Učenici u Srbiji postigli slabije rezultate od OECD proseka, a čak 28 odsto smatra školu gubljenjem vremena

PISA testiranje iz 2025. godine pokazalo je da su rezultati učenika iz Srbije ponovo ispod proseka, a ključni podaci ukazuju na značajno zaostajanje za članicama OECD-a. Samo 47 odsto učenika u Srbiji dostiglo je najmanje nivo 2 znanja iz matematike, dok je prosek OECD zemalja 65 odsto. Više od polovine učenika, tačno 52 odsto, nalazi se na srednjem ili višem nivou čitalačke pismenosti, dok je prosek OECD-a 69 odsto. PISA testiranje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a u poslednjem ciklusu učestvovalo je oko 7.000 učenika iz Srbije, što predstavlja oko 55.300 petnaestogodišnjaka iz 178 škola širom zemlje.

Pad rezultata u odnosu na prethodni ciklus

Rezultati pokazuju da je broj učenika u Srbiji koji mogu samostalno da primene znanje iz prirodnih nauka u novim situacijama svega 1 odsto, dok je prosek ostalih država čak 7 odsto. Poređenjem sa PISA testom iz 2022. godine, učenici iz Srbije su ostvarili slabije rezultate u svim oblastima. S druge strane, samo dva odsto učenika iz Srbije dostiže najviše nivoe matematičkog znanja (nivo 5 ili 6), dok je prosečan udeo na OECD nivou osam odsto. Kao rezultat, učenici iz Srbije imaju dvostruko manju verovatnoću da reše složene matematičke probleme u poređenju sa vršnjacima iz najuspešnijih azijskih obrazovnih sistema. Uporedo sa tim, rezultati iz čitalačke pismenosti ukazuju da učenici u Srbiji slabije prepoznaju glavnu poruku teksta i teže pronalaze informacije prema složenijim kriterijumima.

Korišćenje veštačke inteligencije i stavovi o školi

Pored slabijih rezultata, PISA testiranje je otkrilo i trend masovnog korišćenja veštačke inteligencije među učenicima. Čak 52 odsto učenika koristi AI četbotove najmanje jednom nedeljno tokom učenja, dok 36 odsto koristi ove alate za pisanje pismenih zadataka. Takođe, 39 odsto koristi AI za istraživanje novih tema, a 35 odsto za sažimanje tekstova. Ipak, 12 odsto učenika navodi da gotovo nikada ne koristi ove alate. Osim toga, 28 odsto učenika u Srbiji smatra da je škola gubljenje vremena, što je više od OECD proseka od 24 odsto. Sa druge strane, 63 odsto učenika pokazuje radoznalost i želju za učenjem, a više od dve trećine veruje da se inteligencija može razvijati kroz rad i trud. Oko polovina učenika u Srbiji aktivno planira svoje učenje i postavlja ciljeve, što je podatak koji pokazuje određenu motivaciju za obrazovanje.

Društveni kontekst i implikacije za obrazovni sektor

OECD ističe da je društveni i politički kontekst značajno uticao na rezultate PISA testiranja u Srbiji. Tokom godine koja je prethodila evaluaciji, zabeleženi su štrajkovi učenika i nastavnika. Ovi događaji su dodatno otežali uslove za pripremu učenika. Kao rezultat toga, obrazovni sistem Srbije se suočava sa izazovima u podizanju nivoa funkcionalnog znanja i motivacije kod đaka. Dugoročno gledano, ovakva situacija može uticati na konkurentnost radne snage i ekonomske perspektive zemlje. Zbog toga su potrebne ciljane mere za unapređenje kvaliteta nastave i veće ulaganje u razvoj obrazovnih programa, kako bi učenici iz Srbije dostigli prosek razvijenih zemalja.

Kineska kompanija CMEC napustila projekat, francuske firme SADE, SUEZ i Vansi potpisale memorandume o razumevanju

Prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu odlaže se zbog nedostatka finansijskih sredstava, dok dve milijarde dinara, koliko je prvobitno bilo planirano za ovu godinu, neće biti uložene iz republičkog budžeta. Projekat, koji je od suštinskog značaja za infrastrukturu glavnog grada, trenutno nije među prioritetima Vlade Srbije, potvrđeno je iz državnih izvora.

Prekid saradnje sa kineskom kompanijom i novi partneri

Tokom prošle godine, kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC) raskinula je ugovor sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, koji je potpisan još 2020. godine. CMEC je trebalo da realizuje prvu fazu projekta, uključujući izgradnju delova kolektorske mreže i crpne stanice. Nakon raskida, Memorandum o razumevanju za nastavak radova potpisan je sa francuskom kompanijom SADE. U drugoj fazi projekta, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu preuzeće francuske kompanije SUEZ i Vansi, koje su 2024. godine takođe potpisale Memorandum o razumevanju. Kompanija SUEZ bi, pored izgradnje, trebalo da bude odgovorna za upravljanje i održavanje postrojenja kroz zajedničko preduzeće sa JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Trenutno stanje kanalizacione infrastrukture i značaj projekta

Beograd i dalje nema adekvatno rešen sistem prečišćavanja otpadnih voda. Na centralni kanalizacioni sistem, koji pokriva oko 85 odsto teritorije, priključeno je oko 1,2 miliona stanovnika. Sve otpadne vode iz sistema i dalje se direktno ispuštaju u reke Savu i Dunav bez ikakvog prečišćavanja, što ima ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje stanovnika. Planirana izgradnja postrojenja u Velikom Selu omogućila bi prečišćavanje oko 85 odsto otpadnih voda na teritoriji Beograda, dok bi preostali deo bio tretiran u četiri manja postrojenja. Kao rezultat toga, kanalizacioni izlivi u Savu kod Beogradskog sajma i pristaništa, kao i izlivi u Dunav kod Zemuna, Novog Beograda, Pančevačkog mosta i Ade Huje bili bi zatvoreni.

Neizvesnost oko nastavka projekta prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu

Za sada nije poznato da li su potpisani komercijalni ugovori za bilo koju fazu projekta, niti šta je konkretno urađeno od planiranih radova. Ministarstvu građevinarstva i centralama francuskih kompanija SUEZ, Vansi i SADE upućena su pitanja, ali odgovori nisu stigli. Projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda potvrđen je u tehničkoj dokumentaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi. Veći deo kolektorskog sistema izgrađen je između 1980. i 2012. godine, dok su preostale deonice i izgradnja postrojenja „Veliko Selo“ još uvek u fazi planiranja. Odluka o odlaganju realizacije projekta znači da će Beograd nastaviti sa ispuštanjem otpadnih voda u reke, bez značajnih ulaganja, sve dok ne budu obezbeđena nova sredstva i dok ne bude jasno definisana dalja saradnja sa stranim partnerima.

Bugarski startap uz podršku EBRD i EU uvodi IoT rešenja za pčelare, omogućava praćenje ekosistema i direktnu prodaju meda kupcima

Startap Poleniti iz Bugarske koristi savremene tehnologije za unapređenje pčelarstva i praćenje pčelinjih društava. Kroz primenu senzorskih uređaja i digitalne platforme, kompanija omogućava pčelarima uvid u stanje košnica, kao i veću transparentnost u proizvodnji meda. Projekat je razvijen u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom unijom, koje su podržale razvoj digitalnog marketinga i poslovne strategije startapa.

Prema podacima kompanije, pčele oprašuju 70 od 100 najvažnijih poljoprivrednih kultura, koje obezbeđuju voće, povrće i orašaste plodove. Međutim, populacije pčela beleže pad širom sveta zbog upotrebe pesticida, gubitka staništa i drugih faktora. Kao rezultat toga, očuvanje zdravih pčelinjih društava ima važnu ekološku i ekonomsku vrednost.

Digitalizacija pčelarstva i praćenje pčelinjih društava

Sergej Petrov, inženjer i preduzetnik, osmislio je 2014. prvi prototip sistema za digitalno praćenje košnica. Već 2015. godine osnovao je kompaniju Bee Smart Technologies, kasnije preimenovanu u Poleniti. Prvi proizvod ove kompanije bio je BeeBot, senzorski uređaj koji meri temperaturu, vlažnost i učestalost zujanja pčela, sa podacima dostupnim putem interneta. Takođe, uređaj omogućava pčelarima da u realnom vremenu prate stanje i produktivnost društva, što doprinosi bržem reagovanju na potencijalne probleme u košnici.

Podaci iz košnica bežično se šalju pčelarima, omogućavajući im nadzor na daljinu i preventivne intervencije. Prema rečima Sergeja Petrova, „zujanje je način na koji pčele komuniciraju šta se dešava u košnici“, što olakšava identifikaciju problema kao što su nedostatak hrane ili promena ponašanja matice.

Platforme za prodaju meda i ekološko praćenje

Pored tehnoloških rešenja za pčelare, Poleniti je pokrenuo platformu „Pravi med“, koja omogućava kupcima direktan pristup medu poznatog porekla i kvaliteta. Takođe, razvijen je program „Usvoji košnicu“, gde pojedinci ili kompanije putem pretplate mogu da podrže pčelara i dobiju med iz konkretne košnice. Svaka košnica može biti dom za do 100.000 pčela, a hiljade njih dnevno prikupljaju materijal sa 100 do 150 cvetova.

Najnoviji proizvod kompanije, EcoPulse, analizira materijal koji pčele donose u košnicu, pružajući podatke o lokalnom biodiverzitetu i zagađenju životne sredine. Analizom polena moguće je detektovati prisustvo teških metala, hemikalija i pesticida u okolini. „Košnica neprestano meri puls svog okruženja“, izjavio je Petrov. Nekoliko košnica u urbanim sredinama, poput Sofije, može pružiti podatke o zagađenju i biodiverzitetu u različitim delovima grada.

EcoPulse je posebno namenjen kompanijama koje žele da preciznije mere svoj uticaj na životnu sredinu i unaprede održivost poslovanja. Inovativna rešenja startapa Poleniti pokazuju kako digitalizacija može doprineti razvoju pčelarstva i očuvanju ekosistema, sa direktnim ekonomskim i društvenim benefitima.