Građani mogu ulagati do 250.000 evra bez poreza kroz investicioni račun, uz usmeravanje sredstava sa bankarske štednje na tržište kapitala

Hrvatska planira da uvede novi instrument štednje, investicioni račun, kojim će građani moći da ulože do 250.000 evra bez obaveze plaćanja poreza na ostvarenu dobit. Ovu meru najavilo je Ministarstvo finansija Hrvatske, s ciljem da motiviše građane da deo ukupnih 91 milijardu evra štednje u bankama aktiviraju na tržištu kapitala. Prema predlogu zakona, svaki punoletni poreski obveznik može otvoriti investicioni račun i uplatiti do 200.000 evra. Ako tokom pet godina ne povuče sredstva, omogućava se dodatna uplata od 50.000 evra.

Investicioni račun i uslovi ulaganja

Investicioni račun, kao novi štedno-investicioni instrument, omogućava građanima da diverzifikuju svoje portfelje i povećaju bogatstvo, istakao je Matej Bule, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Radi se o niskorizičnim ulaganjima, pre svega u preduzeća izlistana na berzi i obveznice Hrvatske, Evropske unije i OECD-a. Međutim, potencijalni rizici su i dalje veći nego kod bankarskih depozita, ali nije dozvoljeno ulaganje u najrizičnije finansijske instrumente. Građani imaju pravo da u svakom trenutku povuku novac bez plaćanja poreza na ostvarenu dobit. Da bi se zaštitila imovina ulagača, ulaganja ne mogu biti koncentrisana u finansijske instrumente istog izdavaoca u iznosu većem od 50% ukupnog ulaganja, što važi za račune sa iznosom preko 20.000 evra. Osim toga, tokom godine najmanje 20% portfelja mora biti uloženo u finansijske instrumente vezane za Hrvatsku.

Razlozi za uvođenje i podrška zakonu

Praksa investicionih računa već postoji u 13 članica EU, a Hrvatska želi da poveća učešće malih ulagača na tržištu kapitala. Prema rečima državnog sekretara, unapređenje finansijske pismenosti građana je ključno za uspeh ovog zakona. Ministarstvo finansija razmatra i mogućnost uvođenja finansijske pismenosti u školski kurikulum. Predlog zakona podržava i opozicioni SDP. Poslanik Boris Lalovac izjavio je da građani mogu dugoročno ulagati sredstva kao vid penzije ili štednje, bez poreza i administrativnih procedura. Marko Pavić iz HDZ-a naglasio je da je cilj poticanje dugoročnih ulaganja, a ne kratkoročne trgovine. Kao rezultat, investicioni račun može doprineti razvoju tržišta kapitala i većoj finansijskoj sigurnosti građana. Ovaj instrument omogućava zaštitu ulaganja i podstiče dugoročne finansijske planove, što je značajno u kontekstu niskih kamata na štednju u bankama.

Kineska kompanija CMEC napustila projekat, francuske firme SADE, SUEZ i Vansi potpisale memorandume o razumevanju

Prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu odlaže se zbog nedostatka finansijskih sredstava, dok dve milijarde dinara, koliko je prvobitno bilo planirano za ovu godinu, neće biti uložene iz republičkog budžeta. Projekat, koji je od suštinskog značaja za infrastrukturu glavnog grada, trenutno nije među prioritetima Vlade Srbije, potvrđeno je iz državnih izvora.

Prekid saradnje sa kineskom kompanijom i novi partneri

Tokom prošle godine, kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC) raskinula je ugovor sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, koji je potpisan još 2020. godine. CMEC je trebalo da realizuje prvu fazu projekta, uključujući izgradnju delova kolektorske mreže i crpne stanice. Nakon raskida, Memorandum o razumevanju za nastavak radova potpisan je sa francuskom kompanijom SADE. U drugoj fazi projekta, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu preuzeće francuske kompanije SUEZ i Vansi, koje su 2024. godine takođe potpisale Memorandum o razumevanju. Kompanija SUEZ bi, pored izgradnje, trebalo da bude odgovorna za upravljanje i održavanje postrojenja kroz zajedničko preduzeće sa JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Trenutno stanje kanalizacione infrastrukture i značaj projekta

Beograd i dalje nema adekvatno rešen sistem prečišćavanja otpadnih voda. Na centralni kanalizacioni sistem, koji pokriva oko 85 odsto teritorije, priključeno je oko 1,2 miliona stanovnika. Sve otpadne vode iz sistema i dalje se direktno ispuštaju u reke Savu i Dunav bez ikakvog prečišćavanja, što ima ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje stanovnika. Planirana izgradnja postrojenja u Velikom Selu omogućila bi prečišćavanje oko 85 odsto otpadnih voda na teritoriji Beograda, dok bi preostali deo bio tretiran u četiri manja postrojenja. Kao rezultat toga, kanalizacioni izlivi u Savu kod Beogradskog sajma i pristaništa, kao i izlivi u Dunav kod Zemuna, Novog Beograda, Pančevačkog mosta i Ade Huje bili bi zatvoreni.

Neizvesnost oko nastavka projekta prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu

Za sada nije poznato da li su potpisani komercijalni ugovori za bilo koju fazu projekta, niti šta je konkretno urađeno od planiranih radova. Ministarstvu građevinarstva i centralama francuskih kompanija SUEZ, Vansi i SADE upućena su pitanja, ali odgovori nisu stigli. Projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda potvrđen je u tehničkoj dokumentaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi. Veći deo kolektorskog sistema izgrađen je između 1980. i 2012. godine, dok su preostale deonice i izgradnja postrojenja „Veliko Selo“ još uvek u fazi planiranja. Odluka o odlaganju realizacije projekta znači da će Beograd nastaviti sa ispuštanjem otpadnih voda u reke, bez značajnih ulaganja, sve dok ne budu obezbeđena nova sredstva i dok ne bude jasno definisana dalja saradnja sa stranim partnerima.

Bugarski startap uz podršku EBRD i EU uvodi IoT rešenja za pčelare, omogućava praćenje ekosistema i direktnu prodaju meda kupcima

Startap Poleniti iz Bugarske koristi savremene tehnologije za unapređenje pčelarstva i praćenje pčelinjih društava. Kroz primenu senzorskih uređaja i digitalne platforme, kompanija omogućava pčelarima uvid u stanje košnica, kao i veću transparentnost u proizvodnji meda. Projekat je razvijen u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom unijom, koje su podržale razvoj digitalnog marketinga i poslovne strategije startapa.

Prema podacima kompanije, pčele oprašuju 70 od 100 najvažnijih poljoprivrednih kultura, koje obezbeđuju voće, povrće i orašaste plodove. Međutim, populacije pčela beleže pad širom sveta zbog upotrebe pesticida, gubitka staništa i drugih faktora. Kao rezultat toga, očuvanje zdravih pčelinjih društava ima važnu ekološku i ekonomsku vrednost.

Digitalizacija pčelarstva i praćenje pčelinjih društava

Sergej Petrov, inženjer i preduzetnik, osmislio je 2014. prvi prototip sistema za digitalno praćenje košnica. Već 2015. godine osnovao je kompaniju Bee Smart Technologies, kasnije preimenovanu u Poleniti. Prvi proizvod ove kompanije bio je BeeBot, senzorski uređaj koji meri temperaturu, vlažnost i učestalost zujanja pčela, sa podacima dostupnim putem interneta. Takođe, uređaj omogućava pčelarima da u realnom vremenu prate stanje i produktivnost društva, što doprinosi bržem reagovanju na potencijalne probleme u košnici.

Podaci iz košnica bežično se šalju pčelarima, omogućavajući im nadzor na daljinu i preventivne intervencije. Prema rečima Sergeja Petrova, „zujanje je način na koji pčele komuniciraju šta se dešava u košnici“, što olakšava identifikaciju problema kao što su nedostatak hrane ili promena ponašanja matice.

Platforme za prodaju meda i ekološko praćenje

Pored tehnoloških rešenja za pčelare, Poleniti je pokrenuo platformu „Pravi med“, koja omogućava kupcima direktan pristup medu poznatog porekla i kvaliteta. Takođe, razvijen je program „Usvoji košnicu“, gde pojedinci ili kompanije putem pretplate mogu da podrže pčelara i dobiju med iz konkretne košnice. Svaka košnica može biti dom za do 100.000 pčela, a hiljade njih dnevno prikupljaju materijal sa 100 do 150 cvetova.

Najnoviji proizvod kompanije, EcoPulse, analizira materijal koji pčele donose u košnicu, pružajući podatke o lokalnom biodiverzitetu i zagađenju životne sredine. Analizom polena moguće je detektovati prisustvo teških metala, hemikalija i pesticida u okolini. „Košnica neprestano meri puls svog okruženja“, izjavio je Petrov. Nekoliko košnica u urbanim sredinama, poput Sofije, može pružiti podatke o zagađenju i biodiverzitetu u različitim delovima grada.

EcoPulse je posebno namenjen kompanijama koje žele da preciznije mere svoj uticaj na životnu sredinu i unaprede održivost poslovanja. Inovativna rešenja startapa Poleniti pokazuju kako digitalizacija može doprineti razvoju pčelarstva i očuvanju ekosistema, sa direktnim ekonomskim i društvenim benefitima.