Redovi za gorivo i mobilizacija u Rusiji, nezadovoljstvo raste, a inflacija premašila 5 odsto
Ruski milijarder Andrej Meljničenko, vodeći industrijalac u sektoru mineralnih đubriva, izjavio je da bi nastavak rata u Ukrajini mogao da uvede Rusiju u izuzetno tešku situaciju, sa posledicama koje bi se osetile i izvan njenih granica. U razgovoru za britanski Ekonomist, koji je trajao gotovo 60 sati, Meljničenko je naglasio da rat utiče na privredu i društvo, ističući da je pogrešno verovao da će globalizacija preživeti geopolitičke tenzije.
Meljničenko, koji nije kritikovao invaziju, već je učestvovao u privredi koja podržava ratnu mašineriju, vratio se u Rusiju 2023. godine nakon što su mogućnosti za globalno poslovanje postale ograničene. On je naveo da oligarhi poput njega više ne mogu ignorisati propadanje zemlje, kojoj preti tiranija i ekonomski ćorsokak. Ovo je prvi put da jedan ruski industrijalac javno govori o ovako ozbiljnim temama, a prema autorima iz Ekonomista, njegov pragmatični pristup izražava zabrinutost za budućnost biznisa i društva.
Situacija na terenu, prema Meljničenku, postaje sve napetija. Nakon ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu, pojavili su se redovi za gorivo i incidenti na benzinskim pumpama. Pripajanje Krima 2014. godine tada je dovelo do rasta popularnosti Vladimira Putina, dok je danas, usled ukrajinskih napada dronovima, Krim sve izolovaniji. Prisilna mobilizacija izaziva dodatno nezadovoljstvo, dok se na društvenim mrežama šire kritike na račun rata. Iako ruska ekonomija nije pred neposrednim kolapsom, inflacija je premašila 5 odsto, a rast je ograničen na 0,4 odsto.
Meljničenko upozorava da bi dalja eskalacija, uključujući eventualnu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja, mogla da ima ozbiljne posledice za Evropu i region. Smatra da takav potez ne bi doveo do trajnog mira, već bi produbio unutrašnje probleme i nezadovoljstvo građana, posebno zbog široke mobilizacije i političke represije. On navodi više scenarija za budućnost Rusije: od raspada na lokalne regione sa sopstvenim strukturama moći i kontrolom nad resursima, preko potpune zavisnosti od Kine ili pozicije izolovane države poput Severne Koreje, do scenarija u kojem bi ogorčenost i nezadovoljstvo stvarali plodno tlo za novi sukob.
Meljničenko nije izneo precizan plan za reforme, ali je istakao da je Rusiji potreban predvidljiv partner za međunarodnu saradnju, sa podrškom građana bez upotrebe sile. On smatra da bi deo ovlašćenja trebalo preneti institucijama, umesto da ostane u rukama jednog čoveka, ali nije govorio o demokratiji. Takođe, upozorava Zapad da ne gura Rusiju u haos ili izolaciju, već da podrži mirno rešenje i prizna suverenitet zemlje.
Prema njegovim rečima, čak i ograničene promene naišle bi na otpor bezbednosnog aparata, ali bi tehnokrate i privrednici mogli da se priklone pragmatičnijem pristupu. Iako je ruska ekonomija zabeležila rast od 0,4 odsto, a inflacija premašila 5 odsto, Meljničenko zaključuje da su potrebne duboke promene kako bi se izbegle najcrnje ekonomske i društvene posledice.
