Stanovnici Centralne i Istočne Evrope poseduju nekretnine u 30 odsto više slučajeva nego građani Zapadne Evrope
Građani Rumunije imaju najvišu stopu vlasništva nad stanovima u Evropi, čak 93,2 odsto, dok je u Slovačkoj ovaj procenat 93,1 odsto, a u Hrvatskoj 91,4 odsto. Iako Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija nisu bile deo istraživanja, procenjuje se da bi i one bile u samom vrhu po ovom pokazatelju. Prema dostupnim podacima, stanovnici zemalja Centralne i Istočne Evrope u proseku poseduju kuće ili stanove u 30 odsto više slučajeva nego stanovnici Zapadne Evrope.
Ovaj trend se objašnjava masovnom privatizacijom stanova tokom devedesetih godina prošlog veka, kada su nekadašnje komunističke države omogućile građanima da otkupe stanove u kojima su živeli, često po veoma povoljnim uslovima. Rezultati ovog procesa su vidljivi u podacima: u Mađarskoj 89 odsto ljudi poseduje nekretninu, u Litvaniji 87,4 odsto, Poljskoj 87,2 odsto, Bugarskoj 86,1 odsto, Letoniji 82,2 odsto, a u Estoniji 79,7 odsto. Sve ove zemlje su imale sličan istorijski razvoj stambenog fonda.
Nasuprot tome, u najrazvijenijim evropskim državama procenat vlasništva nad nekretninama je znatno niži. U Švajcarskoj samo 42 odsto građana ima svoj stan ili kuću, u Nemačkoj 47,2 odsto, Austriji 54,5 odsto, Danskoj 60,9 odsto, Francuskoj 61,2 odsto, Velikoj Britaniji 61,7 odsto, dok je u Švedskoj ovaj procenat 64,6 odsto.
Ovi podaci ukazuju na značajne razlike u stambenim politikama i ekonomskim modelima kroz istoriju, pri čemu je masovno vlasništvo nad nekretninama u nekadašnjim komunističkim zemljama posledica specifičnih društvenih i ekonomskih okolnosti. Prema analizama, ova razlika ne znači da je bilo koji ekonomski model bio savršen, ali pokazuje uspešnost pojedinih mera stambene politike u određenim periodima.
