je pomenuti da je NIS ostvario neto dobit od 9,8 milijardi dinara u prethodnom periodu, uprkos izazovima na tržištu nafte. Ova kompanija ima centralnu ulogu u obezbeđenju goriva i naftnih derivata za domaće potrošače i industriju. Produženje licence od strane SAD omogućava Srbiji da izbegne poremećaje u snabdevanju i održi konkurentnost na tržištu energenata. U narednom periodu, pažnja tržišta biće usmerena na dalji tok pregovora o vlasničkoj strukturi NIS-a i potencijalne promene koje mogu uticati na poslovanje i investicije.

U drugom kvartalu 2026. broj zaposlenih iznosio 2.355.940, jug i istok Srbije beleže najveći pad zbog zatvaranja fabrika

Republički zavod za statistiku objavio je da je broj zaposlenih u Srbiji u drugom kvartalu 2026. godine iznosio 2.355.940. To predstavlja pad od 0,6 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ključni faktor je pad zaposlenosti u sektoru individualnih poljoprivrednika, ali i negativan trend na regionalnom nivou.

Broj zaposlenih u Srbiji po regionima

Od ukupnog broja zaposlenih, u pravnim licima radilo je 1.884.765 osoba. Preduzetnika, lica zaposlenih kod njih i onih koji samostalno obavljaju delatnost bilo je 428.550. Registrovani individualni poljoprivrednici činili su 42.625 zaposlenih, što je za 7,8 odsto manje nego u drugom kvartalu 2025. godine. Kao rezultat, broj zaposlenih u Srbiji pao je 0,6 odsto, a regionalne razlike su naglašene. Na jugu i istoku Srbije zabeležen je najveći pad zaposlenih — broj zaposlenih smanjen je za 8.722 osobe u odnosu na isti kvartal prethodne godine. U ovom periodu došlo je do zatvaranja nekoliko fabrika, što je dodatno uticalo na trend. Pored toga, migracije stanovništva iz ovog regiona dodatno su smanjile broj zaposlenih.

Beograd jedini povećao broj zaposlenih

Za razliku od ostatka zemlje, Beograd je jedini region koji je zabeležio rast zaposlenosti. U drugom kvartalu 2026. broj zaposlenih u Beogradu povećan je za 4.509 osoba. U Vojvodini je, s druge strane, registrovano 585.496 zaposlenih, ali je to smanjenje za 7.121 osobu u odnosu na isti period prošle godine. Skoro svaki četvrti zaposleni u zemlji radi u ovom regionu. Međutim, pad zaposlenosti u Vojvodini je ipak manji nego na jugu i istoku Srbije.

Struktura zaposlenih i ekonomske implikacije

Najveći pad beleže individualni poljoprivrednici, što odražava strukturalne promene u srpskoj privredi. Zatvaranje fabrika i migracije stanovništva dodatno su smanjili zaposlenost na jugu i istoku zemlje. S druge strane, rast zaposlenosti u Beogradu može biti povezan sa razvojem sektora usluga i većom koncentracijom investicija. Ovi podaci ukazuju na potrebu za regionalnim razvojnim politikama, kako bi se smanjile razlike između Beograda i drugih delova Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan pad zaposlenosti i izražene regionalne razlike zahtevaju pažnju ekonomskih i socijalnih politika u narednom periodu.