Učenici u Srbiji postigli slabije rezultate od OECD proseka, a čak 28 odsto smatra školu gubljenjem vremena

PISA testiranje iz 2025. godine pokazalo je da su rezultati učenika iz Srbije ponovo ispod proseka, a ključni podaci ukazuju na značajno zaostajanje za članicama OECD-a. Samo 47 odsto učenika u Srbiji dostiglo je najmanje nivo 2 znanja iz matematike, dok je prosek OECD zemalja 65 odsto. Više od polovine učenika, tačno 52 odsto, nalazi se na srednjem ili višem nivou čitalačke pismenosti, dok je prosek OECD-a 69 odsto. PISA testiranje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a u poslednjem ciklusu učestvovalo je oko 7.000 učenika iz Srbije, što predstavlja oko 55.300 petnaestogodišnjaka iz 178 škola širom zemlje.

Pad rezultata u odnosu na prethodni ciklus

Rezultati pokazuju da je broj učenika u Srbiji koji mogu samostalno da primene znanje iz prirodnih nauka u novim situacijama svega 1 odsto, dok je prosek ostalih država čak 7 odsto. Poređenjem sa PISA testom iz 2022. godine, učenici iz Srbije su ostvarili slabije rezultate u svim oblastima. S druge strane, samo dva odsto učenika iz Srbije dostiže najviše nivoe matematičkog znanja (nivo 5 ili 6), dok je prosečan udeo na OECD nivou osam odsto. Kao rezultat, učenici iz Srbije imaju dvostruko manju verovatnoću da reše složene matematičke probleme u poređenju sa vršnjacima iz najuspešnijih azijskih obrazovnih sistema. Uporedo sa tim, rezultati iz čitalačke pismenosti ukazuju da učenici u Srbiji slabije prepoznaju glavnu poruku teksta i teže pronalaze informacije prema složenijim kriterijumima.

Korišćenje veštačke inteligencije i stavovi o školi

Pored slabijih rezultata, PISA testiranje je otkrilo i trend masovnog korišćenja veštačke inteligencije među učenicima. Čak 52 odsto učenika koristi AI četbotove najmanje jednom nedeljno tokom učenja, dok 36 odsto koristi ove alate za pisanje pismenih zadataka. Takođe, 39 odsto koristi AI za istraživanje novih tema, a 35 odsto za sažimanje tekstova. Ipak, 12 odsto učenika navodi da gotovo nikada ne koristi ove alate. Osim toga, 28 odsto učenika u Srbiji smatra da je škola gubljenje vremena, što je više od OECD proseka od 24 odsto. Sa druge strane, 63 odsto učenika pokazuje radoznalost i želju za učenjem, a više od dve trećine veruje da se inteligencija može razvijati kroz rad i trud. Oko polovina učenika u Srbiji aktivno planira svoje učenje i postavlja ciljeve, što je podatak koji pokazuje određenu motivaciju za obrazovanje.

Društveni kontekst i implikacije za obrazovni sektor

OECD ističe da je društveni i politički kontekst značajno uticao na rezultate PISA testiranja u Srbiji. Tokom godine koja je prethodila evaluaciji, zabeleženi su štrajkovi učenika i nastavnika. Ovi događaji su dodatno otežali uslove za pripremu učenika. Kao rezultat toga, obrazovni sistem Srbije se suočava sa izazovima u podizanju nivoa funkcionalnog znanja i motivacije kod đaka. Dugoročno gledano, ovakva situacija može uticati na konkurentnost radne snage i ekonomske perspektive zemlje. Zbog toga su potrebne ciljane mere za unapređenje kvaliteta nastave i veće ulaganje u razvoj obrazovnih programa, kako bi učenici iz Srbije dostigli prosek razvijenih zemalja.

Građani mogu ulagati do 250.000 evra bez poreza kroz investicioni račun, uz usmeravanje sredstava sa bankarske štednje na tržište kapitala

Hrvatska planira da uvede novi instrument štednje, investicioni račun, kojim će građani moći da ulože do 250.000 evra bez obaveze plaćanja poreza na ostvarenu dobit. Ovu meru najavilo je Ministarstvo finansija Hrvatske, s ciljem da motiviše građane da deo ukupnih 91 milijardu evra štednje u bankama aktiviraju na tržištu kapitala. Prema predlogu zakona, svaki punoletni poreski obveznik može otvoriti investicioni račun i uplatiti do 200.000 evra. Ako tokom pet godina ne povuče sredstva, omogućava se dodatna uplata od 50.000 evra.

Investicioni račun i uslovi ulaganja

Investicioni račun, kao novi štedno-investicioni instrument, omogućava građanima da diverzifikuju svoje portfelje i povećaju bogatstvo, istakao je Matej Bule, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Radi se o niskorizičnim ulaganjima, pre svega u preduzeća izlistana na berzi i obveznice Hrvatske, Evropske unije i OECD-a. Međutim, potencijalni rizici su i dalje veći nego kod bankarskih depozita, ali nije dozvoljeno ulaganje u najrizičnije finansijske instrumente. Građani imaju pravo da u svakom trenutku povuku novac bez plaćanja poreza na ostvarenu dobit. Da bi se zaštitila imovina ulagača, ulaganja ne mogu biti koncentrisana u finansijske instrumente istog izdavaoca u iznosu većem od 50% ukupnog ulaganja, što važi za račune sa iznosom preko 20.000 evra. Osim toga, tokom godine najmanje 20% portfelja mora biti uloženo u finansijske instrumente vezane za Hrvatsku.

Razlozi za uvođenje i podrška zakonu

Praksa investicionih računa već postoji u 13 članica EU, a Hrvatska želi da poveća učešće malih ulagača na tržištu kapitala. Prema rečima državnog sekretara, unapređenje finansijske pismenosti građana je ključno za uspeh ovog zakona. Ministarstvo finansija razmatra i mogućnost uvođenja finansijske pismenosti u školski kurikulum. Predlog zakona podržava i opozicioni SDP. Poslanik Boris Lalovac izjavio je da građani mogu dugoročno ulagati sredstva kao vid penzije ili štednje, bez poreza i administrativnih procedura. Marko Pavić iz HDZ-a naglasio je da je cilj poticanje dugoročnih ulaganja, a ne kratkoročne trgovine. Kao rezultat, investicioni račun može doprineti razvoju tržišta kapitala i većoj finansijskoj sigurnosti građana. Ovaj instrument omogućava zaštitu ulaganja i podstiče dugoročne finansijske planove, što je značajno u kontekstu niskih kamata na štednju u bankama.

Kineska kompanija CMEC napustila projekat, francuske firme SADE, SUEZ i Vansi potpisale memorandume o razumevanju

Prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu odlaže se zbog nedostatka finansijskih sredstava, dok dve milijarde dinara, koliko je prvobitno bilo planirano za ovu godinu, neće biti uložene iz republičkog budžeta. Projekat, koji je od suštinskog značaja za infrastrukturu glavnog grada, trenutno nije među prioritetima Vlade Srbije, potvrđeno je iz državnih izvora.

Prekid saradnje sa kineskom kompanijom i novi partneri

Tokom prošle godine, kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC) raskinula je ugovor sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, koji je potpisan još 2020. godine. CMEC je trebalo da realizuje prvu fazu projekta, uključujući izgradnju delova kolektorske mreže i crpne stanice. Nakon raskida, Memorandum o razumevanju za nastavak radova potpisan je sa francuskom kompanijom SADE. U drugoj fazi projekta, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu preuzeće francuske kompanije SUEZ i Vansi, koje su 2024. godine takođe potpisale Memorandum o razumevanju. Kompanija SUEZ bi, pored izgradnje, trebalo da bude odgovorna za upravljanje i održavanje postrojenja kroz zajedničko preduzeće sa JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Trenutno stanje kanalizacione infrastrukture i značaj projekta

Beograd i dalje nema adekvatno rešen sistem prečišćavanja otpadnih voda. Na centralni kanalizacioni sistem, koji pokriva oko 85 odsto teritorije, priključeno je oko 1,2 miliona stanovnika. Sve otpadne vode iz sistema i dalje se direktno ispuštaju u reke Savu i Dunav bez ikakvog prečišćavanja, što ima ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje stanovnika. Planirana izgradnja postrojenja u Velikom Selu omogućila bi prečišćavanje oko 85 odsto otpadnih voda na teritoriji Beograda, dok bi preostali deo bio tretiran u četiri manja postrojenja. Kao rezultat toga, kanalizacioni izlivi u Savu kod Beogradskog sajma i pristaništa, kao i izlivi u Dunav kod Zemuna, Novog Beograda, Pančevačkog mosta i Ade Huje bili bi zatvoreni.

Neizvesnost oko nastavka projekta prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu

Za sada nije poznato da li su potpisani komercijalni ugovori za bilo koju fazu projekta, niti šta je konkretno urađeno od planiranih radova. Ministarstvu građevinarstva i centralama francuskih kompanija SUEZ, Vansi i SADE upućena su pitanja, ali odgovori nisu stigli. Projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda potvrđen je u tehničkoj dokumentaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi. Veći deo kolektorskog sistema izgrađen je između 1980. i 2012. godine, dok su preostale deonice i izgradnja postrojenja „Veliko Selo“ još uvek u fazi planiranja. Odluka o odlaganju realizacije projekta znači da će Beograd nastaviti sa ispuštanjem otpadnih voda u reke, bez značajnih ulaganja, sve dok ne budu obezbeđena nova sredstva i dok ne bude jasno definisana dalja saradnja sa stranim partnerima.