Kina beleži rast od 4,4 odsto, Indija i Indonezija jačaju sa 4,2 i 1,5 triliona dolara
Četiri najveće svetske ekonomije – Sjedinjene Američke Države, Kina, Nemačka i Japan – generišu oko polovinu ukupnog globalnog bruto domaćeg proizvoda, koji bi u 2026. godini trebalo da dostigne 126 triliona dolara. Iako veličina ekonomije ne znači automatski i visok rast, Kina prednjači među ovim državama sa projektovanim realnim rastom od 4,4 odsto za 2026, dok SAD očekuju rast od 2,3 odsto. Nemačka i Japan, koje se već duži period suočavaju sa stagnacijom, imaju projekcije rasta između 0,7 i 0,8 odsto.
Kina zadržava snažan trend rasta poslednjih decenija, iako se suočava sa izazovima poput demografskog usporavanja i krize u sektoru nekretnina. Azija postaje centralni pokretač globalnog rasta, uz značajan doprinos Indije, čija ekonomija dostiže 4,2 triliona dolara, kao i Indonezije sa 1,5 triliona dolara. Indija, sada šesta najveća ekonomija na svetu i najmnogoljudnija država, beleži snažnu projekciju rasta od 6,6 odsto u 2026. godini, što bi joj moglo omogućiti da do 2028. pretekne Ujedinjeno Kraljevstvo (4,3 triliona dolara), pa čak i Japan.
Rast Indonezije od pet odsto beleži se i pored izazova u proizvodnom sektoru nakon pandemije i nastavka pritisaka na lance snabdevanja zbog geopolitičkih tenzija.
Nije samo Azija suočena sa izazovima – SAD su od početka 2025. godine uvele politike visokih carina, što je dovelo do smanjenja projekcija rasta u više ekonomija, naročito u Severnoj Americi. Kanada (2,3 triliona dolara) i Meksiko (2,1 trilion dolara), kao zemlje koje zavise od trgovine sa SAD, izložene su dodatnim rizicima. Napeti odnosi SAD-a i Kanade, kao i usporeni pregovori o trilateralnom trgovinskom sporazumu, pojačavaju neizvesnost u severnoameričkom ekonomskom bloku.
